Народно благостање

Страна 34

„pristanku Ministarskog saveta” izraženo je izvesno i svojstvo velikog župana kao delegata i „političkog pretstavnika” vlade.

U postavljanju ostalih činonika u oblasti veliki župan nema nikakvog udela. 1 on, kao i svi ostali činovnici, jesu državni organi, koje sama vlada po SvOioj uviđavnosti postavlja, obvezna samo da vodi raкипа o kvalilikacijama, koje zakon zahteva.

6. ___Prenosom poslova sa centralne vlasti na vlasti u oblasti i srezu rasterećena su centralna državna nadleštva, izvršena је зато dekoncetracija uprave u izvesnoj meri, ali su Svi poslovi ostali u rukama države: ona postavlja i smenjuje organč lokalne vlasti, ona ih upućuje na rad i kontroliše. To |e sistem Zakona o opštoj upravi od 28. aprila 1922. Sav pokret državne administracije potiče iz centra i njemu se najvećim delom vraća. S toga se ovom zakonu, pored nesrećne podele na oblasti i zadržavanja okruga, prebacivalo, da je iZVTŠIO dekoncentraciju upravnih poslova u nedovolinoj meri,da je u mnogim poslovima konačau odluku rezervisao za ministarstva i da se S toga centralna uprava i dalje gušila u poslovima, koji su se pretrpavali i uzaludno čekali na rešenje.

II.

7. __ Međutim Ustav je predvideo učešće naroda u lokalnoj upravi i izdvojio je iz opšte državne administracije mnoge poslove privredne, socialne i kulturne politike, da ih poveri administraciji organa, izabranih od strane naroda. To su poslovi lokalnog: opštinskog, steskog i oblasnog značaja. Za njih je ustanovljena: opštinska, sreska i oblasna samouprava uređena па izbornom načelu (čl. 96. U.). Centralna vlast nema nikakvog učešća u imenovanju ovih organa. Narodna volja tu je suverena. Ostavljeno je da se O poslovima, koji se više tiču jedne administrativne jedinice nego Celine kao takve, pobrine sam narod u njoj. S toga je od državne administrativne jedinice, uzimajući je kao celinu za sebe, stvorena samoupravna jedinica i data јој posebna organizacija sa posebnim samoupravnim organima. Zakonom O oblasnoj i sreskoj samoupravi od 28. aprila 1922. regulisano је njihovo funkcionisanje. Jedinstveni zakon o samoupravi opština nije donesen. Tu su ostali na snazi raniji zakoni. Bilo lei Spocialnih naređenja. U opštini nema državnih vlasti već samo samoupravnih: svima poslovima, koji se tiču jedne opštine, upravlja narod te opštine preko svojih slobodno izabranih prestavnika. Tako svuda, gde je bilo redovno stanje.

Davanjem izvesnih poslova u nadležnost огбатma izabranih od strane naroda, izvršena je decentralizacija državne uprave. To je sistem Zakona o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 22. aprila 1922.

8. — Priznajući oblasti ı srezu pravo, da pretstatvljaju jednu celinu za sebe, zakonodavac |e morao toj celini, da bi kao takva mogla delovati, dati mogućnost da se kao takva zasebno organizuje i да је kao takvu, posebno organizovanu sa odvojenom imoVinonm i sopstvenim organima, prizna za zasebnu pravnu ličnost. „Oblasti kao samotupravne jedinice pravna su lica i po javnom i po privatnom pravić (GM |. Z. 0705 i s. s.). Oblast vrši vlast u svojoj nadležnosti, [е јој је, да bi je mogla vršiti, priznata javnopravna ličnost, a privatno pravnim licem je postala da bi mogla biti subjekt privatnog prava: sopstvenik, zakupaćč, poverilac, dužnik i t. d.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. о

0. _ Ona se Као pravna ličnost manitestira Kroz svoje organe: „Organi oblasne samouprave?) jesu skupština i oblasni zbor” (ČI. 3. istog zakona). Oblasna skupština se bita, jednakim neposrednim i tajnim glasanjem na četiri godine, a oblasni odbor sa preisednikom na čelu, koji se sastoji iz najmanje pet, a na|više osam članova, bira oblasna skupština na ceo period.

