Народно благостање

18. јануара 1930.

Aca Pavlović, advokat

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 33

Jedan pogled na uredjenje države pre i posle šestog lanuara

Pre 6. januara 1929. [.

1. — Vidovdanski ustav (čl. 90.) predviđa deobu celokupne državne uprave na više grana. Svaka grana čini jedno ministarstvo, čiji broj Ustav ne određuje. То je ostavljeno zakonu. Zakonom o ustrojstvu centralne državne uprave od 10. marta 1862., koji je u očekivanju novog zakona bio uvek u važnosti, državna administracija je podeljena na osam ministarstva, Čija su uređenja bliže propisana posebnim zakonima. U stvari centralna uprava je podeljena na osamnaest ministarstava, koliko je stvoreno tokom vremena od ujedinjenja. Na čelu svakog ministarstva stoje ministri, koji „kao glave struke” rukovode poslovima stavljenim u njihovu nadležnost. Oni su — izuzev min. bez portielja — šefovi čitavih grana državne uprave 1 njinova se administrativna akcija u oblasti poverenih im poslova prostire širom celokupne teritorije kraljevine. Svaki ministar je u upravljanju svojim ministarstvom samostalan. „Savet ministarski postoji ...da bi se održalo jedinstvo i jednoobraznost u delima praViteljšiva i uprave” (člam JO Z. o c. u.). Njih imenuje Kralj i stoje neposredno pod Kraljem. S obzirom, da je po slovu Vidovdanskog ustava naša država bila i parlamentarna monarhija, Kralj je u praksi izbirao predsednika ministarskog saveta, koji je uživao poverenje Narodne skupštine, a ovaj je birao sebi saradnike za svaku granu uprave i predlagao ih Kralju. Ministri su odgovorni Kralju i Narodnoj skupštini, koji ih mogu optužiti za povredu Ustava i zemaljskih zakona (čl. 91).

2. — Ministri upravljaju poslovima svoga ministarstva, koji se prostiru čitavom kraljevinom, preko organa koji ih predstavljaju i koji po njihovim direktivama vrše upravu u administrativnim jedinicama na koje je zemlja radi lakšez upravljanja podeljena. 'Stvorene su četiri upravne jedinice: „uprava u kraljevini vrši se po oblastima, okruzima, srezovima i opštinama” (čl. 95 U.). Uredbom od 28. aprila 1922. podeljena je zemlja na 33 oblasti. Oblasti imaju okruge, gde su okruzi zadržani, i srezove. Srezovi se dele na opštine. U svim administrativnim jedinicama — sem u opštinama — obrazovani su organi lokalne državne vlasti. U oblasti državnu vlast predstavlja i vrši poslove opšte uprave veliki župan, u srezu sreski poglavar. Centralna vlast je, da bi sebe rasteretila, prenela izvesne poslove na ove lokalne državne vlasti.

| 3.— Dok se državna uprava u centru deli na više ministarstava, dotle se državna vlast na teritoriji jedne upravne jedinice koncentriše u jednom nadleštvu, u jednoj nadležnosti. U mesto da u oblasti i srezu svako ministarstvo ima svoga predstavnika, sva ministarstva Imaju jednog jedinog predstavnika u licu velikog Žžupana u oblasti odnosno sreskog poglavara u srezu. Lepeza raširena u centru skuplja se u oblasti i srezu. Po Ustavu (čl. 95) veliki župan upravlja svima poslovima državne uprave u oblasti. Po tome cela uprava u oblasti pripada velikom županu. Međutim, Zakonom o opštoj upravi od 28. aprila 1922. izdvojeni Su Iz nadležnosti velikog župana ne samo poslovi za

koja su obrazovana posebna nadleštva, već i svi poslovi ministarstva vojske, pravde, finansija, saobraćaja, pošte i telegrafa, spoljnih poslova i uprave državnim domenama šuma i ruda. Prema tome, Zakonom o opštoj upravi veliki župan nije više na čelu centralne državne uprave u oblasti, već samo ,,opšte” uprave u koju su, po ovom zakonu, ušli samo „,svi poslovi iz sadašnje nadležnosti ministra unutr. poslova, prosvete, agrarne reforme, poljoprivrede i voda, građevina, trgovine i industrije, narodnog zdravlja, socialne politike, vera, a šuma i ruda, u koliko se ne odnose na upravu državnim domenama”. ;

Sve poslove ovih ministarstava vrši u srezu sreski poglavar „sem onih, koji su posebnim propisima stavljeni u nadležnost kojoj drugoj vlasti” (čl. 18. Z. o o. u.). Svi ostali poslovi opšte uprave, koji su posebnim DroOpisima izuzeti iz nadležnosti sreskih vlasti, a nisu pridržani za nadležnost ministara, spadaju u nadležnost velikog župana (čl. 10. Z. o o. u.).

4. — Veliki župan je šef državne uprave u celoj oblasti, sreski poglav. u srezu. Veliki župan |e vrhovni nadzornik poslova sreskog poglavara. Njemu su potčinjena sva nadleštva i svi organi opšte uprave u oblasti. Videćemo docnije njegov odnos prema samoupravnim vlastima. On je drugostepena vlast za sve predmete koje rešava sreski poglavar u svojoj nadležnosti kao prvostepena vlast. U predmetima, koji su stavljeni van nadležnosti sreskog poglavara, veliki žŽupan |e u donošenju rešenja prvostepena vlast, a nadležni ministar drugostepena vlast. Okružni načelnici nemaju nadležnost. Oni su pomoćnici velikog župana u vršenju nadzora nad sreskom upravom. Izuzetno, po odobrenju ministra unutrašnjih dela, veliki župan može poveriti okružnom načelniku samostalno vršenje izvesnih poslova iz svoje nadležnosti.

Sve poslove iz svoje nadležnosti veliki župan radi pod svojom odgovornošću, po zakonu ı po direktivama nadležnih ministara. Njemu su istina pridodati stručnjaci, koji su samostalni samo u davanju stručnih mišljenja i u čisto tehničkom poslovanju, ali koji, kad delaju, moraju raditi po upustvima njegovim, pošto on za sve poslove lično odgovara. S toga je veliki župan pod nadzorom ne samo ministarstva unutrašnjih dela, već i svih ministarstava, koja spadaju u opštu upravu.

5. — Veliki župan je visoki činovnik, ali ipak samo administrativni činovnik, organ vrhovne centralne uprave. Istina, zakon kaže da je on politički predstavnik vlade, ali to ne menja javno-pravni karakter niegovih funkcija, koje on po zakonu u oblasti vrši. Ovaj atribut može značiti samo to, da je veliki župan delegat vlade, da je u oblasti predstavlja prema svima i da ona, kao politička ustanova, preko njega ostvaruje svoj program, koji je obećala narodu u opšte, a naročito narodu te oblasti.

Važnost položaju velikog župana dala se i u načiiu postavljanja: njega Kralj postavlja ukazom па predlog Ministra unutrašnjih dela, a po pristanku Ministarskog saveta, dok se običmi činovnici postavljaju samo na predlog resornog ministra. U zahtevanom