Народно благостање
04 15. фебруара 1930. <<===== „Привредникова Ријеч“, коју уређује познати стручњак г. др. Буић, донела је у
последњем броју следећи огnac: Капитал по 6—9% Дугорочки хипт. и градбени кредити, зајмови, учествовања, установе, финансирања, све врсти зајмова на куће, имања, индустрију, експорт итд. Особит интерес за велепосједе, творнице, хотеле; опБински, комунални и дрквено-опћински облиг. кредит. Упити уз прилог од Дин. 10— за коресп. трошкове под „Белгија“ на управу листа.
По дужности.
На то надовезује уредништво следећи коментар :
„Интерес међународног велекапитала за наше крајеве:
Дивним полетом напредујућа консолидација прилика у нашој Краљевини побудила је у великој мјери интерес страног велекапитала за инвестиције у нашој земљи. Ако се данас нашим привредним круговима нуди пригода, добити капитал по врло ниском каматњаку, значи то сигурно нову епоху, која је за цијели наш привредни живот од непроцењиве вриједности. Упозоравамо наше подузетнике на данашњи оглас под „Капитал 6—8%“.
Нама је веома жао што смо приморани да изразимо наше уверење, да тај оглас није ни мало реалан. Не нуде се велики капитали са стране анонимно. Велике кредите на слрани дају само банке и нико више. Никад приватник на страни не би смео ни да помисли, да даје кредите у другој земљи. Приватници на страни улажу своје капитале или у хартије од вредности, или као улог на штедњу. Банке дају новац само на првокласне акцепте, у земљи и на страни. Конзорцијалне и оснивачке послове врше само велике банке, а оне имају своје кореспонденте у Југославији. Хипотекарне кредите дају само хипотекарне банке, и то искључиво у земљи. Ко познаје новчано тржиште, тај ће знати, да је такав оглас једна немогућност. Ми категорички тврдимо, да се никакав сериозан капиталиста не крије иза тога огласа и да наши привредници ке треба да губе времена око преписке с тим мнимим капиталистом.
Ми чак озбиљно страхујемо, да горњи оглас није једно недопуштено средство за пљачкање нашега доброћуднога народа. Јер се у њему тражи од рефлектанта да са молбом пошаље и десет динара. Хиљаду привредника, жељних јефтиног капитала, то је десет хиљада дин. За мнимог капиталисту то не би био лош посао !
Ми смо пре два месеца саопштили, да је један део привредника у Загребу добио понуде јефтиних кредита од мекакве Хипотекарне банке из Амстердама под условом, да рефлектант пошаље одмах 200 динара, и да је Загребачка Трговачка и обртничка комора била приморана да тражи информације, које су испале врло неповољно.
Да се није исто лице преселило из Амстердама у Сплит 2 Дужност је г. др. Буића да то провери.
E: EEK e пет
Đanini sprema veliku finansiDjaninijeva ofanziva na sKu ofanzivu na Evropu. Toga ra i
Evropu | je odstupio mister Yoker od vodstva Bank amerikan Bler korporejšen i došao na položaj pretsednika direktorijuma Trans-Amerika korporejšn, koji je do sada imao sam Đanini. Za potpredsednika dolazi g. Žan Mone, Francuz, koji je do 1923. godine bio u službi Društva naroda. Angažovano je nekoliko bankarskih i međunarodno-pravničkih autoriteta, da budu na pomoći
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 103
g.g. Mone-u i Yoker-u za izvođenje evropskih poslova. Mone je stekao izvesnu slavu kao okretan „savlađivač” prepreka i konkurencija u poslovima sa Rumunijom i Poljskom.
Г. Андре Мортог објавно је књигу путописа по Америци, која је привукла пажњу чителаца даровитим опаскама и духовитим поређењима.
Доносимо неколико снимака и рефлексија по страним ковинама.
У Америци клубови замењују ресторане. И клубови су петпуно рапионализврани. Поред сваке фотеље у читаоници, тде се налазе сваковрсни светски листови и часописи, лежи јеловник. Поред свакога јела стоји један број; по коме се јело поручује. 18, 79, 42 значи: супа, риба и омлет. Чим гост избере јело, зазвони у звонце, које је поред његове фотеље, п у тренутку се појави црпац, који прима поруџбину. После 5 мин. позива он госта у другу собу и приводи га столу, који је специјално за њега спремљен и на коме већ стоји прво псручено јело.
~
У вагону има два реда столица, који се окрећу у круг. Чим уђете у вагон, прилази вам прнац, који је стално на служби у томе ватону, прихвата вешто и са пуно пажње ваш пртљаг, торњи капут и шешир и оставља све то пажљиво над столицом, на којој ће те ви седети. Карте нема. Кад прође кондуктер, стави само некакав знак на вашу столицу. Кондуктер пролази чешће кров ватон и само баци потлед на тај мистериозан знак па иде даље. Црнац бодрим оком пази на сваки ваш покрет. Испустите ли књигу из руку, коју сте читали, у моменту је он подигне и учтиво вам преда. Ако желите писати, дате му знак и оп вам за час донесе сто, и меће га пред вашу столицу. Пет минута пред станицом, у коју мислите да се искрцате, узима он ваш пртљаг и ставља та на излаз од ватона ; затим се враћа, узме ваш капут и једном четкицом га очетка, врло лепо савије и наслони га на вашу столицу. Затим погледа, да ли је ваш шешир у реду, потом се нагло сагне, извади другу једну четкицу и очисти вам обућу. Етикеција налаже да за све то време читате и правите се да не знате, шта се с вама збива. Кад устанете, неприметно вам приђе дцрнац и том мистериозном четкицом за векунд очисти вам цело одело.
=
Није тачно да Американац живи само за доларе; он живи само за свој рад. Американац прави доларе не из љубави према новцу, већ због тога што не зна, шта би друго радио. Француз је мното грамжљивији на новац од Американца: али и ту има велике разлике. Он у томе замишља једну суму капитала, прилично ограничену, колико би било дсвољно да од ренте живи, ма и најскромније, само да ништа не ради. Американац нема смисла за левентовање, он ради до смрти, и обогати се због тога, што не зна шта би друго почео.
4 ж
У Америци се обожава рад. Оваки човек има свој биро, своју радионицу, свој радни кутак, у коме проводи највећи део дана. Па чак и у празничним данима Американац се 88влачи у свој кутак. Дангуба, која се шета по музејима и удвара женама, не постоји у Америци. Таквог би човека пре света жене презреле. Питао сам једну Американку, која је живела у Француској, шта јој је највише пало у очи. Она ми је на то одговорила : „Отановала сам у универаитетској улици. У истој кући, у партеру, био је дућан, чија је сопственица била жена. Једног дана пошла сам да купим рукавице и наbox дућан затворен. Кад сам сутрадан видела сопственицу запитах је, да није била болесна. — О не, одговори она;