Народно благостање
Страна 4
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 1
nici, koji su se iselili iz Francuske. Oni su se ili vratili u svoje države, ili se odselili u prekomorske krajeve. Ovi poslednji radnici pre svega su Talilani i Poliaci a i naši iselienici, koji su živeli u Nemačkoi kao udari pa su nakon 1924. god. napustili Nemačku i otišli u Francusku, Holandiju i Belgiiu. U ovim podat-
cima misu ubrajani sezonski radnici, koji dolaze na”
nekoliko meseci pa se posle opet vraćaju u svoje zemlje.
Мпосто меси kontinentalnu imigracilu по emigraciju pokazuje i Rumunija, Čehoslovačka, u maijoj meri Poliska; naiveći broi ove emigracije je sezonskogz karaktera.
V. Mod nas
Kod nas se je u toku poslednih deset godina iselilo ukupno 136.000 lica, a kako se ie u istom razdobliu vratilo oko 71.000 lica, to znači, da višak iznosi svega 65.000 iselienika. Ako imamo u vidu, da le za vreme Austro-Ugarske monarhije бо ђгој 20dišnjih iseljenika onoliki koliki ie sada za čitavih delina, onda je to veoma povoljan pojav.
U toku poslednjih godina naša migraciia pokazuje sledeću sliku:
godine iselilo se vratilo se 1925 17.643 5.550 1926 18.230 5.091 1927 22.019 5.153 1928 21.798 5.827
_ Ртета tome se broj povratnika postepeno, ali konstantno povećava. Od 5.550 u 1925. godini porastao ie.na 5.897. Ali pri tome ne smemo zaboraviti, da je prve 4 godine, do 1923., bio broi onih koji su se vratili, veći no broj iseljenika. Iseljijivanie pokazuje sve do 1997. godine stalno povećanie; Како зе је
опо и 1928. годин допекје ађја о, to se je odmah smanjio i broji iseljenika. U toku ove godine slika ie 105 ромотја. Махпо |e napomenuti, da se ie prema podatcima, koje je prikupio i sredio с. dr. Teodor
- Aranicki, naš iseljenički komesar u Zagrebu, smanjio
broji iselienika-zemlioradnika. U 1927. godini taj je broji iznosio 68.6% svega 1зе ет уа, а и ргоз!ој 20dini već samo 65.9%.
Između zemalja u koje putuju naši iselienici, ie najvažnija Argentina, koja је najnaprednija, i ako polioprivredna.
Interesantno |e napomenuti, da ie od iselienika, koji su napustili naša državu u 1928. godini, bilo 57.6% (11.227) bez ikakvog imetka|
Prema pokrajinama, daie Hrvatska i Slavonija (39.5%) najveći kontingent! To ie uvek tako i bilo! Prema broinom stanju populacije ima Dalmaciia (16%) relativno najviše iselienika; a Slovenija 14.6%. Neočekivano veliki broj pokazuje u 1928. содии Уојvodina sa skoro 19.4%. Iz Srbije ie otišlo 1.144 lica ili 5.2%.
Prenos naših iseljenika podeljen ie na brodove raznih narodnosti kao što sledi: 37.0% na engleske, 24.9% na nemačke, 17% na italiianske i 12.7% na francuske brodove; a za putničke karte је izdato stranim preduzećima 1928. godine, oko 100 miliona dinara. | |
U evropske zemlje uselilo se ie u 1928. godini 192.538 lica, od toga najviše u Francusku.
Prema godinama starosti 50.8% ie između 18 do 30 godina, 31.9% između 30—50 godina, 15.9% ispod 18 eodina a 2.7% iznad 50 godina. Broi ženskih iselienika konstantno opada. Na četiri muška iselienika dolazi jedva iedna žena.
Novac, koji su naši iselienici u toku 1928. godine poslali u domovinu, ceni se na 902 miliona dinara.
РА
М'ОЈЕ ЛУЈ ЛУШЕР |
Посматрајући нерад парламента народи су стекли угерење, да су парламентарци ладолежи и готовани: људи без дужности и посла. Прво је тачно: дужности немају никакве, али се не може рећи да су без посла; напротив, то је најзапосленији свет, Ко каже парламентарап, тај каже борба о министарски положај. Данас је на, европском континенту главни циљ свакога парламентарца, да постане министром, да се што дуже одржи на том положају и кад се случајно омакне и падне, да се што пре опет попне. А кад се неколико сто«кина људи отима о 15 столица, онда је борба наравски врло тешка. ;
Један је парламентарац казао да је у тој борби најгоре што човек не зна, ко је с њим, а ко против њега; данас су против њега они, који су јуче били за њега; управо сви су против свију. А јоти је горе што се борба не води јавно. Тешко ономе парламентарцу, који би дао доказа да му је стало no министарског положаја. Тај је сахрањен! Министарски положај не жели ни један парламентарац; он му се намеће, или у најбољем случају нуди. Борба се води потајно, интригама, а интрига је најопасније оружје.
У Француској се BM. пр. највише пребацује парламентаризма и политици, што су се удаљили
А:
од њих најбољи синови, научници и велики подузетници, а увукао елемент средње вредности. Друкчије не може ни да буде. Парламентарац мора да се посвети интризи, он мора непрекидно да се брани и да напада. Он нема времена ни за шта друго. Чевек који је заузет другим пословима, као н. пр. научник, не може уопште да буде парламентарац, јер нема времена да обави тај посао онако, кско је то потребно. Исто се тако губи из политичко-парламентарног живота човек слабијег здравља и који је ушао у године. Политика је борба с биковима; ту се тражи снага. Што се налази још по који старац у политици, то је због великог моралног ауторитета свог дугогодиштњег рада, или због тога, што се млађи нису могли да погоде.
Нотерна је ствар, да је међу политичарима све већи број људи у најбољем напону физичке снаге, између 35 и 65 година. То нам показују имена оних политичара у Француској, који се највише истичу, као што су: Бокановски, (који је погинуо), Терје, Форжо, Ерио, Кајо, Лушер и 1. д. Ево како један француски хумориста описује н, пр. Ерио-а: „Желиш да видиш Ерио-а» То је врло просто. Замисли огромна плећа, 4 плућна крила, 2 срца, 10 м, црева (у место 5) и све остало
#