Народно благостање

22. фебруара 1930.

сирана код 'лепег Вапк Уегега-а у Бечу, преузела већи пакет акција бечког завода, у коме је на тај начин постала већински акционар. Обе банке ангажоване су и код нас у Југословенском банкарском друштву а. д. у Београду и Загребу.

— Јавља се, да ће дивиденда дунавско-савско-јадранске железнице (бивше аустриске јужне железнице) износити за 1929. годину четири златна франка по купону, –- биће дакле једнака прошлогодишњој.

— Према вестима загребачког „Обзора“, боравила је ових дана у Београду комисија поузданика највеће немачке банке Дајче Банк и Дисконто Гезелшафт, која испитује могућности сарадње немачког капитала у нашим рударским предузећима и питање отварања нових рударских предузећа. Ми не можемо поклонити веру у ову вест, јер би била противна принципима пословне политике дотичне банке.

Бугарска кредитна банка у Софији, дошла је у тешкоће плаћања и вероватно ће тражити мораторијум. Банка се највише бавила финансирањем грађевинара. Капитал и резерве банчине износиле су према претпоследњем билансу 13,8 милиона лева.

— У нашим чланцима, „шта да раде банке са залудним новцем 2“, ми смо побијали сугестију, да држава пусти у оптицај благајничке записе, на кратко време, којим би омогућили банкама да краткорочно пласирају своје залудне готовине. Сад пак сазнајемо из румунских листова, да тај метод постоји у Румунији већ дуже времена и да је ове године новчанична банка пустила у оптицај благајничке записе и то два типа, месечне са 6% и двомесечне са 7%, у вајмањим износима од по десет милиона леја. Исти се бонови могу реесконтовати код Народне банке, са 1% више од каматњака, који они носе. Дакле сугестија није била ни оригинална. Међутим, кад се зна, да је данас највиша каматна стопа у целој Европи у Румунији, онда збиља изгледа мало чудновато и у сваком случају рђав знак банкарске организације, кад банке не знају бољу употребу за касене готовине. |

— Како је, као што рекосмо, у Румунији каматна стопа 15 до 20%, то је на иницијативу румунског Министра финансија сазвана конференција од представника новчаничне банке и других великих банака, ради оснивања једне Хи-

потекарне банке. Конференцијаши су се сложили у томе, да | „лица, која дугују француској држави и која не плате о року јсвој дуг, плаћају на име законске камате 8%. Како је ка'мата данас у Француској много нижа него у доба, кад је тај закон донесен, и како је и стање државне благајне много (повољније, то је Министар финансија поднео парламенту пројект закона, по коме се запезна камата своди на 5%.

главница буде 250.— милиона леја и да је упишу румунске банке. Хипотекарна банка добија право да изда облигације за 500 милиона леја.

Ни то није оригинално !

— Београдска Задруга у Загребу и Љубљани. Јавља се да Београдска Задруга отвара нове филијале у Загребу и Љубљани. Филијале би се наводно бавиле не само осигуравајућим него и банкарским пословима.

"Ми до сада нисмо имали филијале београдских банака у крајевима преко Саве и Дунава. Пред неколико година додуше Уједињена банка подржавала је неколико филијала и у пречанским крајевима, ну ликвидацијом тог завода нестале су и филијале.

У Загребу и Љубљани каматна стопа је нижа него у Београду. По томе мало је вероватно да Београдска Задруга долази у Загреб и Љубљану да тамо пласира своја средства,

|. |

Држава Житотекајреаа Бенкс

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И На ИК КИ тј CO

ДАЛЕ, ЗАЈМФОВЊЕ,

на обвезнице Ратне штете ПО 24) дин, од комада са 8'/, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТ У ЈЕ

(еј Бени шав Џес Пс ЖУККожоЗК Кобе о a a a a aa a_i ay year

Страна 121

кад их она може пласирати у Београду далеко ниже. Београдска Задруга могла би пре да настоји да са условима дође до средстава, која би пласирала у Србији. У Загребу, Љубљанска кредитна банка наступа као давалац зајмова, јер је у Словенији каматњак нижи него у Загребу. Обзиром да се новац може у Србији боље пласирати него у Загребу и Љубљани, она би била у стању да на улошке плаћа и већи

"| каматњак, него што то плаћају загребачке и љубљанске банке.

Пречански новчани заводи са својим филијалама у Србији наступају у првом реду као даваоци кредита. Србијански заводи напротив наступати ће у пречанским крајевима као сакупљачи уложака. Тим двоструким банкарским испредпредњењем наше државе ми ћемо најпре доби до извесног изједначења каматне стопе наше земље. Тек онда, ако једни и други заводи буду радили у свим крајевима наше државе, престати ће садашње разлике у дебетном и кредитном каматњаку.

Пречански новчани заводи спремају се на отварање већег броја филијала у Србији. Ред је сада на србијанским заводима да се и они пласирају у пречанским крајевима.

— Котирање наших доларских зајмова на љубљанској берзи. Управни одбор љубљанске берзе, на седници од 17. 0. М. закључио је, да се почевши од 24. фебруара и на љубљанској берзи уведе котирање Блеровим зајмовима као и доларским обвезницама Државне хипотекарне банке.

Љубљанска берза потпуно усваја начин котирања који је за наше доларске папире завела загребачка берза. Према томе котираће се без запалих камата и у одстотцима динара. На једној страни имамо загребачку и љубљанску берзу, а на другој београдску. Поред тога загребачка и љубљанска берза доларске папире тако котирају, да се одмах и без икаквог прерачунавања може успоредити наш курс са журсом у Њу-Јорку. А како је Њу-Јорк главно тржиште за наше доларске папире и како се по његовим курсевима равнају и наши курсеви, логично је, да морамо имати такав начин котирања који олакшава успоређење наших и њу-јор-

шких курсева.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— По једном закону Француске од 1922. године, сва

Финансиски листови јављају, да се у Прагу бави г.

(Иван Кригер, сопственик великог светског концерна, ради преговора са чехословачком владом о увођењу у живот 'монопола жижица. Кригер има и иначе интереса у Чехосло'вачкој, а нарочито у великој индустрији жижица Соло а. д.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Кад год читамо о немачким комунал. финансијама, увек се сетимо нашег града Осека. Он је, како изгледа, по

свему најближи њима. Он је у перманентној и акутној фи-

менице новчаних завода са 8, камате нето.