Народно благостање

-- 12. април 1930.

франака) и обезбеђено нам је 5% у бугарским репарацијама. 3) ПРЕДРАТНИ ДУГОВИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

Од 760 милиона франака предратних дугова, Краљевине Србије, 720 милиона се налази у рукама Француза, према Министровом експозе-у. Споразум постигнут са имаоцима облигација у Француској важи и за предратне хипотекарне обвезнице Управе фондова, и за, ловове Црвенога крста. Као што читаоци знају, службу тих дугова вршимо ми непрекидно у папирним францима. По Париском споразуму та се сума, има, повећати и то:

1930.——84. год. за 275% 1995.—80. „. ~. 280% 1940——45. ,, +. 290% 1946.——50. ,„, 55 300% 1951.—54. ., 5 325% 1955 57. ' 375% 1958.—74. „ . 500%.

Просечно за 375%

За сваки папирни франак у коме плаћамо данас наше предратне дугове Французима, имамо у будуће плаћати 3,75 папирних франака.

Просечно повећање нашег дуга износи 375%. То значи да имамо плаћати 75% од износа тих дугова, претворених у злато.

Међутим ануитет се не повећава у истој размери, јер се споравум, постигнут са француским портерима, не односи само на валуту и на амортизациони план. Отплата почиње тек кроз три године и траје 45 година; а по првобитним уговорима, сви

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231

би ти зајмови имали бити амортизовани у року између 23 и 37 година. По себи се разуме да се продужавањем рока отплате смањује годишњи анунтет. Тиме материјално није ништа добијено. Друга Бажна измена, се састоји у измени клаузуле у тим уго ворима, о начину амортизације. Према експозе-у Министра финансија излази, а ми нисмо имали времена то да контролишемо, да, се по првобитним угоморима амортизација тих зајмова може вршити само азвлачењем и исплатом ал пари. По Париском споразуму, амортивација се може вршити и откупом на берзи. То је велика, корист, чији се ефект данас не може да, израчуна.

Као што из овога видимо, Париски споразум није само споразум о валоризацији папирног франка, већ је он у ствари новација уговора, о зајмовима.

Према рачуну у експозе-у, ануитет се знатно смањује због тога, што се продужава рок коначне отплате тих зајмова. Тако се на пример каже, да би ануитет за првих пет година, по стопи валоризације износио 116.5 милиона папирних франака (данас 42,362 мил. папир. фр.), међу тим по Париском споразуму износи 87.5 мил. фр. Кад се узму у рачун продужена, амортизација и могућност да се отплатћ може вршити откупом на, берзи, онда је природно да ануитет мора бити мањи, делом због распореда, отплате на, већи број година, а делом због појефтињења, амортизације. Париским споразумом је углабљено, да. се једна количина купона из ранијих година, има, такође валоризирати по нарочитој стопи. У експозе-у се та сума, исказује са 19.66 мил. златних франака. И та би се сума имала унсти у рачуп при изналажењу квоте валоризације. Тиме се квота повећала, преко 75%:

ПРАВНИ

КАКО СЕ.ИНОСТРАНСТВО ОБАВЕШТАВА О НАШЕМ ЗАКОНОДАВСТВУ |

У Паризу већ друга година излази ВиЏешт ојјгсте! де la Сбатете де соттетсе Ртапсо-уоиволаре. У управи ове француско-југословенске коморе налазе се и наши и Французи. Са наше стране ту има дипломата, банкара, трговаца, индустријалаца и адвоката. Пред нама је други број. Анализирамо само један чланак : Оснивање анонимних друштава, који је изашао као први чланак обећане серије чланака, јер је стављен под рубрику : Режим страних друштава у Југославији.

Чланак почиње овако :

„југословенско законодавство прави основну разлику између анонимних друштава и јавног и командитног ортаклука: први су регулисани Законом о акционарским друштвима, а други српским Законом о радњама од 1910. г. за Србију и законодавним решењима пређашње Аустро-Угарске монархије за осталу југословенску територију. Законодавство у овој материји није још унифицирано. То ће бити ускоро учињено новим законом о радњама (10: зиг Гехегстсе des professions) који је већ израђен у Министарству трг" вине и индустрије".

ПРЕГЛЕД

Да ли је потребно рећи нашим читаоцима, да је у целоме овоме ставу све нетачно и смешно погрешио, сем тврдње, да се акционарска друштва у Србији управљају по Закону од 1910. Писац, који има претензију да француском пословном свету даје обавештења и упуства, не зна најпростију ствар, да су и јавни и командитни ортаклук облици трговачког друштва и да је њихово образовање и функционисање свуда у свету регулисано трговачким законом и да та материја нема никакве везе са законом о радњама, обртничким законом, који регулише услове за стицање и обављање радња, обрта, занатских, трговачких и индустријских занимања 2 Он не зна да глава трећа трговачког закона од 26. јануара 1860., који је на снази у пређашњој Краљевини Србији и Црној Гори, говори о „друштвима трговачким и о правилима за њих“ ; да одредба о јавном трговачком, командитном и акционарском друштву садржи Трговачки закон (3. чл. ХХХУП : 1875.), који је у важности у Хрватској, Слаовнији, Међумурју, Прекомурју, Бачкој, Банату и Барањи ; да је у Босни и Херцеговини на снази посебни трговачки закон од 7-ХМ!. 1883., а у Далмацији и Словенији аустриски трговачки закон, који садрже одредбе о овим трговачким друштвима исто онако као и француски Соде де Соптексг од 1808. г.