Народно благостање

4. јануара 1930.

и плаћање, јер се она повлачи на кредит. Оно што ми знамо, то су само салда недељна. Али примера ради навешћемо неколико огромних активних позиција из нашег биланса плаћања: од шведског зајма примили смо у поошлој години око 800 милиона динара, од репарација у готовом ско 500 милиона динара, од монополског зајма примљено је до сада око 70 милиона; изгледа, да је Грчка платила у готовом вредност пруге Ђевђелија—Солун; општина је примила из зајма око 200 мил. динара. Ако се додаду и примања приватника, излази, да је наша држава примила у прошлој години око две милијарде динара у девизама, нозависно од трговинског биланса.

Пошто наша таблица индекса народног благо· стања садржи углавном све важније позиције из државног буџета прихода, то се по себи намеће дужност, да бацимо један поглед на стање државвих финансија, јер су оне рефлекс нардног благостања. То је у толико умесније, што у данашњем броју доносимо изјаву г. Петра Живковића, председника владе, по којој државни приходи омогу-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

ћавају не само покриће свију текућих потреба, већ и једног дела инвестиција. Из наше таблице се види, да је већина државних прихрда у порасту; према нашем приближном рачуну, редовни државни приходи даће у 1929. години вишак од скоро 200.милиона дипара према 1998. години. То истина није велика сума, али кад се томе дода, да је држава примила на име репарација преко 500 милиона динара, снда се лако може доћи до закључка, да ће држава у 1699. години имати вишак прихода од скоро пола милијарде динара односно 5% целокупног буџета. Ако су приходи одржавани у разумним границама, онда је буџпетирање било много лакше. Кад се томе дода, да ЕУ прошлој години исплаћено на име летећих поду“ жица, које су давиле државну благајну (чиновничке разлике, инвалиднине и 1. д.) за 500 милиона динара (из шведскога зајма), онда се да разумети, да је и благајничка служба министарства финансија била прошле године много пријатнија, но последњих неколико година.

РАИ

Ново писме Моше берзијанца

Драги доктор,

Ти мало на науку, мало на снагу, па увек имаш право. За науку не могу да се хватам с тобом „али што се тиче снаге, ту ти не могу, Бога ми, попустити, јер, знаш, ја сам стари берзијанац, а на берзи не вреди ни знање ни умење, већ „на јснагу". После твог одговора на моје писмо, ја сам смалрао да је победило твоје гледиште и да је дискусија завршена. Али увек са пола срца и, да ти право кажем, дотукла ме је вест, да ће се одиста допустити трговање нашим доларским папирима на нашим берзама, које си ти само наслућивао у твоме одговору.

Ја се с тим не могу никако да помирим. Не због тога што се бојим, да ће наступити нивелација курсева свију државних папира, о чему ћемо још да разговарамо, већ из националних разлога.

Чак сам хтео да ти пишем о томе, али сам одавно 016 као уверење, да би то било узалудно Опалило је Блеровцима, да се наши доларски пашири котирају па нашим берзама. да би се продала нама што већа количина по што скупљњој цени. Амин!

Нека буде тако! Али нека ми је слободно рећи, да ми се после тога не мили ићи на берзу. И до сада се губило и добијало на берзи, хрвали смо се међу собом, курсеви су скаг кали, кад су требали да падну — бар за мене и падали, кад треба да скоче; мењају се кад треба да буду стабилни, стабилни су, кад су требали да варирају. Али је све то било међу нама, нико од Бас није диктирао курсеве, већ је курсеве правила понуда и тражња, на десет купаца двадесет продаваца, а на десет продаваца дедесет купаца. Курсеви су се образовали потпуно слободно. Неће тако бити са доларским паширима. Ђанини ће бити диктатор њиховог курса, јер има готово целокупну количину У својим рукама, па кад понуди, ми се сви морамо разбећи као пси од топа. Исто тако Ђанини има много више пара, него све наше банке заједно — десет пута — и кад се он појави као купац, ни стоти део његове тражње не можемо ми да подмиримо. Штаје за њега, 1,000.000 долараг! А то је 56 милиона динара. Међутим, ми ·не можемо задовољити ту тражњу, па да продамо половину од целокупне робе, која се буде налазила у то доба у Југо-

славији. Ако блеровци буду хтели, онда, ће курс бити и 69 и 100. Па кад би уз то било тачно твоје гледиште, да. се мора извршити нивелација курсева, свију државних хартија, према доларском папиру, онда излази „да би Ђанини на тај начин постаб господарем курса свију наших хартија. До сада је диктирао курсевима наших доларских папира у Америца и Лондону, а сада треба да, буде диктатор курса свију на ших државних хартија од вредности код кућа. На здравље!

Ја, међутим, имам још увек мало наде, да је твоје гледиште о неизбежности нивелације курсева погрешно, и да ће ипак поједини папири наши сачувати потпуно своју самосталност и независност од доларских папира.

Да узмемо један пример: 7% Инвестациони зајам. Тога папира нема много — према количини доларских папира пи он се налази сав у чврстим рукама. Кад нико не буде хтео да продаје папир јефтино, онда, је природно, да он не може да падне. Цео свет ће држати папир и неће га дати испод данашњег курса.

Даље! Како би ти могао да помириш то твоје гледиште са чињеницом, да 7% хипотекарне облигације Државне Хипотекарне Банке данас бележе у Базелу 92%, а у Њујорку 77%., дакле са разликом од пуних 15%22 Зашто се овде не врти нивелација курсева“ Значи да нивелација извесних папира не мора да наступи.

HALU OJBTOBOP

Наш пријатељ Моша берзијанац је трговац, који је печен на свима ватрама и који разуме посао. Он има само једну ману, а то је, да се стално дружи са једном погрешном идејом. Тако је н. пр. потпуно погрешна његова идеја, да је главно оруђе у борби на берзи снага. Било је од вајкада берзијанаца, који су сматрали да се „на снагу" може све да сврши на берзи. Али наш пријатељ Моша зна врло добро, како су они прошли на нашој берзи. Погубили су све па и — преобуку. (ад се баве берзом само теоријски.

Што ce тиче тврђења Мешинога; да ће после увођења. доларских папира на наше домаће берзе Ђанини добити диктатуру курса, ми сматрамо да има потпуно право. Непзбежно је, да Банини са својим огромним пакетом с једне стране H

| |