Народно благостање

Страна 312

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

часни гувернер Народне банке, у коју долази свакодневно у пркос своје дубоке старости. У случају да се горња алузија трезвености односи на г. Вајферта, ми бисмо морали да устанемо против.

· __ Истина је да сеу Народној банци налазе два пивара, поред г. Вајферта и г. Бајлони као гувернер. А ако је „Трезвеност“ само мислила на г. Бајлони-а, онда се није смело рећи „пивари“, јер се то ни у ком случају, као што рекосмо, не би могло односити на г. Вајферта. Кад пивар позива јавно на борбу против алкохолизма, онда он заслужује свако и највеће признање.

ни нит] Амортизациона благајна италијанских с консолидова-

них дугова а

Ратној и послератној ери лудог. државног задуживања следио је период консолидовања, што је први корак за нормализацију и срећивање државних финансија. Други, важнији и много тежи проблем пак је утаначење начина — нацрта — амортизације тих кон_ солидованих дугова и његово извођење.

У том погледу интересантни су напори италијанске владе, која већ дуже времена настоји, да својим консолидованим дуговима одреди редовну амортизацију, пошто се примећује, нарочито у последње време, да је то питање постало од највеће важности по талијанске јавне финансије и талијанску привреду. Талијански консолидовани дугови ванредно су високи. До 1927. године износили су 62.69 милијарди лира, али су се у тој години, због принудне конверзије, повисили на 84,83 милијарди лира (254.5 милијарди динара). Читава ова маса капитала лежи потпуно неплодно; да би то спречио, већ је у оно време талијански министар финансија покушао, да отпочне амортизацијом, у коју је сврху установио нарочиту амортизациону благајну. Расположива средства нису била довољна. Из државног буџета одређено је у те циљеве 500 милиона лира, а осим тога имали су се употребити још и буџетски вишци и једна патриотска акција, са циљем, да прикупља и спаљује државне сблигације. За непуне две године показало се, да је тај систем био недовољан: не толико ради финансиског ефекта —- јер се је дуг ипак смањио за око 700 милиона лира— већ због тога, што су приходи, одређени за амортизацију, били веома несигурни и њихов прилив проблематичан. Јер је искуство показало да су се у случају прекоредних потреба користила поједина министарства износима, одређеним за амортизациону службу. Због тога се је одлучило да се промени систем амортизационе благајне те да се приступи пракси, коју су увели Французи и Белгијанци.

Амортизациона благајна се је одвојила из општег државног рачуноводства; одређени су јој приходи, аутономни и независни од државног буџетирања. У ту су се сврху повећале монополске цене дувана за 15% до 20%, што значи, да би код непромењене потрошње приход износио око 550 милиона лира. Али се рачуна тиме, да ће конзум опасти због повишења цена за око 10% — због чега се рачуна, да ће остати годишње 500 милиона лира за амортизациону службу. Пошто има ова служба да обухвата 61 милијарду 5% конзола (3:/,% обвезнице одвојене су од тог нацрта) то би амортизациона служба трајала равно 120 година. То је бескрајан период, али је ипак вољи од данашњег стања „вечитих' облигација. 5

Италијанска влада обећала је издатно побољшање прилика на тржишту италијанских хартија од вредности, и као што то јавља европска финансијска штампа, ти се повољни резултати већ и примећују. Нарочито, пошто се је сазнало, да ће се осим поменутих 500 милиона одвојити за амортизациону службу из државних средстава још 500 милиона лира и то: сто милиона за. повраћај конзола, које је

Каса Депозити ставила влади на расположење приликом закључења латеранских уговора, а 400 милиона лира за редовне, законски предвиђене пласмане јавно-правних корпорација. -

У вези с нашом вешћу у последњем броју „Н. Б.“, о сукобу између д-ра Рајша и д-ра Шобера у питању зајма у Аустрији, можемо овог пута додати, да цео овај сукоб не представља ништа друго до једну интригу бившег канцелара д-ра Сајпела, у програму његове борбе против парламента и садашње владе, Ба чијем челу стоји д-р Шобер. Најоштрије се мора критиковати овакво држање једног гувернера народне банке, којим се он ставља као оруђе у руке једне политичке партије.

Циљ д-ра Сајпела јесте увођење једног корпоративног устава по италијанској мустри. С тога је он отворио кампању против садашњег социјал-демократског уређења државе. Хоће ли имати успеха 2 За сада стоји, да је д-р Сајпел напустио место вође хришћанско-социјалне партије. Док се с једне стране тврди да је он то учинио из чисто тактичних разлога, да би се једнога дана у толико жучније вратио у борбу, дотле се с друге стране зна, да је његов рад у самој његовој партији наишао на оштру критику код већине хришћанско-социјалних посланика. Хајмеровци, на које се д-р Сајпел ослања, изгубили су много од своје славе када је државна војска показала да је у стању одржати ред. — Канцелар д-р Шобер јако је задужио Аустрију својим успешним радом на поправци државних финансија рспублике и он је добио заслужно признање ; његов је положај за сада осигуран; те ће д-р Сајпелу требати велика истрајност да дође до циља.

Не Рајш——обер, већ Сајпел—Шобер

______ | _ rı __ (вих је дана објављен прорачун (берлинске општине за 1930. годину, који је очекиван са великим интересовањем, пошто су у прошлој години прешли преко берлинске општине свакојаки догађаји, буре и афере, које су на крају крајева изазвале потребу државног туторства. Ми смо у своје време о томе опширно реферисали, и сматрамо, да је све то мање више познато. У осталом, зна се, да овакви догађаји нису ништа ново и ништа типично берлинско, јер се свуда и свагде често дешава, да се управа општинама искоришћава и у какве друге циљеве. То је данас већ ноторна ствар.

По себи се разуме, да је једна толико бурна година, као што је то 1929. била за Берлинску општину, морала оставити трагове и у њезиним финансијама. Управа подвлачи, да ће овога пута бити буџет стварно уравнотежен и реалан (која управа то не каже !). Даље се истиче — вероватно ради оправдања —- да је у овогодишњи прорачун унесен и мањак из 1928. и 1929. године, што је имало за последицу, да је прорачун много већи но прошлих година. Издаци су предвиђени у висини од 1.150.417.000 марака, што одговара 15.53 милијарди динара. То је цифра која надмашује за 2.2 милијарде динара наш државни буџет за 1930.—1931. годину.

__ Како је овогодишњи берлински буџет већи од ранијих, то је потребно, да се повећају и приходи, ако се неће, да се

Берлински буџет

ПАЖЊА ЧИТАОЦИМА

Због обиља материјала повећали смо у овом броју додатак — анализу биланса — на 6 страна.