„Oblasna skupština je rešavajući i nadzorni OTgan oblasne skupštine (čl. 63). Ona je aktivni organ Oblasne samouprave: ona vrši, u koliko poređenja može biti, onu ulogu u oblasti, koiu Narodna skupština u državi. Ona donosi odluke opšteg karaktera (uredbe). Ona se, pored uredbodavne iunkcije, javlja i u Iunkciji nadzorne vlasti: ona konfroliše rad oblasnog odbora. Naizad, oblasnoj skupštini pripada pravo 0odobravanja oblasnog bužeta, oblasnih poreza i Dprireza, zaključenja zajma i t. d.

Oblasni odbor je izvišni organ oblasne saiouprave, koji je zakonom određen da izvršuje rešenja oblasne skupšline, da rukovodi samoupravniu administraciju i vodi nadzor nad svima oblasnim ustanovama i njihovim organima. On zaključuje pravne poslove koji se tiču oblasti, natavno po odobrenju oblasne skupštine gde se ono po zakonu traži, zastupa oblast pred sudskim i administrativnim vlastima. Oblasni odbor ie dužan podneti oblasnoj skupštini godišnji izveštaj O svome radu i o radu svih samoupravnih ustanova. Skupština daje svoj sud o ovome radu i u slučaju nezadovolistva ima pravo da Upravnom sudu krivično optuži oblasni odbor odnosno pojedine članove za neizvršenje pojedinih uredaba, rešenja i drugih odluka oblasne skupštine, za povredu zakona i za štetu pričinjenu oblasti. 10. _ Nadležnost oblasne samouprave određena је Zakonom o oblasnoj i sreskoj upravi. U njemu su pobrojane kategorije poslova, kao:

— Oblasni javni radovi: gradjenje lckalnih železnica, kanaja, prislanišla. mostova, cesla... regulisanje poloka i bujica, otklanjanje opasnosti od poplava. |

— pomaganje zanalsiva, industrije, zadrugarsiva u oblasti...

— slaranje o unapredjenju oblasnih privrednih inieresa, ralarstva, stočarstva, мупогтедатајуа, уосагзјуг, гитагајуа, гесnog i jezerskog ribarstva, lova, ...,

— briga o narodnom zdravlju, kao i o svima usfanovama, kojima se unapredjuje zdravsiveno slenje u oblasti; rukovanje i isko išćavanje lekovilih voda i угеја!,..

= ђгша о зосјатит z-dacima i humanim ustanovama;

— saradjivanja na unapredjenju prosvele i sliručnom obrazovanju;

— oblasne saobraćajne uslanove;

— zavodjenje i održavanje uslanova za šlednju, kredit i uzujamno pomag-nje i osiguranje .;,

— uprava oblasnim imanjem, podizanje i iskoriščavanje oblasnih ekonomskih preduzeća ...

Izrično je rečeno, da se i drugi poslovi mogu 2аkonom poveriti oblasnoj samolpravi. Razume se pak po sebi, da oblast može vršiti sve poslove, koji se tiču „privrednih i kulturnih zadataka od čisto oblasnog interesa”, ako to ne bi bilo protivno kome zakonu.

11. _ Pored ovih čisto samoupravnil poslova, oblast vrši i poslove za državu, „državni posao”, опај koji je zakonom poveren oblasnoj samoupravi.

U oblasti, kao Što зто videli, postoji državna koja u njoj Vrši опе iste funkcije Које celoj zemlj: da zadovolji više opšte inкоји 56 U смег naroda u zemlji. Pored

vlast, i 8 terese

1) S obzirom na proslor lisla govorin:o samo O oblasnoj samoupravi. Organizacija steske samouprave, koja nije ni џуоdjena u život, зајомећла је. mulando mutandis, s ovom oblasnom.