Народно благостање

Страна 330

— Crćdit Foncier Vaudois, Lozana, izvršiće konverziju svog 5%-nog zajma od 26,08 miliona švajcarskih franaka u jedan 41/ %-ni od 35 miliona, od čega će 30 mil. biti plasirano po 97,40%.

— Austrijski »Hreditanštalte primio je zajedno sa »Bodenkrcditanštaltom« i njegovu privilegiju za hipotekarni posao, na osnovu čega će »Kreditanštalt« pristupiti izdavanju 7%-nih založnica glasećih na zlato.

— Japanska vlada je preduzela korake da pored Londona, Njujorka i Amsterdama plasira jedan deo svoga zajma i u Parizu. Francusko ministarstvo finansija pak, pre no što to odobri, očekuje odgovor s japanske strane povodom francuskog zahteva za revalorizacijom francuskog zaima gradu Tokiju.

— Solijska kreditna banka, koja je pre stajala u interesnoj sleri nemačke Diskonto-gezelšaft a koja je krajem prošle godine primila sofijsku filijalu od »Dajče bank«, završila je prošlu poslovnu godinu sa čistim dobitkom od 4,12 miliona leva iz koje će se isplatiti dividenda od 9% a 2,2 miliona dodeliće se rezervama, koje se time povisuju na 9 miliona leva.

— Usled i suviše velike obilnosti novca francuske banke spustile su kamatu na uloge po tekućim računima na T|.%. To je najniža kamatna stopa, koja je ikada plaćana po tekućem računu.

— Српска пољопривредна штедноница а. д, Стари Бечеј повисује своју главницу од 1 на 1.7 милиона динара.

— Шведско електрично Ериксон предузеће повисиће, према вестима финансиске штампе, своју акционарску главвицу од 60 на 100 милиона шведских круна. Нове акције биће стављене на расположење старим акционарима уз цену од 110 шведских круна за акцију.

— Оснутак Лесковачке задружне банке одобрен је од стране Министарства финансија. Банка ће имати главницу од 2 милиона динара.

= Депозити код војвођанских банака износили су крајем марта 1412 милиона динара, тачно онолико колико и крајем фебруара. Исто тако непромењена је остала како њихова подела на улоге на штедњу (1213 мил.) и на оне по текућем рачуну (199 мил.) тако и по појединим врстама депозитних установа.

— Кнежевина Лихтенштајн повућиће Си новац из оптицаја и заменити га швајцарским.

— Улози на штедњу у Бечу расту. Улози на штедњу код бечких банака износили су на дан 30. априла о. г. 1432,8 милиона шилинга, а месец дана раније 1418,2 милиона. Пораст за месец дана дакле износи 14,6 милиона шилинга или скоро 117 милиона динара. — По величини улога на штедњу у априлу, на првом месту стоји Централна штедионица града Беча са 489 мил. на другом Кредитни завод за трговину и индустрију са 311 милиона а на трећем Прва аустријска штедионица са 206 мил. шилинга.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Uspeh švedskih konverzija. Pošto je švedska vlada sve dosadašnje konverziie zajmova s uspehom izvršila, rešila je da konvertira i svoj 5%-ni zajam od 95 miliona kruna iz 1918. godine u jedan 41 ти sa bonifikacijom od +|,%-

— Зајгам врбаске бановине. У свом државном буџету за 1930./31. годину врбаска бановина је била унела 40 милиона динара за грађење потребних јој зграда. Врховна власт избрисала је пак ову позицију, с обзиром на велико оптерећење које она претставља за становништво бановине. У

азкпвкипиљаиппишџазтчишимтнпнинишпшпиилешковнкени анништииопинацанин

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Епапсјеге 4'Омепе

waRRKEKEBABNUE NI

ансинхжинимншвипнпилнивилицнипинканишимишмвгиминиланивнешоивизин

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

·Екене,

срранцуско~ Српска Рашка Капитал Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

Бр. 21

„замену за то држава је одобрила бановинској управи закљу-

чење зајма у истом износу код Д. Х. Б. Ово је решење много повољније, пошто је анунмтет зајма намењен банским службеним зградама, мањи од кирије коју данас бановина плаћа, Од ових 40 милиона динара биће 30 милиона употребљено за грађење банске. палате а 10 милиона за чиновничке станове. Ануитет по овом зајму износи 10% а његов рок 20 година.

— Преговори за мађарски зајам од 500 милиона пенге прекинути су с обзиром на оптерећење светског тржишта капитала Јанговим зајмом. Обновиће се на јесен. За сада е спрема само један краткорочан зајам у висини од 20 милиона долара за потребе домаће пољопривреде. Овај ће зајам дати пештанске банке.

— Турски зајам од 10 милиона долара већ је перфектан. Зајам даје „Атепсап Массћ Согтр.",финансирајуће друштво шведског магната Ивара Кригера. Наравно да јеи овај зајам закључен по истом систему по коме Кригер уопште даје зајмове: у накнаду за монопол жижица. Кригер добија искључиво право производње, продаје и увоза жижица за време од 25 година. Од монсполских прихода добијаће турска влада 1,8 милиона турских лира (око 248 милиона динара) годишње. — Зајам од 10 милиона долара носиће камату од 7% и биће амортизован са 2% годишње. Он ће се употребити на финансирање државне банке.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Нова уредба Загребачке општине прописала је, поред осталог, и порез на берберске тањире, које ови Werpny поред фирме као ознаку свога заната.

— Сплитски ошштински буџет коначно је дефинитивно утврђен. По и са 42.8 милиона“ а приходи са 41.24 милиона динара. Мањак од 1.56 милисва биће покривен нарочитим зајмом, ако општинска управа не би успела да у потребној мери редуцира издатке.

— МНовосадско варошко пореско оделење наплатило је за прва четири месепа о. г. од саме вароши 5,8 милиона де нара државне порезе или два пута више него за исто време прошле године.

— Буџет града Вршца за 1930. годину предвиђа расходе од 8,88 милиона динара и приходе од 6,44 милиона динара. Према 1929. години предвиђени расходи су већи за 700.000 динара а приходи мањи за 1,4 милиона динара. Дефицит од 2,44 милиона димара у 1930. години има да се покрије прирезом од 60% на непосредну порезу.

— Град Лондон емитовао је зајам од 3 милиона фунти

њему су предвиђени из;

rio 41/,%; емисиони курс 95%, отплата од 1945. до 1985. о >

године.

ТРГОВИНА

= Између Швајцарске и Египта закључен је провизеран трговински уговор на бази највећег повлашћења.

— Енглеско паробродско друштво Мћне Star Line у 1929. години чисту добит од свега 270.000 енгл. 350.000), из које се неће исплатити дивиденда

постигло је фунти (1928 (1928. 6%).

— Чехословачин концери шећера, Д-р Јанота, преузео је већину акција немачке фабрике шећера Рат, Шелер и чији акц. капитал износи 9,2 милиона марака (124 милиона динара).

ибгенканпевџаникикмцогаоваопвзинслкзизавазав вачаплхн кинитими

Седиште; ПАРИЗ, Централна Дирекција: БРОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

имсикгснокииси

нзнисипипикнананннкрвџиицппимичвнпицнипивиникицихжинињнишвцикки=