Народно благостање

Страна 120

НАРОДНО

Zagrebačka općina se sprema da svoje komunalne financije postavi na zdravu bazu. U prvom redu da konsolidira postojeće leteće dugove. Ne može se kazati da se Zagreb prezadužio. Čak mi držimo, da retko gde ima gradova sa skoro 200.000 stanovnika, koji bi imali tako malo dugova. Svi dugovi grada Zagreba jedva da iznose 150 miliona dinara. A kad se dovrše investicije, koje su sada u gradnji, taj dug može da poraste najviše na 200 miliona dinara. Međutim prije rata Zagreb je imao dug od 20 miliona zlatnih kruna, — a to je više od današnjih 150—200 miliona dinara.

Današnji Zagreb ne da se usporediti sa predratnim. Ne samo po broju stanovnika nego i po svojoj ekonomskoj snazi. Ranije, jedan u prvom redu administrativni centar, danas je jedan od najvažnijih privrednih centara države od 13 miliona stanovnika. Njegova porezna snaga danas je daleko veća, nego što je bila pre rata. Zagreb danas jedva da ima trećinu dugova, kojih bi trebao imati, pa da bude u položaju, u kojem je bio pre rata. Dugovanju od 150 miliona dinara stoji na suprot električna centrala i proširena plinara, na koje je poslije rata utrošeno teških miliona. Pored toga utrošeno je oko 70 miliona dinara u gradske stanbene zgrade. A kad uzmemo u obzir trž nicu i klaonicu, koje se sada podižu, možemo kazati da investicije, i to one koje odbacuju rentu, a koje su izvršene posle rata, više iznose nego što je sam dug.

Zlo je međutim u tome, što ti dugovi nisu konsolidirani. Grad kao i razna gradska poduzeća duguju gradskoj štedionici daleko preko 100 miliona dinara. Sada se radi na tome, da se ti leteći dugovi konsolidiraju. Imao bi se zaključiti jedan zajam, iz koga bi se platili svi leteći dugovi, u prvom redu Gradskoj štedionici, i koji bi poslužio za dovršenje investicija koje su u toku. Pomišlja se na inozemni zajam. Ali se radi i na tome, da se u samoj zemlji plasira jedan obligacioni zajam na 150—200 miliona dinara. Ali kad se zna da dolarski

zajmovi nose rentu od 8.7%, onda bi ovaj morao nositi najmanje 9%. To je skupo!

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 8

Ми смо пре неколико месеца пренели из немачких листова прекоре, које чине Општинској Управи града Букурешта, што неће да чује за валоризирање својих предратних облигација. При томе се указивало на Будимпешту као леп пример послушности и кулантности. Ево, како је послушна Пешта !

Теорија и пракса предратних дугова

Пештанска општина је, за време инфлације, преузела ог концесионарног акционарског друштва трамваје, по врло ниској цени. Како је то трамвајско друштво имало и облигације емитоване у иностранству, пре рата, то већ неколико година чине комитети за заштиту ималаца облигација кораке у Пешти без успеха. Већ дуже времена се чине кораци удружених немачких и швајцарских емисионих кућа. Изгледа, да је овога пута вршена пресија на Мађаре за време преговора у Хагу и Паризу, али и то готово без успеха. Под тим притиском Мађари су изволели понудити предратним имаоцима облигација трамвајског друштва града Пеште, пуних 31, %. Повериоци су то одбили с гнушањем, али су у исто време нагласили, како би били веома срећни, кад би те облигације биле валоризиране, у истој мери, у којој је био случај са пештанским вициналним железницама, на име за 10.15%. Спустили су повериоци нумеру, кад су видели како и пештанска управа не попушта y питању валоризације предратних облигација.

PRETPLATA NA „МАКОрМО ВГАСО5ЗТАМЈЕ" SA DODATKOM — ANALIZOM BILANSA — STAJE 280 DIN., A BEZ DODATKA 200.—

DIN. GODIŠNJE.

ОБАВЕ)

НОВЧАРСТВО

— Поковно снижење дисконтне стопе у Аустрији. У понедељак, потпуно неочекивано, снизила је аустријска Народна банка дисконтну стопу од ог % на 6%.

— Мађарска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 7% на 6и по од сто.

— У годишњем извештају за годину 1929. немачке новчаничне Банке, устаје се најенергичније против оних људи, који непрекидно протурају гласове о предстојећој инФлацији и опасности депресиације немачке марке. Банка тврди категорички, да она има апсолутно довољно средстава, да у свако доба одржи стабилност немачке марке и због тога осуђује најстрожије проношење таквих гласова, =— нарочито, кад се то чини из нарочитих политичких рачуна и чак из користољубља,

— Немачке штедионице смањиле су каматњак на 5% на улошке без отказа, а на 7 и 7,50% на оне с отказом.

— Швајцарска Народна банка има чисту зараду у овој години 7,31 милиона фр., према 6,89 у прошлој години. Од тога је пола милиона унесено у резерву, а ! и по милион употребљен на дивиденду, која износи 6% као и прошле године. Остатак од 5,31 милион фр. стављен је државној каси на расположење. Том приликом је Народна банка молила за одобрење, да може појачати дотације резервама, али није добила повољан одговор од стране савезне владе.

ТТАЈНА СЛУЖБА

— Највећи дужник северо-американског тржишта капитала је Канада са две милијарде долара. Затим долази Немачка са 1! милијардом. Укупан износ страних облигација у Америци износи 8 милијарди долара. После Немачке долази Аргентина, затим Француска, Бразилија, Италија и Белгија. Врло велики део пада на индустриске облигације, нарочито код Канаде и Немачке, а хипотекарних заложница има највише немачких, затим мађарских.

— У Мађарској су осигуравајућа друштва купила ових дапа за милион долара хипотекарних облигација мађарских хипотекарних банака, гласећих на доларе. Оне нису купљене у иностранству, већ у земљи, пошто их издају мађарски хипотекарни заводи и у унутрашњем саобраћају.

— Против фиктивних курсева на берзи. Приликом проучавања берзе у вези са падом финансиске куће Хетри у Лондону, утврђено је да је врло много штете нанесено публици тиме, што је фиктивним закључцима на берзи створен утисак, да се у том папиру обавља врло велики обрт. Како се у последње време исто то поновило код неколиких акција, то је управни одбор лондонске берзе одлучио, да од сада испитује код сензала закључке код оних папира, који изгледају сумњиви и у случају фиктивних закључака забраниће се мешетарима да их објављују.

—- Хрватски листови доносе вести, да је Вапаџе Вејве

pour ГЕшапдег, ВгихеПез, која је у извесној мери већ заинте-