Народно благостање

4. јануара 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Iz gornjih podataka vidi se, da se za vreme od poslednjih sto godina iselilo iz Evrope oko 55 miliona lica (iz 20 država) a da se je uselilo u prekomorske države oko 63 miliona lica. Od toga broia otpada na Severnu i Južnu Ameriku 55 miliona, a na sve druge zemlje 9 miliona lica. Razumljivo ie da ovi podatci ne mogu biti matematički tačni. Pre svega se mora imati u vidu, da |e broj povratnika nepoznat; da su podatci emigracije u neamerikanske zemlie nepotpuni, jer nam se pokazuju tačan broi aziiskih emigranata: da u toj statistici nije vođeno računa o kontinentalnoj amerikanskoj migraciji, dakle o onim iseljenicima, koji su suvozemnim putevima prešli iz Severne u Južnu Ameriku ili obratno i t. d. Razlika između evropske emigracije i vanevropske imigraciie od 8.3 miliona, dokaz je za to.

Glavni kontingent evropske emigracije dala je Enpleska (zajedno sa Irskom) sa 18.7 miliona; druga je Italija sa 10, i nakon većeg odstojania dolaze tri države, sa prilično jednakim brojem: Austro-Ugarska sa 4.8 (do 1917. godine); Nemačka sa 4.7 i Španiia sa 4.5; Rusija sa 2.2, (do 1917. god.); Portugalija sa 1.7 i Švedska sa 1.2 miliona lica. Sve ostale evropske države imaju manje od 1 milion iselienika.

Prekomorska migracija bila ie orientirana u prvom redu u Sjedinjene Sev. Amerikanske Države, u koje se |e uselilo preko 34 miliona; na drugo mesto dolazi Argentina sa 6.2; Kanada sa 5.89; Brazilija 4.1, a cstale amerikanske države ukupno sa 3.G miliona lica. Azija, Oceanija i Afrika (bez sev. afrikanskih francuskih kolonija) 8.2 miliona lica.

IV. Uporedni pregled svetske prekomorske i kontinentalne emigracije i imigracije za posleratne godine 1920. do 1928.

Emigracija Imigracija od 1920 do 1928 inkl. od 1920 do 1928 inkl : пл јадаша iseljenika

5 с 5 сз

= 5 = = 5 Е

Država Е S = = 3 = == = = ROS

Nemačka 446 442 4 792 265 520 Austriia 49 O = == = Belgija 27 БЕН — 54 7 54 Španija 50 . JB. | Finska 4 5 2 == Engleska 1,453 == — 4091 = = Irska 177 о 15 20 Па о Madiarska 37 S 1 6 МЕ о паша 2342. 112 1221. 1.160 538 622 Litvaniia 36 _— : — — Palestina 40 | = 89 89 Holandiia 28 = _ | = PI Poliska 974 444 530 489 157 282 Portugaliia 251 = = 136 — = Rumunija 114 | 858. 00, Ma | 2 80 Jugoslaviia 136 - - 71 — Danska 50 3 = = _ Norveška 74 ЛЕ | ___ По 9 Švedska · 50 О 00 Švaicarska 43 M. II II __ Čehoslovačka 20L 104. 156 62 24 38 Francuska 436 __ 436. 1,324 1924 Svega: 1,130 5,288 2,442 5,162 2,180 2,976

Страна 3 Јарап 47 47 _— 18 108 Argentina 417 417 — 124 — Sev. Amer. Države 935 878 56 3,502 2,294 1,207 Juž. Afrika 33 33 __ 126 87 638 Australija 131 131 — _ 022 622 Nov. Zelandija 24 24 — (110. 110 Kanada — — — 1.369 609 558 Indija 1,381 == 1,381 — — Ceylon 547 ___ 521. 192 — —

Da bi ti podatci bili što interesantniji, mi smo ih podelili na prekomorsku i kontinentalnu migraciju, od koje smo, u koliko je bilo raspoloživih podataka, izdvojili i kretanje povratnika.

U Sjedinjene Države Sev. Amerike uselilo se ie u toku poslednjih 8 godina 1,20 miliona uselienika iz drugih amerikanskih -država a 2.3 miliona iz prekomorskih krajeva; dakle ukupno 3.5 miliona stanovnika, ili prosečno 450 hiljada godišnje. Iz Sied. Drž. Sev. Amerike se |e u istom razdobliu odselilo svega 940 hiliada lica, najviše u prekomorske krajeve. To su u glavnom evropski povratnici.

Interesantni su podatci za Indiju, koji pokazuju, da se je u toku poslednjih 8 godina iselilo 1,33 miliona ljudi. To su malajski povratnici ali i Indijanci, koji idu u Afriku i Oceaniju, da traže zaposlenje.

Kod evropskih država pokazuie se u toku poslednjih osam godina odliv populacije u prekomorske krajeve od preko 5,6 miliona lica; a kako ije u istom razdoblju bilo i povratnika, 2.16 miliona, to iznosi čisti statistički utvrđeni odliv 3.45 miliona stanovnika. Najviše iseljenika u prekomorske Кгајеје ima Italija: 1.12 miliona lica, odnosno godišnje 40 hiljada ljadi; ali tu moramo napomenuti, da ie u periodu od 1920. do 1924. godine ovaj broj iznosio preko 180 hiljada i da u poslednjim godinama stalno opada. 1998. godine iznosio je samo ioš 71.000 lica.

Apsolutno najveći broji iselienika ima uvek ioš Engleska. Ona poznaje samo prekomorsku emigraciju i na 1,45 miliona iselienika ima 490.000 povratnika. Prema tim podatcima je u toku od poslednjih osam godina napustilo Englesku skoro milion lica, a to je pojava, koju možemo obiasniti samo leškom privrednom krizom Engleske. Irska ima ioš specifličniju situaciju. Od 180 hiljada lica, kojia su se iselila u toku od osam godina, vratila se jedva 21 hiljada.

U Nemačkoj je prekomorska emigracija relativno dosta slaba. Na 440 hiliada iseljienika ima 265 hiljada povratnika. Kod Poljske je situacija slična italijanskoj. Broj povratnika iznosi oko 50% iseljenika.

Međutim, imamo u Evropi i država koje pokazuju samo useljivanje, a ne i iseliivanie. I to naročito kontinentalno useljivanje.

U prvom redu to je Francuska. Ona prekomorske emigracije skoro ne poznaje i ne iskazuje. Ali pokazuje, da se ie uselilo u doba od poslednjih osam godina 1.39 miliona ljudi iz Evrope, a da se ie odselilo, opet u Evropu 436 hiljada lica. Ni ovo nisu Francuzi, već poljoprivredni i industrijski, nekvalifikovani rad-

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА!

Садржај комплета „Народног Благостања“ за 1929. годину (за свих 47 бројева) издаће се као прилог наредног броја,