Народно благостање

Страна 314 __ НАРОДНО

акција „Езсогарге“ за три „,Vereinigte“. — На једну акцију „Vereinigte“ отпадају око 58 шилинга од укупно исказаних сопствених средстава, а на једну „Езсотрге" 163 шилинга. Излази дакле, да акционари ,„Уегепаге“ за своје три акције у суми од 174 шилинга добијају једну „Езсогрсе“ од 163 шилинга, при чему се тајне резерве, које су инвестиране у „Мегетрге“, у опште не узимају у обзир у корист акционара ове последње, — Разлог који је руководио представнике „Vereinigte“ ma ступе под окриље „Езсогарфапк“-е јесте немогућност прибављања капитала, који су потребни за нове инвестиције контролисаних предузећа, јер је повишење акц. капитала у Аустрији данас тешко изводљиво, а емисија обвезница из пореских и других разлога непрактична :

— Крај репарационе комисије. У смислу Јанговог плана укида се 31. о. м. репарациона комисија у Паризу, која је по Версајском уговору о миру имала функцију да бди над немачким репарационим плаћањима. Ликвидација ове установе значи крај масним платама њених функционера, јер се ни она у том погледу није разликовала од свих осталих међународних организација. На против, овде се узимало и капом и шаком, пошто је цео трошак око одржавања репарационе комисије ишао искључиво на терет Немачке.

— Ђанини се повлачи. Пошто је напунио 60 годину сбог успешног живота, Амадео Ђанини се повлачи са свих председничких места банака своје групе. Његов је наследник Елиша Уокер, који је већ приликом фузије између „Банк оф Америка“ и Блера именован Ђанинијевим заступником. Ђанини ће ипак и даље остати у управним одборима појединих друштава, контролисаних од његовог холдинг друштва „Гранс-америка корпорејшн“, али не заузимајући никакав одговоран положај. |

— Хапшење једног директора банке у Бечу. Ханс Хајек, директор банке и штедионице „Универзале“ у Бечу, ових је дана ухапшен због продаје лозова на рате, које после уплаћене рате није испоручио комитентима. Преко 1000 оваквих комитената — сиромашних штедиша — оштећено је.

— Проблем камате код новчаних завода. Постоји бојазан да пословни резултати за годину 1930. код наших највиших завода, нарочито већих неће бити задовољавајући. Приходи од камата опали су. Прво што новчани заводи стицајем прилика данас имају далеко више средстава у благајнама и бескаматном жиро-рачуну, него раније, а друго, што је каматњак на подељене кредите све мањи.

Са друге стране са снижењем каматњака на улошке не иде ствар тако лако. Заједнички поступак свих завода немогуће је постигнути, а поједини заводи боје се да на своју руку приступе снижавању каматњака на улошке.

Поједини заводи, само да некако пласирају своје готовине, бацају се и на репорне послове у Ратној штети, задовољавајући се и са укамаћењем од само 6%.

Мора се приступити снижавању каматњака на улошке. Код тога би морали предњачити новчани заводи јавноправног карактера. Јер док плаћају на виста улошке 6%, тешко да и један завод може ићи испод тог нивоа. Питање каматне стопе постаје тиме и за новчане заводе, дотично за њихов пословни успех једно витално питање.

— Америчка транша зајма републике Уругвај од 10 милиона долара, емитована је по курсу од 98%. Рок исплате је 1. мај 1964. године.

— Слободна држава Ирска емитовала је у Лондону зајам од 6 милиона фунти по 4: %, емисиони курс 93:/.%.

Оснивачи : Вапаце ОНотапе, Вапапе de Paris et des Раув-Ваз, Societe Financiere d'Orient

срранцуско~-Српска Банка Каштал Фран. 20,000.000 |

Обавља све банкарске послове

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 20

— Ктгиве; у Боливији. Белгијско друштво „Шол АПатешеге", које припада Кројгеровој групи, склопило је 8. о. м. уговор са боливијанском владом, по коме оно добија искључиво право производње, увоза и продаје жижица у Боливији за време од 20 година. У накнаду 3a TO „Union” he боливијанској влади плаћати 750.000 боливијаноса (око 15,5 милиона динара) годишње. Осим тога даће јој 7%-ни зајам од номиналних 2 милиона долара, по емисионом курсу од 90,1% са двадесетогодишњом амортизацијом. Пошто Боливија нема сопствених фабрика жижица, то ће се оне у прво време увозити,

— У Паризу ће 23. и 24. 0. м. заседавати Међународко удружење произвођача праве свиле. Најглавнија тачка дневнога реда јесте питање увођења једне квалитетне марке за праву свилу.

— У немачком приватном банкарству влада од после рата обичај, да банке после подне не раде с публиком. Сада је покренута идеја да се овај обичај укине с обзиром на чињеницу да банке јавно-правног карактера (н. пр. комуналне штедионице, комуналне или државне хипотекарне банке итд.) раде и после подне, те се публика њима обраћа, што значи губитак за приватне банке.

»_ Упис једног великог јапанског државног зајма отворен је ових дана у Лондону. Износи 12.5 милона енглеских · фунди (3.445 милијарди динара). Емисиони курс износи 90% а каматна стопа 5.5%.

— Пад „Вауеизсће Гапдезргодикепбапк", опег је један пример да банка дође у безизлазан положај када се бави пословима који не спадају у њен редовни делокруг послова. Као што јој и само име каже, банка је била створена за финансирање трговине пољопривредним производима; међутим она се дала и на теренске шпекулације, на којима је изгубила. Од целокупне активе од 4,70 милиона марака, 1,06 милиона било је уложено у акцијама теренских друштава. Услед пада курса истима, банка је изгубила око 1,5 мил. марака и затражила судско поравнање. Повериоцима се нуди 30%.

— У вези са снижењем дисконтне стопе најглавнијих емисионих банака, спустила је и Данска своју на 4%; од 7. марта је била 490; а од 27. децембра 5%..

— У америчком сенату се припрема измена закона о народним банкама, и федералном резервном систему, а у вези са берзанском шпекулацијом.

— Замореност на холандском тржишту капитала. Услед већег броја емисија пласираних у последње време у Холандији, тамошње тржиште капитала показује видне знаке пресићености тако да су неке емисије претрпеле неуспех. Због тога су холандске банке одбиле да приме пласман 6% зајма Чиле и 7% Сан Паоло.

— Пољска регулише своје предратне дугове. Пољска има велике потребе за страним капиталом, али су јој неке нерегулисане обавезе од велике сметње за добијање зајма. Тако град Варшава дугује по 4:ј ф-ном зајму 33 милиона рубаља из 1903. године који је највећим својим делом био пласиран у Француској. Од 1917. године Варшава је обуставила каматну службу по овом зајму, што је веома неповољно утицало на француске имаоце ових обвезница. Сада је под притиском пољске владе општинска управа града Варшаве одлучила да зајам регулише, али ће за ово бити потребна и државна помоћ с обзиром на лоше финансијско стање Варшаве. Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филинале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун