Народно благостање

Страна 692

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 42.

према обрту које прави подузеће. То се објашњава том специјалношћу индустрије аероплана. Код комерцијалног оделења главно је кореспонденција. Она је код индустрије аероплана минимална; у главном се односи на саобраћај са лиферантима, а и њих је мали број, а поруџбине су у већим партијама. Још је простије књиговодство, јер на пр. на страни примања у дневнику благајне налазе се двадесет до сто позиција највише; а ни ставке на страни издавања нису многобројне ни честе. Али кад индустриско подузеће има једног јединог муштерију, то је врло велики ризик. Држава је узвишена; она је (без страсти и правична је, како се каже. Али држава изражава своју вољу преко државних органа, а то су људи, а људи су један као други подложни разним слабостима. Често је рађава нарав, или добра воља једног таквог представника, судбоноснија за једно подузеће, него највећа криза на тржишту. Није лака ствар увек задовољити једнога муштерију. Може да буде и врло повољна околвост, као Шо рекосмо, да је један муштерија, али може да буде и често фатална. Јер кад један једини муштерија неће више да пазари код индустријалца, њему не остаје ништа друго него да затвори своју фабрику.

Икарус је наша највећа фабрика аероплана, са седиштем једног дела фабрике у Новом Саду, а важнијим делом фабрике у Земуну.

Ево како изгледају најважније позиције у активи и пасиви, у милионима динара.

Пасива; 1928, 1927. Главница 5,000 5,000 Резерве 2,057 0,450 Акцепти 7,4 2,000 Аванси на поруџбини 22,409 7,743

_ Потраживања 11.222 7,112 Чиста добит 0,550 0,106 Актива: Дужници 2,688 9,374 Разни рачуни 2521 1,581 Непокретности 8,680 7,000 Инсталације и машине 9127 /2,450 Инвентар 2,181 2.722 Сировине 6,682 3,908 Производња 20,811 3,378 Главну позицију у активи чини роба (производ-

ња) од скоро 21 милион динара. Она је покривена у пасиви „авансима у наруџбини" од 22 милиона динара. Наша држава практикује стално, да својим сталним лиферантима, индустриским подузећима — омогући посао око набавке капитала (који је често пута зрло тежа на тај начин, што им издаје авансе при издавању поруџбине. Држава при томе ништа не рескира, прво због тога што она на износ тога аванса тражи првокласну банкарску гаранцију, а друго што та врста подузећа, (као што су фабрике аероплана) је непрекидно под њезином контрдлом, и што су услед тога, што је држава једини потрошач и искључени ангажмани на другој страни, који би могли комплицирати и замрсити стање у подузећу, тако да би за државу оно било непрегледно. Ако елиминирамо те ставке т. i. „роба“ у активи и „аванс“ на поруџбине у пасиви, онда добијамо следећу слику:

Целокупна вредност активе износи округло 28 милиона динара, од чега 15 милиона динара покретни и непокретни фабрикациони инвентар, а 13 милиона динара дужници и сировина. Та је актива покривена главницом и резервама (сопственим срествима) са 7 милиона динара, акцептима 79 милиона динара и дуговањима по текућим рачунима за 11 милиона динара. Не може се порећи, да

постоји извесна несразмера између главнице и целокупне активе, али се та појава даје објаснити, ако се баци поглед на развиће фабрике у 1927/28 години. Целокупна актива у 1927 години износила је свега 13 милиона динара, према 28 у 1928 години, из чега излази, да је фабрика у току од године дана претрпела огромну квалитативну и кванитативну метаморфозу. То се још боље види, ако се упоређују поједине ставке из активе и пасиве. Тако на пример види се, да су непокретности порасле за скоро 2 милиона динара и да целокупан пораст долази од из: рађивања зграда. Исто тако, ако се упореде ставке производње, видеће се у коликој је мери скочила пронзводња и у коликој је мери због тога могао бити већи обрт и потреба за капиталом у 1928. години. Заузета разрађивањем, проширавањем и усавршавањем подузећа, управа вероватно није стигла, да прегледа стање и да се консолидује саобразно принципима вођењу акционарскога друштва. Неоспорно ће бити потребно да се повећа главница, јер инвестиције фабрикационе износе већ 100% од сопствених срестава. Повећање главнице није никакав тежак задатак, с обзиром на то, да предузеће има једног јединог солвентног потрошача, и да је оно у том погледу ван сваке опасности. Довољно је бацити један поглед на позиције, које објашњавају кретање добити за последње две године, па видити како би лако било извести уплату новог кола акција Икаруса на нашем новчаном тржишту. При томе прво треба да напоменемо да је управа обратила нарочито пажњу на појачање финансиске позиције подузећа, јер је у 1928 години дотиран фонд за амортизацију сумом, која преставља 31% целокупне главнице. А добит пак износи (ако при томе узмемо у обзир и додацију резервног фонда у току 1928 год, и дотацију за амортизацију) 42% од главнице. Акције таквог подузећа није тешко пласирати на пијаци.

JURIJA GROFA THURNSKOGA. JEKLARNA NA RAVNAH, DELNIŠKA DRUŽBA

Godine 1924. poduzeće ie slavilo 150-godišnicu svoga opstanka i rada. Godine 1927. pretvoreno је u akcionarsko društvo u kojemu sudieluiu pored grofa Thurn-Valsassina, Vereinigte Bohler Stahlwerke A. G. Ziirich, te Kreditni zavod iz Liubliane. Dionička glavnica iznosi 14 miliona dinara. Prigodom konstituirania 11.9 miliona bilo ie doneseno u apport, a samo 2.1 miliona uplaćeno u gotovome.

Poduzeće zaposluie oko 600 radnika, pak obzirom na naše prilike, spada u vodeća poduzeća naše mietlalurgiiske in. dustriie. Ono u prvom redu izradidje kvalitetni ocjiel, koji se upotrebliava za speciialne radnie kao federi, kose, potkove, pera i slično. Obzirom na specijalizirani rad naravno da svu produkciju ne može plasirati u samoj zemlii, nezo izvozi u znatnoi micri. A interesantno ie da svoie produkte izvozi i na daleki istok, čak tamo — do Chine i Japana. Za vrijeme rata poduzeće moralo se ie tako reorganizirati, da jie služilo za potrebe ratne industriie, pak ie tako izradivalo granate i šrapnele. No posliie rata, opet ie prešlo na izradbu komercijalne robe.

Bilanca za zodinu 1927. i 1929. pokazuje sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 Imobiliia 2.449 2.450 Mašine 4.636 2.879 Zalihe 10.098 _ 7.400 Dužnici 10.755 10.414 Gubitak 284 Pasiva: Е

Glavnica : 14.000 14.000 Dobitak = - 8 Ukupna bilanca 28.355 23.1700