Народно благостање

4. јануара 1930. |

Pr. Milan Lillege, Beograd

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна !

SVETSKA MIGRACIJA U SVERTLU STATISTIKE:

— Iz Evrope iselio se u foku |ednog stoleća oko 55 milona duša -—

Upotrebliavaiući nedavno obiavlien material Mediunarodnog biroa rađa u Ženevi, mi smo sastavili nekoliko interesantnih statističkih podataka koji omogućavaju pregled migracionog kretania za vreme posledniih sto софта — u koliko ie fo uopšte mozgućno ustanovili.

Poteškoće leže pre svega u prikuplianiu i iskorišćavaniu često puta slabo pristupačnog ili slabo rasSpoloživogz statističkog matetiala, ier ie poznato, da ie statistika do pre kratko doba bila veoma zanemarčna.

Posmatrano sa praktičnog gledišta,

ioš ni danas nije tehnika statističkog rada potpuna; način postupka u DFI-

kuplianiu podataka ioš ie i danas kod pojedinih država raznovrstan, otežan ZDOE nestalnosti kriterila ili OD-

iekata, ali ie ipak, zahvaliuiući Mediunarodnom birou rada, već toliko iednoobrazan i potpun, ба 52

OTRO-

gućavaiu komparacije, Које mogu imati praktične vrednosti.

Napomenuti moramo, da podatci sastavlij

utanačenie danas Više nemamo pOtr

istorilu, kod nas ioš slabo poznat. 1. Kratak pogled na razviće prekomorske migracione statistike

Razvoj i postanak migracione statistike XIX Vend možemo deliti a (ri taze. do гофпе 1815., до г0dine 1950. i kao treći period, do 1914. godine.

Prva razvojna faza, do 1815. godine, u Којој 52 završavaju migracioni pokreti XVIII чека, 105 пе роznaje statistike; države još nisu vodile računa o kretanju svog stanovništva preko granica, a naimanie u pitanjima odseljivanja u prekomioorske krajeve. Jedino su u Engleskoj postojale neke vrste dozvola za odseljivanje, Које bi predstavliale veoma dragocen materijal, da se je njima brižljivo rukovalo.

Enpleska industrijska revolucija, agraria kriza i prvi veći pronalasci zlata u Sev. Americi imali su u drugoj pclovini XVIII veka za posledicu prva veća odseliivanja engleskih »slobodnih« radnika; a kako je ovo odseljivanje prouzrekovalo u Епојезкој озки си kvalifikovane radne snage, to je engleska vlada 7abranjivala i pokušavala otežavati odseljivanie izVeSnih zanatskih i stručnih industriskih radnika, i O uprkos tome, da je iseliivanje principijelno bilo slobodno za »slobodna« lica. Engleska је bila i prva država, koja je već u ono doba vodila brigu u pogledu na sigurnost i higijenu prevoznih sredstava i preduzimala je mere protiv zelenaštva prevoznih kompanija prilikom prevoza iselienika.

Ove su kontrolne mere prikupljene i kao prvo socialno-zaštitno zakonodavstvo Za iseljenike se 1803. godine kodificiraju »passengers acts« kojim se uvode u Život spiskovi iseljenika pojedinih brodova kao i pristanišne statistike. To su prvi osnovi migracione statistike, a važili su za engleske ladie i sva engleska pristaništa. Druge pomorske države sledile su tim propisima sa sličnim naredbama tek mnogo docnije: Bremen 1832., Hamburg 1836., Anvers 1843., Švedska 1851., Francuska 1855. i 1860., Рјепома 1859., Нојапа ја 1861., Španija 1883. godine 1 1. 4.

Како је prekomorsko iseljivanie zauzelo sve veći polet i iz država evropskog kontinenta, to su ројеdine države počele voditi spiskove iseljenika, bilo direktnom, bilo tranzitnom statistikom, O kojima su se brinule uprave pojedinih autonomnih gradova ili i same države. U cilju zaštite života i zdravlja iseljeni-

ka uvele su pojedine države sistem koncesioniranla,

eni u ovom članku, nemogu biti matematski tačni, ičr Za OiiBOVO

ebnih Kriterlia; naročito ne za podatke iz prošlog stoleća. Ali da smo pomoću izvesnih koreKtura ! рорипјауапја ipak uspeli da sastavimo stvarnosti bliske ciire, koje će moći opravdati ovai pokušali: ilusirirati obim i potek iubedieni, da ie obim migracionog kretania stanov ništVa,

se nadamo,

svetske migraciie za vreme poslednih sto godina, ičr Sb i ako od značaine važnosti po ekonomsku i političku

brodarskih društava, na osnovu kojih su ova imzla dužnost voditi naročite statistike. Da kontrolišu mivraciju iz populaciono-političkih razloga uveli |S Italija 1876., Finska 1882. i Mađarska 1899., statistiku izdatih putnih isprava, pasoša, koje ie svaki iseljenik morao nabaviti. Ovom posledniem sistemu postepeno su pristupile i sve ostale države..

Dok su do 1860. sodine vodile brigu i kontrolu nad iselienicima jedino evropske države, kole su iseljenici napuštali ili one države u čijim su se pristaništima ukrcavali, dotle se u drugoi polovini i sve do kraja XIX veka zavodi i statistika u onim prekomorskim državama, koje su bile cili iselienika.

O onima, koji su se vraćali u Evropu, sve do XX veka niko nije vodio računa. Tek u toku prve decenije XX veka usavršava se migraciona statistika, ali se još ne unificira. Do tog važnog тедипатодпог pokreta, do unifikacije migracione statističke službe, dolazi se tek u godinama 1920. do 1924., dakle u ono doba, kad je Sev. Amerika već toliko pretrpana uselienici, da ograničava priliv evropskih radnik i Zabranjuje doseljivanje žute rase.

IU. Razvoj prekomorske emigracije

Službene statistike, koia bi nam mogla označiti broj iseljenika u Sev. Americi u početku XIX stoleća, nije bilo. Amerikanski statistički biro ceni, da ie Đroi useljenika u periodu od 1790.—1820. iznosio oko 250 hiliada lica. U ono doba je migracija u prekomorske krajeve bila ograničena uglavnom па Enpleze zh Severnu Ameriku i na Španiolce za države latinske, Jažne Amerike, koje su u ono vreme ioš bile kolonije španske imperije. Priliv Engleza, koji le DIO U OBmo doba najveći, ceni sč u год 1795. па 10.090 пса, ali se ovaj broi zbog zabrana i preventivnih mera eneleske vlade smanjuje na 6000 u 1810. godini. Prva službena amerikanska statistika, Која le sastavlienma 1817. godine, pokazuje sledeće podatke:

Uselilo se iz

Engleske i Irske 11977 Nemačke i Holandije 4.169 Francuske 1945 Italije 58 Engleskih koloniia u Sev. Americi 9.901 Antile | 1.569 raznih država ПН

Svega lica 22.240