Народно благостање

17. мај 1930. НАРОДНО

година поновно заврши са дефицитом. Збг тога је општинска управа морала приступити знатном повишењу својих пореза ; сада је примљен и пројект повишења пореза, који је већ у јануару ове године био поднешен, али одбачен. Интересантан је био говор пословодећег члана управе, који је одржан приликом објаве буџета. Управа је била оптимистичка, а она то и може да буде: ако се предложени буџет не усвоји, онда ступа на снагу државно туторство и

БЛАГОСТАЊЕ Страна 313 због тога је управа знала, да пе и левица и десница прихватити прорачун. Лако је бити оптимиста, кад се има влада иза леђа.

Да се озбиљно мисли на редукцију издатака, показују ригорозне одлуке. Међу тим одлукама најважнија је забрана подизања нових комуналних грађевина, кућа за становање и друго ! И пројектиране изградње подземних железница су обустављене.

зван

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ:

НОВЧАРСТВО

— Под притиском француских банака, камата Јанговог зајма је утврђена на 5:),%.

— фракфуртер Цајтунг јавља да г. Игњат Бајлони, гувернер Народне банке неће остати дуго на томе положају. Не каже се ништа о томе да ли из сопствене инипијативе...2 :

—Прва Хрватска штедионица у Загребу преузела је зграду Прве л: птедионице, која је недавно пала под стечај те ће, према вестима из хрватских листова, вакон рестаурације зграде тамо отворити своју филиалу.

— Ми смо већ упозорили на то, да прописи о промету девиза код нас сада више нису потребни, с обзиром на факат да је покриће свих обавеза по виђењу наше Народне банке достигло потребну висину па чак и више. Колико нам је познато, ми смо једина држава у Средњој Европи у којој ови прописи још постоје. Наш привредни свет, поглавито извозници, осећају сву тежину неслободног и ограниченог промета девизама, код кога је потребно подносити фактуре, уверења о пореклу робе, царинску декларацију, уверење о плаћеној порези ит.д., да би се оправдала куповина девиза. Али када све жалбе наших извозника у том погледу нису помогле, нећемо дозволити ни странцима да траже модификацију промета девиза код нас. То се односи на Главни савез немачког дела чехословачке индустрије, који је од чехословачке владе тражио, да с обзиром на велики извоз робе за Југославију и на плаћања од стране југословенских извозника, у интересу што брже наплате фактуре издејствује код југословенске владе, да се прописи 0 промету девизама упросте и према потреби да се овај захтев стави као услов приликом идућих трговинских преговора. Ми бисмо веома желели, да се Чехословаци једнога дана појаве с таквим условом. (Узгред буди речено он би и формално био немогућ, пошто претставља мешање у унутрашље послове наше државе), јер би се тиме дала прилика да ми од њих затражимо концесије, које иначе ле бисмо добили. Треба само потсетити да чехословачка немилосрдно повећава своје аграрне царине, не водећи рачуна да тиме нас погађа.

— Личне промене код француских банака. О. Jacques Кир, који је сада изабран за подпредседника Банк де Пари е де Пеји-ба, поднео је оставку на председничко место код „Banque Francaise et Italienne pour P Amćrique du Зид“, али остаје и даље члан управног одбора ове банке. На његово место изабран је г. Жорж Гој, члан управног одбора железничког друштва П. Л. М. и „Вапаие Егапсаззее tItalienne”. —

За председника управног одбора „Банк Трансатлантик: изабран је на место умрлог T. 'Thurneusseu-a T. 6. Гергеб, досадањи подпредседник ове банке, на чије место председника долази г. Марсел Блох. |

a ЈА

БА

— Пољска припрема један премијски унутрашњи зајам у висини од 50 милиона злота (350 милиона динара) у циљу унапређења грађевне делатности. За пласирање тог зајма је основан један нарочити синдикат, на челу са пољском Поштанском штедионицом, која је преузела гаранцију за прву емисију.

— У европским финансијским листовима много се пише о престојећој законској стабилизацији динара. Вели се да је нетачна вест да ће нам Французи дати зајам од једне. милијарде франака, већ да ће се образовати један међународни конзорцијум онако исто као што је то био случај са пољским и румунским стабилизационим зајмом.

— Nieder6sterr. Escompte-Gesellschaft-Vereinigte Elek•trizitats — A,G. Ob y3aaja насловних фирми која се ових дана припрема у Бечу, претставља најактивнију тему ту бечким привредним круговима. Та фузија сама по себи не би значила ништа нарочито, када би се радило о предузећима са истом врстом пословања. Али у овом случају имамо да једна банка преузима једно друштво за електрична предузећа, што заиста није свакодневна појава. Изгледа чудновато, да једна банка усредсређује своју целу пажњу на једну индустријску грану. Званична изјава банчина у томе погледу гласи, да због депресије у банкарском послу у це лој Европи, а понаособ у Бечу не постоји више могућност да се банкарски посао и даље изграђује. Не може се рећи да „Езсопартрезе зсћанк“ тек овом фузијом улази у индустрију ; сна је већ раније показала велику симпатију за њу и то нарочито за електричну индустрију, што се види из факта, да је у свом ефектном портфељу држала велики број акција од аустријског Браун—Бовери друштва, друштва за производњу сијалица „Ват“ и најзад од саме „Vereinigte Elektricitats A. G.“, коју сада потпуно преузима. Код свих ових предузећа учешће је било од меродавног утицаја. Осим ових, банка има

"у свом портфељу акције неколицине аустријских хидроцен-

трала, затим електричних предузећа у Белгији, и државама

· наследницама бивше а-у. монархије. „ЕзсогтргрезеНзсћанк“ је | банка која има незнатан број филијала а и комитенти јој се | састоје из једног малог броја али зато великих фирми. У оп| ште узев, ова бечка велебанка показује за последње три го| дине скоро непромењен волумен послова, а стагнација у жи| воту једне банке значи назадак. Ово најбоље илуструје ди-

виденда, која је од 12:ј,% за 1927. и 1928. годину снижена

| па 10:/,% за 1929. годину.

Много боље него „ЕзсогарсдезеНсћан“ стоји њено ново

| nojcBojue, „Vereinigte Elektricitits — А. 6.“ Ово је једно хол-

динг друштво, које контролише већи број електричних предузећа и трамвајских друштава у Чехословачкој, Пољској и Мађарској. За ово холдинг друштво се зна, да је финансијски добро фундирано, располажући са знатним износима скри-

"вених резерви. И баш у присвајању тих невидљивих сред-

става лежи добит ове трансакције за „„Езсопаревезе зсћак“. Утврђено је наиме, да се акционарима „Мегеннеге понуди једна