Народно благостање
_ 24. мај 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 331
— У селу Десинцу, у Хрватској, основана је пре извесног времена винарска задруга, прва у томе крају. Њени чланови су одлучили да подигну један велики подрум, али због недовољних материјалних средстава, њихова акција је застала. Због тога су се обратили надлежном министарству за новчану помоћ од 250.000 динара.
— На привредној конференцији Дринске бановине, : је недавно одржана у Сарајеву, поднет је и реферат Београд. трговачке коморе о привредним приликама западне Србије. У реферату се истиче, да је тај крај претежно аграрни и да пољопривредници представљају и произвођаче и потрошаче. Отуда је разумљиво да је тај крај запао у велику кризу, када је цена житарицама опала. Као последицу тога опадања имамо пораст стечајева у тим крајевима (у 1926. год. 456, а у 1929. 846). Стечајеви су се нарочито повећали у воћарским крајевима, што се најбоље види из следећих података : Ариље 1928. г. 1, 1929. г. 12, Ваљево 1928. i. 7 1929. 12. Уб 1928. г. 0, 1920. ı. 6, Чачак 1928. г. 7. 1929. г. 19. |
_— Ministarstvo trgovine Sjedinjenih Država objavljuje, da je izvoz za prva 4 meseca ove godine Opao za prosečno 20%. Nikad u isto doba ranijih godina amerikanski izvoz nije bio tako mali kao sada. !zvoz automobila opao je za čitavih 50%. Ove bi brojeve Am | ui da shvate kao predigru onog što tek ima da dođe. Jer valjda tek oni ne misle da će njihova nova superprotekcionistička carinska tarifa doprineti da se iZVOZ poveća!
Eagleski učitelji ozbiljno sti se тађипић 2502 атемкапskog ton-filma. Oni tvrde, da Amerikanci iako govore istim jezikom kao Englezi, upotrebljavaju masu »amerikanizama«, koje engleska deca vrlo rado prisvajaju. Engleski učitelji vele da za ona 2 i po sata koliko film traje, deca nauče više »pogrešnih izraza« no što ih njihovi učitelji mogu popraviti za 30 školskih časova. Amerikanci, kojima je ova kritika engleskih učitelja dobro poznata odgovaraju, da je »amerikanski« jezik danas mnogo savršeniji no »engleski« i da bi za Engleze moglo biti samo od koristi da ga usvoje.
— Morgan se interesuje za gasne i električne centrale. U tom smislu je predložio akcionarima »Columbia Gas and Electie Co« da zamene svoje akcije za akcije njegovog preduzeća »United Corporafion«.
— Познати јесењи сајам у Бечу одржаће се од 7. до 14. септембра.
— Турски посланик на нашем двору посетио је заступника министра спољних послова г. д-ра Куманудија и саопштио му жељу турске владе да с нашом државом ступи у преговоре о склапању трговинског уговора.
— Пред картелом горивог дрвета. Сарајевска „Вачерња Пошта“ доноси чланак у коме се излажу потребе за стварањем једног картела произвођача горив. дрвета код нас. На гориво дрво, као отпадак при преради дрвета, до скора гије полагана нарочита пажња. Тек када је на тржишту граБевног дрвета наступила депресија, произвођачи су за потребно нашли да отпадак што боље уновче, како би у неконико надокнадили ниску цену за грађевинско дрво. Ово је олишло тако далеко, да има случајева где се грађевинско дрво сече и цепа за гориво. Међутим и код горивог дрвета не иде све глатко. Минула блага зима значила је мању продају и слабији извоз тако да се цени да је непродато остало 30—100.000 вагона у вредности од око 150—180 милиона дипара. Последица овог нагомилавања дрвета на лагерима је-
сте пад цене горивом дрвету. Борба још-није отворена, већ на против изгледа да ће се приозвођачи претходно споразумети, што је нарочито у интересу малих произвођача. А сиромашни потрошач 2 Дабоме да индустријалци нису дужни да о њему воде рачуна, али држава.
—- Новосадска берза одржала је 18. 0. М. своју осму годишњу скупштину у Новом Саду. Пре но што се прешло на дневни ред г. д-р Гедеон Дунђерски говорио је о светској пољопривредној кризи. Његова излагања саслушали су пре“ сутни са највећом пажњом, а потом се прешло на читање извештаја о раду у прошлој години.
У нову управу су ушла следећа г. г.: председник д-р Гедеон Дунђерски, подпредседник Коста Миросављевић; аланови управе: Александар Адамовић, инжењер Светозар "Станковић, Живорад Богдановић, Милан Француски, директор банке, Фридрих Вајс, Бела Голд, Арнолд Секељ, јулије Фајт и Јосип Швибах, сви из Новог Сада, Милутин Станојевић из Београда, Славко Месаровић из Сремске Митровице, Душан Остојић из Руме, Лудвиг Витман из Панчева. Финансиски одбор састављају г. г.: председник Душан Кенигштетлер, а чланови Јован Киселички и Никола Мајински. Поред тога изабрано је 63 члана за берзански суд.
— Београд. берза одржала је 18. 0. м. своју тридесету редовну год. скупштину. После читања извештаја о раду у прошлој години изабрани су нови чланови управног и надзорног одбора. У управни одбор понова је изабран за председника г. д-р Војислав Маринковић, и чланови г. г.: Михашло Ђурић, Лука Милитић, Миливој Шићаревић и Милан Мексимовић, Финансиски одбор састављају г. г.: Драг. Ж. Гавриловић, Добривоје Лазаревић, Михаило Лукаревић, Никола Д. Ђорђевић и Тихомир Панић. Потом је изабрано 60 судија изборног суда за 1930. годину.
— Протест против нове америчке царинске тарифе, чије ступање на снагу предстоји у скором времену, све је већи. Јавили смо већ о митинзима у Француској и Швајцарској. Сада су и Холандија и Италија упутиле ноте у томе смислу влади Сједињених држава. Али и у самој Америци чова тарифа не наилази на опште одобравање. Тако је „Удружење америчких економиста“ на једном збору замолило конгрес да не озакони предлог нове тарифе, а у случају да он то ипак учини, моли — Председника републике да уложи вето. Удружење изјављује, да би се новом тарифом међународни трговински положај Сјед. држава погоршао, да би се незапосленост повећала а скупоћа порасла.
ИНДУСТРИЈА
— Konjunktura nafte u Rumuniji. Dnevna proizvodnja sirove nafte iznosi u poslednje vreme rekordnu cifru od 1700 vagona dnevno, prema 1200 u aprilu 1929. i 1930. godine i prema рговеспој тезеспој proizvodnji od 1330 vagona za celu 1929. godinu. Ova povećana proizvodnja ima za posledicu pad cene u zemlji i to za čitavih 22% za najbolju vrstu. — Rumunska vlada prodala je pre kratkog vremena Jugoslovenskoj Standard Oil kompaniji jednu veću “količinu sirove nalite.
— Na skorašnjoj sednici međunarodnog kartela čelika u Parizu, pitanja cene i proizvodnje bila su od sekundarnog značaja i o njima se nije mnogo govorilo. Mnogo važnije je bilo pitanje produženja kartela do novembra ili decembra o. g., čije se rešenje ima doneti u junu, dok se prethodno postigne sporazum o obrazovanju međunarodnih prodajnih saveza Za pojedine produkte kao što su polufabrikati, profili, grubi plehovi itd.
|
ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. 8. 6. ром а со.
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАТРЕЊ.
Вука Караџића 3. Бориславићева 7.