Народно благостање

Страна 230

političke situacije; koliko bude raslo poverenje Francuske u Nemačku, u toliko Francuska ima manje potrebe da mobilizira obligacije. Mnogo će bolje biti ako Francuska bude primala anuitete u budućnosti i bude ih upo · trebliavala na svoje tekuće budžetske potrebe, a specilalno na plaćanje anuiteta svojih dugova.

Isto je gledište izbilo na površinu i u skupštim. Prvo je traženo da se izmeni odredba u vladinom projektu (tač. 4) po kojoj se ceo iznos tih emisija ima upo trebiti na otplatu državnih dugova i da se ostavi da se putem zakona ad hoc reši upotreba svake nove tranše nemačkih obligacija. Za malo što vlada nije pala na оте pitanju. Zahvaljujući upornosti Tardje-a vlada je odnela

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

pobedu. Ali je za to kapitulirala pred parlamentom u pitanju daljih tranši za emisiju. Prvobitno je bilo u proiektu neograničeno ovlašćenje vladi za emitiranje daljih tranši. Po novoj redakciji pak to ovlašćenje ide samo do 31. marta 1931. godine. Posle toga ima parlamenat da rešava, hoće li se uopšte dalje mobilizirati nemačke obligacije, ili ne.

Koliko je vremena trebalo pa da se čuje jedna reč koja je od početka bila nešto što se samo po sebi razume. Zar he bi bilo bolje da je Francuska nama ustupila veće učešće u tome bezuslovnom delu nemačkih reparacija,

„Сите bi bili nesrazmerno pobolišani uslovi za jedan ju| goslavenski zajam na strani?!

пева

Три важна саошштења у експозеу

Министра

финансија

-– Репарације — Ратни дуг Француској — Србијански предратни дугови у Француској —

У експозеу буџета изложена су три питања, која ће бити регулисана, засебним законима. Министар финансија сматрао је за потребно, да у главним потезима упозна. јавност са Хашким споразумом о репарацијама, споразумом наше владе са Француском односно ратног дуга. и споразумом наше владе са имаоцима, предратних србијанских облигација. За читаоце „Народног благостања та саопштења неће бити са свим нова, пошто смо ми детаљно пратили развиће тих питања. Ипак сматрамо да је потребно, да у најкраћем изводу репродуцирамо службено саопштење.

1) НЕМАЧКЕ РЕПАРАЦИЈЕ

У Јантовом комитету у Паризу наше учешће у немачким репарадијама било је узело врло неповољан обрт. Наше потраживање по немачким репарацијама у другој периоди (од 22 године) било је сведено на износ наших ануитета. за ратне дугове Америци и Енглеској, а онај Француској био је потпуно игнорисан. Та вест је изазвала највеће узбуђење у нашој јавности и отпор наше владе у Паризу и доцније на Хашкој конференцији био је кру“ нисан потпуним успехом. Ево како се у експозе-у у цифрама изражава, наше учешће у немачким регарацијама по Јантовом плану:

Првих 37 година. Јанговог плана наше годишње примање износи у првој тодини 72.1 мил. ма“ рака, затим се постепено повећава и у 37 год. износи 106 мил. марака. Просечна цифра нашег годишњег примања је 84 мил. марака. Од тога 6 милиона марака је безусловни део, који никако не може доћи у питање, па ма, како било економско и финансиско стање Немачке. По одбитку ануитета по свима, ратним дуговима Америци, Енглеској и Француској, остаје нашој држави просечно 66 милиона марака, односно 900 милиона динара. Како смо 1928. и 1929. године примили на име репарација 40 милиона ма“ рака више, но што нам следује, то су савезници пристали, да тај вишак отплаћујемо постепено 38 37 година, уз камату од 5:/,%. Тиме се смањује наше тедишње примање (од 64 милиона марака) ва 2,57

милиона марака. А из тога пак излази, да је нето вишак нашег годишњег примања за првих 37 г0дина 61.483 милиона марака, а. то је преко 800 мили“ она динара. Примање је нешто мање но по Дозовом плану, учешће у безусловном делу је врло мало, па ипак је, а с обзиром на читав низ неповољних околности, ва које смо делом и сами криви — резултат потпуно задовољавајући.

У другој половини Јантовог плана (ва, последњих 22 године) примамо тачно толико, колико из носи анумтет наших ратних дугова Америци и Енглеској. То важи за све државе повериоце.

9) НАШ РАТНИ ДУГ ФРАНЦУСКОЈ такође је регулисан у Хату.

Французи су у Хагу били жају, под притиском енглеског : неправичне поделе безусловног дела репарација између појединих држава поверилаца. То је наша влада искористила и постигла споразум односно рат“ ног дуга, који смо ми у своје време огласили за, врло повољан. По француском тврђењу износило је потраживање 1.700 милиона златних франака. По Хашком споразуму имамо плаћати за 37 година (док будемо имали права на обилан удео у репарацији) свега 3.55 мил. златних марака годишње и то такође по једној скали, која почиње са, 518.000 марака, и пење се у 19 години на 6.19 мил. на којој BHсини остаје све до исплате. У експозе-у Мин. финансија каже се, да је целокупна главница нашег дуга (кад се наш ануитет капитализира са 5:/,%) 57,109 милиона франака, односно око 71.665 мил. златних франака. Код источних репарадија нема ничега, ноBOr. Наше учешће у маџарским репарацијама ове“ дено је на 2%, а наша дуговања по аграрној реформи и равним пресудама мешовитих судова имају се регулисати помоћу разних фондова, о чему бе сада преговара у Паризу. Опроштен нам је дуг за ослобођење (178 милиона златних франака) као и они за уступљена добра од стране Аустро-Угарске (1750 милиона златних круна). Ослобођени смо дуга Бугарској за уступљена добра. (од 5,8 милиона златних

у врло тешком поломин. финансија, због