Народно благостање

Страна 10

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ OI

неограниченим сумама новца с друге, може да буде диктатор курса. Само Моша не треба да заборави, да смо ми у нашем чланку, у коме је покренуто ово питање, напоменули, да има разлога за и против препуштања, доларског папира на наше домаће берзе; да одговор није тако јасно позитиван, као што су то многи мислили. И одбијање котирања тих папира на нашој берзи могло би да се правда.

И ми смо мислили, да се Моша помирио са нашим глежиштем о неизбежности нивелације курсева државних хартија на нашим берзама и прилично смо изненађени његовим поновним покушајем, да побије то наше гледиште аргументима, које је он у међувремену пронашао.

· Каже н. пр. како може да падне курс 7% инвестиционог зајма, кога има свега у оптицају непуних 500 милиона, дин. и који је у чврстим рукама, јер ови не мисле да га даду испод курсаг Моша, изгледа брка чврсте и мртве руке. Из мртвих руку ништа не излази, а чврсте се руке ипак с времена на време отварају и пуштају робу у оптицај.

Многобројни су узроци, због којих и најчбршћа рука пушта робу: смртни случај, промена имовног стања, потреба, за тотовином за какав интересантнији посао и т. д. На кратко, у лапиру, кога има у народу 500 милиона динара, мора да се врши известан годишњи обрт, а обрт значи, да ипак чврсте руке пуштају извесну количину у оптицај. На то ће рећи Моша: „али само по курсу, који нам конвенира“. То би било у реду, кад би курс диктирала једна страна Али курс је резулгат споразума између купца и продавца. Ми ћемо да претпоставимо, да чврсте руке нису расположене да даду папир испод н. пр. данашњег курса; али је-питање, коју ће цену да плати купац. Да бисмо на то. питање одговорили, треба да анализирамо мало ситуацију купца, кад буде почела трговина доларским папирима. Купац ће имати да, бира неколико врсти папира. Који ће изабрати; Ради одговора на то питање треба да одговоримо претходно на питање, зашто купује човек 7% инвестициони зајам“ Искључиво ради ренте. Е па онда он има да испита рентабилност и осталих конкурентних папира и све остале услове сваког од њих појединце. Ево, како ће резоновати сваки купац, у тој ситузцији: 7% зајам гласи на динаре, а доларске 7% облигације тласе на доларе. Динар је данас стабилна валута, али, на жалост, никад динар не може бити оно што је долар. Даље, код 7% зајма је амортизација тако рећи минимална, док је код ђаниниевог 7% зајма амортизација утврђена тачно угоБером и од њега, се не може одступити. Даље, доларске облитације су гарантоване заложеним државним приходима, које конгролише повереник Ђанинијев у нашој монополској управи. Повреда уговора о зајму значи интервенцију американске владе, а интервенција, ако се њој не да одмах следства, значи репресалије и т. д. Накратко, облигације Блерове представљају једну обавезу вишега ранга, него што је 06гвеза 7% зајма, која не само да није осигурана заложеним приходима, већ јеу рукама наших поданика, а према њима влада има већу слободу. Ове су то моменти, који играју улогу при процени квалитета, једнога папира. Кад се све то узме у обзир, онда излази да је 7% доларски папир много бољи, него 7% инвестиционе зајам, па ма колико онај нама био непознат и

антипалљичан, а овај фамилијаран, јер га толико година имамо, Према томе, купац нећс платнти ни паре више за 7% инвостициони зајам, но за 7% доларски. Чак ће да га таксира за 2 поена више. То је курс који одређује пијаца и по коме продаваоц мора да прода, — ако му је уопште до продаје. Према томе први закључак, који буде пао о 7% зајму, биће на бази курса 7% доларског зајма. Нивелација је неизбежна као смрт. _

Прилично високим гласом пита Моша нас, како можемо да помиримо нашу теорију неизбежности нивелације кур сева са чињеницом, да 7% хипотекарне облигације Државне Хипотекарне Банке стоје у Базелу 15% више но у Њујорку. Ми ћемо да почнемо одговор једним питањем: Како објашњава Моша да је у сали београдске берзе температура за 299 виша но на улици пред бервом“ Јер зидови спречавају комуникацију између ваздуха у сали и ваздуха на улици, одговориће Моша. Исто тако нема комуникеције између 7% у Швајцарској и оног у Америци. Правна могућност комуникације је ту, јер није забрањкео пренети 7% облигапије у Њујорк и обрнуто, али је комуникација фактички, трговачки с немогућна. Ево како стоји ствар! Нико na кугли земљиној, Који би хтео да уложи свој новац у хипотекарне облигације Државне Хипотекарне Банке, а познаје прилике у свету, а зна, да оне постоје у Њујорку и у Швајцарској, и има могућност да тргује на светском тржишту, никада неће изабрати ове у Швајпарској од 92%, кад може добити исти папир по 77%. Тај, који би то урадио, морао би доћи у лудницу (а они, који су у лудници, немају право да тргују папирима ни да раде на берзи). Па како да не падну ове швајцарке на ниво њујоршке берзег питаће Моша. Одговор је прост: што имаоци облигација у Швајцарској не допуштају то. Тај папир је у рукама банака, према томе оне диктирају курс као што у Америци банке диктирају курс. Према томе, ако је који приватник своједобно купио те облигације пре годину дана по 95—99%, тај нерадо продаје по мањем курсу. А ако хоће пошто пото да прода, добиће 92%, јер толико плаћају банке. Накратко, од курса, по коме су банке вољне да продаду и да купе, зависи и курс на берзи. Јер је курс у ствари њихова понуда и њихова тражња. Ако би оне одбиле да купе пакет од дигло 10 комада, који би се нудио, онда би курс морао да се сроза до оне цене, по којеј је продавац вољан да да. По нашем мишљењу тог папира, као што рекосмо, има мало у публици, а публика га не нуди, — тако да банкама није тешко да одржавају курс на 92%. .

У осталом морамо признати да тај посао одржавања курса није тако лак ни јефтин. Све је мања разлика између курса 7% хипотекарних обвезница у Швајцарској н оног у Америци. У првој половини 1929. године она је била извесно време 28% (у Швајцарској 97, а у Америци 69). Данас она износи свега 15. Одстојање се смањује не само скоком папира. у Њујорку, већ и систематским падом оних у Швајцарској. Курс у Швајцарској износио је од почетка па све до 1929. год. 96—98%, данас је 92%. Значи да банке нису могле да одрже првобитни курс и да закон нивелације врши своје дејство. Ми не волимо да будемо пророци, али сматрамо да неће проћи ни пуна година, па ће се оба курса изједначити.

NOSA, ala

· Државна Жишотекеа јр» Бешка

је ње О

_—_А—_У—_-—У--6

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ

на обвезнице ратне штете по 320.— дин, од комада са 80/) годишње камате без икаквих других трошкова.

Реесконтује

| o o „ниши чина, „детету

|| ==

менице новчаних завода са 8'; камате нето

сна и аи С) =.

| +