Народно благостање

Страна 2

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

“

Pp.

i interesantno je, da od ovog broia samo 5.500 do |

5.800 lica otpada na evropski kontinent.

Broj engleskih iselienika iznosio ie 1815. godine 2.081. U vezi sa već pomenutom industrijskom Hrizom od 1819., 1825. i 1826. povećava se i broi iseljenika. Godine 1819. iznosi 35.000, ali se u 1824. godini snizi na 14.000 lica. Godine 1830. iznosi već 57.000 a za nepune dve godine, 1832. već 103.140. Iduće godine, 1893., broj iseljenika smanjuie se na 63.000, zbog dobre žetve i industrijske zaposlenosti. Godine 1849. iznosi opet 128.000 i iza tog vremena neprestano se penje:

godine iz Engleske iz Irske 1845 > 93.501 - 77.686 1846 129.851 у 109.624 1847 258.270 217.512 1848 248.089 187.803 1849 299.498 218.842 1850 280.849 213.649

Evropska kontinentalna emigracija bila ie u prvim decenijama XIX veka veoma slaba, tako da ie Engleska skoro sama pokrivala ceo kontingent emigranata. Ali i u ostalim zemliama, kao što su Kanada, Australila i Južna Afrika, dominira, kao najveća kolonijalna država, Engleska.

Južna Amerika bila je sve do 1808. godine rezervirana iskliučivo Španjolcima i Portugalcima. Zakonom od 1814. dozvolilo se je useljivanie i drugim пагодпоз та а 1818. i pristalicama drugih nekatoličkih veroispovesti, što ima za posledicu, da se је и sledećim godinama uselio veći broi Nemaca i Švaicaraca. Zbog nasilne deportacije afrikanskih crmaca kao roblja, koja prestaje tek 1888. godine, evropska emigracija veoma je otežana; ali se u poslednioi dekadi, sa ukidanjem ropstva crnca, useljiivanje Evropejaca intenzivno povećava.

Neverovatnom brzinom se u Sev. Americi pove--

ćava broji nemačkih iseljenika. 1844. godine iznosi 46.000, ali se za nepunih osam godina — do 1854. povećava na preko 240.000 lica i skoro se popne do cifre engleske emigracije. (Bez Irske).

Sve do 1850. godine se smatra emigracija kao pojava prelaznog značenja, a iseljienici kao avanturiste i nezadovolinici. To ne važi toliko za Englesku, koliko za ostale države; jer Engleska je izvozila svoje liude u koliko nisu išli u Sied. Države Sev. Amerike, još i u svoje vlastite koloniie; iz kolonialno-političkih motiva. Jer ako apstrahiramo Englesku, kod svih su iseljenika, do ono doba, bili glavni motivi iseljavanja ne toliko ekonomska nužda, koliko razlozi verske, političke, pravne i društvene prirode. A nakon 1850. godine menija iseljeništvo svoju dotadašnju strukturu i postaje opšta pojava sa sve jače razvijenom ekonomskom tendencijom. Iz svih evropskih država iseljavanje se povećava munjevitom brzinom. Prekomorske države pružaju mogućnost velikih zarada, većih no u Evropi. One omogućavaju industriskom i poljoprivrednom radništvu visoke nadnice i velika otkrića zlata, petroleuma i ogromna prirodna bogatstva mogu zaposliti upravo пеогтаničen broj iseljenika. Ni depresije kao što su bile: amerikanska poljoprivredna katastrofa 1854. godine, industriska kriza 1857. godine, građanski rat od 1861. do 1865. godine, ne mogu više ukočiti priliv emigzranata, čiji ogroman deo apsorbuje kolonizacija amerikanskog istoka 1862, godine.

Nakon 1870. godine, težište evropske migracije postepeno prelazi od industriskoe zapada Ка еугоpeiskom poljoprivrednom iuzgo-istoku: Italila, AustroUgarska i Rusija sa svojim nekvalifikovanim radnim

snagama pojavljuju se u sve većoi meri na iseljenič- ·

kim centrima. ,

U to doba već se pojavliuju glasovi zabrinutosti, kuda sa tolikim iselienicima i 1882. godine u Sjedinjenim Amerikanskim Državama usvaia se zakon, koji zabranjuje useliivanje ljudi, koji sa nesposobni da sami zarađuju. To je bio početak preventiynih mera. Godine 1917. obnarodovan je drugi zakon, kojim se zabranjuje useljavanje dece i nepismenih, a 1921. i 1924. godine usvajaju se famozni zakoni o kontingentiranju uselienika, kojim se ustanovljuje maksimalan broji godišnie pripuštenih uselienika pojedinih narodnosti. Svakako ie ova mera imala naiefikasnije posledice.

Tom primeru sledili su i Japan, Južna Afrika i Australija, upotrebliavajući sistem Rkontingentacije. Države amerikanske latinske unije za sada ioš ne poznaju ovakvih zakonskih propisa, ali i oni pokušavaju, da priliv iseljenika održe u izvesnim granicama.

II. Broini pregled migracije za poslednjih sto godina A. Broj useljenika u:

Ameriku: za vreme u hiliadu lica Argentinu 1857—1928 6.280 Braziliiu 1821—1928 4.155 Kanadu 1821—1928 5.320 Kubu 1901—1928 376 Severne Američke Države 1821—1928 34.388 Ostale Američke Države 1821—1928 2.825

Svega 1821—1928 54.850 Aziia | 1911—1928 2.580 Oceaniia (Australiia etc.) 1861—1928 3.907 Afrika 1881—1928 1.650

Ukupno 1821—1928 62.987

В. Вгој 1зе јеткКа 12 Еугоре од 1846.—19928. тоа.

Evropa: za vreme u hiliadu lica Nemačka 1840—1928 4.753 Austro-Ugarska 1846—1915 4.878 Jugoslavija 1919—1928 136 Madiarska 1919—1928 37 Čehoslovačka 1919—1928 104 Poliska 1919—1928 144 Веја 1846—1928 187 Danska 1846—1928 375 Зрашја 1846—1928 4.544 Finlandiia 1871—1928 367 Francuska 1846—1928 497 Engleska 1846—1928 18.750 Italiia 1846—1928 10.074 Malta 1911—1982 52 Norveška 1840—1928 844 " Нојапаца 1846—1928 214 Рог са а 1846—1928 1.758 Rusiia 1846—1917 2.253 Švedska 1846—1928 1.185 Švaicarska 1846—1928 329 Svega 1846—1928 51.781 Ostale zemlie 1846—1928 . 2.839 Ukupno 1946—1928

54.620