Народно благостање
Страна 102
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Док је г. Бајкић у сали Јеврејске Читаонице истраживао привредне основе Београда, дотле је у уредништву „Времена“, на конференцији за спасавање историско-уметничких знаменитости, свештеник г. Лукић учинио „невероватна открића“, како то с правом констатује „Време“, о томе, од чега све Београд живи и богати се. Говор г. Лукића доносимо по „Времену“.
»Г. Лукић наводи примере, са стручњацима упропашћавали споменике у црквама. Врло виђени политичар ишао
је од цркве до манастира, прикупљао старе иконе, па чак и
црквена врата, за то што уметничку вредност претстављају. Накупила се огромна вредност и наследници масе тога госповина продају држави и цркви те нсте ствари за стотине хиљада динара; то, што су у оно време отимали од цркве (бурно одобравање једног дела скупа).
— Знам у Београду, каже г. Лукић, врло виђене чланове друштва, који имају поједине комаде фресака и путира, об што је светиња, и србуља (о којима ни сањати нису могљи ни Јруба Јовановић ни Стојан Новаковић) и да продају то Американпима и Енглезима за стотине и стотине хмљава“.
О финансиским тешкоћама берлинске општине ми смо у ранијим бројевима опширно јављали. Те тешкоће нису ни сада савладане и општинска управа увек још тражи пошто пото, већи дугорочни зајам, како би барем донекле могла средити своје обавезе. Са краткорочним зајмовима није много помогнуто. Они су и сувише скупи и морају се и брзо вратити. Али кад прети нужда, силом прилика, добродошли су и они. За депембарски ултимо једва су се нашла средства за подмирење чиновничких· плата и неких најхитнијих текућих обавеза; како се у току јануара није могао наћи тражени зајам, то је ситуација за ултимо јануар постала управо очајна. Како доћи до пара2 Управо у послењем тренутку, одобрило је акционарско друштво државних електричних фабрика кредит од 25 милиона марака (338 милиона динара); овај је зајам веома скуп а уз то још и краткорочан. Каматна стопа износи 91% a рок отплате је након године дана (10. јан. 1931 год.) у петомесечним ратама. Али то још није све. Електричне фабрике су још и на други веома вешт начин искористиле тешки положај Берлина. Оне снабдевају Берлин електричном струјом; и то тржиште би ускоро изгубиле, јер је берлинска отштина хтела сама изградити велике електричне централе, којим би се потпуно еманципирала од државних фабрика, што би за последње било непријатно, јер је Берлин ипак бис велики потрошач и добра муштерија.
Због тога су државне електричне фабрике искористиле прилику, одобриле општинској управи зајам и исто-
Електро-индустрија спасила берлинску општину
времено морала је берлинска општина продужити и уговор о лиферовању електричне струје до 1948. године те се још и обавезати, да до то доба својих властитих електричних предузећа неће повећати. Цена струје, која је била утаначена већ пре годину и по, остане непромењена. На основу тих података види се, да је жртва берлинске општине врло велика, а зајам прилично скуп; ипак се успело пребродити ултимо јануара — али и ултимо фебруар није више далеко! Свакако ће бити интересантно сазнати ко ће сад доћи на ред и уз коју ће се цену добити нов зајам.
Берлинска општина пала је у руке једном предузећу, које је државно, односно у државним рукама икојеје далеком од саме помисли да злоупотребљава њезин тежак положај и чији је једини циљ, да натера Берлин на рационализацију електричне енергије, спречавајући, да се подижу поред већ постојећих државних још и комуналне електричне централе. Берлинска је општина грешила, што је форсирала градњу својих централа кад су већ постојале државне фабрике.
У органу највеће политичке странке у Баварској, бавар ске пучке странке, изашла је једна тешка оптужба про== i TOB T. д-р Дитриха, министра пољопривреде у Берлину, под потписом г. Кропа из Вирцбурга. Писац тврди између осталога :
»„Г. министар д-р Дитрих угурао је у делегацију за трговински уговор са Шведском грофа Дугласа, не саоп-
Кешка оптужба противу немачког министра пољопривреде, г. д-р Ди-
штавајући о томе ништа ни немачком пољопривредном Савезу ни његовом председнику. Г. Дуглас се понашао необично као делегат, јер је живо заступао захтеве Шведске за повећање увозног контингента стоке из Шведске. Гроф Дуглас је заинтересован лично и материјално у Шведској. Он је часник на шведском двору и има велике поседе у Шведској. А г. Дитрих министар пољопривреде не само да је земљак његов из Бадена, већ је шта више закупац имања грофа Дугласа, којим он управља преко једнога свога брата. Потребно је да се позову самостални стручњаци, који BC да извиде целу ствар и да се подигне тужба против г. министра Дитриха“.
=
— Берлински министар пољопривреде л-р Дитрих у једном писму, упућеном листовима, признаје да држи под закуп једно добро грофа Дугласа, кога је одредио за делегата при преговорима за трговински уговор са Шведском, додајући да тај уговорни однос није имао никакве везе с наименовањем, већ да је грофа одредио искључиво с обзиром на „везе“, које има у Шведској. Само на једну тачку није одговорио г. д-р Дитрих, наиме зашто се гроф Дуглас тако заузимао за шведски контигент увоза живе стоке» Иначе је признао оптужбу у целости.
„занививашвисвасоивниввишоннчиишвинипнкиининпниницзапсви пикипимовошвоисоинилиниллниоипвивинзаопзваипоиниинимависиннава
•
лески Угаљи
ДРУШТВО ОКС зАпПРОМЕТУГЉА
Телефон: 27-58.
ргесевеон са
та
МЕ за домаће потребе, етажно и централно грејање.
БЕОГРАД _ 31, Дубровачка ул. 31. +
"а ссевевсолт
"аваао винешинивеснрсџивсо сшипвриспгпнло ниши пвлооннвсилнлединниосивомпионниспанпинипнивациповансчминишинниниц зе