Народно благостање

28. новембар 1929.

skog duga Gradskoi štedionici. Na tai način gradska obaveza prema Štedionici biti će svedena na pravu mieru. Jedna оуаkova kriza, naravno da ie tražila i osobne žrtve. Dosadašnji generalni direktor Gradske štedionice povučen je na odgovornost za neke navodne nekorekinosti i smenjen sa tog miesta. Već ie imenovan i novi direktor, koji uživa glas iednor opreznozg čovjeka. A Gradske štedionice sigurno nisu ustanove, gde se ima dati dokaz poduzetnosti i ekspanziie. Preporučali bi, da se pristupi i likvidaciii nekih poduzeća i investicija, koje ioš danas Gradska štedionica ima u svojim rukama. Onda bi sanaciia bila potpuna, i svi izgledi bili bi tu, da se Gradska štedionica ne samo ponovno popne ma raniil piedestal, nego da postane i najiači novčani zavod Dalmaciie.

=== (уд управе Обласне штедио-

нице Подунавске области добили смо ово писмо:

„Поводом чланка г. Ивана Белина, у бр. 40. вашег цењеног листа, „Банске штедионице као установе за сељачки хипотекарни кредит", молимо Уредништво да изволи, исти не објективне ради, донети следећу исправку:

Подунавска област колевка обласне штедионице

Нетачно је да је Загребачка област прва била на том послу. Прва замисао о Обласним штедионницама поникла је у Подунавској области, где је већ марта месеца 1927. год. израђен и од стране Обласног одбора предложен О6ласној скупштини предлог Уредбе о Обласној штедионици. Тај пројекат није усвојен од стране Скупштине. За тај пројекат је владало велико интересовање код многих 06ласти, па су се, међу првима, управљајући кругови тадашње Загребачке области обратили области Подунавској и тражили да им се достави препис предлога Уредбе о 06ласној штедионици. У мају месецу 1927. год. одржана је конференција изасланика Обласних самбуправа у Београду и на тој конференцији је предложен програм сарадње Обласних самоуправа на олакшању привредне кризе, па је између осталог рада, као огледно средство за побољшање сељачких кредитних прилика и развитак задругарства,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 691

похваљена и препоручена замисао Подунавске самоуправе о оснивању Обласних штедионица.

Тек после тога је Загребачка област предложила Скупштини своју Уредбу о Обласној штедионици. У Подунавској области је пак усвојена Уредба о Обласној штедионици у јесен 1927. год., а почетком 1928. год. је Штедионица већ отпочела рад. Рад ове Штедионице у првој години налази се приказан у приложеном извештају и

билансу.). Сматрамо за дужност да ненамерну нетачност добронамерног чланка г. И. Белина овим исправимо. Захваљујући на гостопримству, остајемо С поштовањем, Обласна Штедионица Подунавске области в. д. Управник, Јов. Теодоровић

Комесар Обласне самоуправе, Д-р Владимир Марган“

Poliska republika је пајзрогје konsolidovala svoje prilike, koje su i po sebi bile vrlo teške, pošto je ona sastavliena na brzu ruku iz tri provincije potpuno raznog mentaliteta. Ali jie pomoću inostranstva i političkih priiatelia, i zahvaliuiući demokratiji ipak poslednie 2 do 3 godine konsolidovanie išlo brzim tempom.

Ali se mora priznati, da Poliska demokratija nije stajala na visini i da ie bila od sviju demokratija naigora. To je revoltiralo Pilsudskoga, i to s puno prava, ali jie on pokazao vrlo malo veštine u načinu za saniranie poliske demokratije. Niegovi diktatorski veleiteti učinili su, da je ugled Poljske opet počeo da opada. Poslednji sukob sa predsednikom ŠSeima imao ic za poslediću, da su državni papiri poliski u Americi Dali za 12 poena. 7% stabilizacioni zaiam od 1927. гофне ђеležio ie ioš u oktobru mesecu 81% do 83%, a pre 10 dana pao. ie na 72%. To je danas najjeftiniji državni papir od sviju, kojima se trguje na. New-York-škoji berzi. Ovim padom odmenila nas ie Poliska u stražareniu na nainižem stepenu.

Politika i

državni Kredit

1) На биланс ћемо се вратити у једном од идућих бројева. Уред.

УУ И И ИИ та

АНАЛИЗА

„ИКАРУС“ ФАБРИКА АЕРОПЛАНА, НОВИ САД.

Од свију индустриских грана, највећи полет је доживела индустрија аероплана од почетка светскога рата. Тај полет није био технички, јер у техничком погледу индустрија аероплана има свој специјални положај. Аероплан није никад био Маззепагикеј, нити може бити, његова се производња не да типизирати, нити се он може израђивати од партија, које су рађене у маси, — по типовима. Aeроплан је више уметничко дело. Код аероплана на пример машина као алат игра релативно малу улогу, док много већу улогу игра способност и окретност радника. Уметни столар је најбоља радна снага за индустрију аероплана. У израду аероплана, код кога је сигурност толико важан елемент, треба унети што више знања, способности и пажње. И аутомобил, који треба да буде на врхунцу свиЈу саобраћајних захтева и конфора, такође се не ради типизирањем.

С обзиром на ту техничку страну фабрикације аероплана и инвестиције у тој индустриској бранши нису релативно тако велике (у упоређењу према обрту). Ту игра-_ Ју врло велику улогу сировине и радна снага. То је оно што захтева велики капитал, често већи него целокупна инвестиција. Том релативно слабом значењу инвестиција

.

БИЛАНСА

има се захвалити, што се код нас појавила индустрија аероплана врло рано и што је учинила за неколико година врло леп полет. До сада је један део аероплана, — његова душа, мотор — био израђиван у иностранству, али отварањем фабрике у Раковици и тај се део почиње да“ производи у земљи.

Али оно што је најособеније у индустрији аероплана, то су њене тржишне прилике. Код нас на пример — а то важи и за већи део индустрије аероплана и у другом свету — она има свега једног јединог потрошача, то је држава. Та специјалност индустрије аероплана код нас има своје добре и рђаве стране. Добра страна лежи у томе што је врбовање муштерија и све оно, што се назива комерцијалном страном једног индустриског подузећа, у овоме случају потпуно излишно. Врбовање муштерија и однос са муштеријама, на кратко комерцијална страна једне индустрије, може да буде много важније но техничка страна и да захтева много веће трошкове но целокупна техничка управа. Са те тачке гледишта, као што рекосмо, индустрија аероплана код нас је у повољном положају; она не мора дати ни паре за комерцијалне циљеве. Кад уђете у фабрику аероплана код нас, пашће вам у очи врло мали број чиновника према капиталу уложеном у подузеће и