Народно благостање
Страна 332
— Skoto sve bugarske fabrike baruta obrazovale su kartel sa zajedničkim biroom za prodaju u obliku društva s ортаničenom odgovrnošću, pod firmom „Eksploziv”, Sofija.
— Немачка електротехничка фирма Сименс и Халске добила је од грчке владе концесију за изградњу телефонске мреже у Грчкој. У ту сврху фирма he основати једно засебно предузеће са капиталом од пола милиона енгл. фунти (око 138 милиона динара), уз учешће и грчких финансиских
кругова. Укамаћење уложеног капитала са 8% загаранто-'
вано је по статутима. После 38 година целокупне инсталације прелазе у својину грчке државе.
— Француска производња угља у 1929. години. · Француска је срећна земља. Као највећу своју срећу може да сматра што не познаје питање незапослености као друге земље. На против, у Француској влада оскудица у свима врстама радника. На првом месту у томе стоје угљени рудници. Као последицу тога требало би очекивати да ће сопственици угљенокопа у јачој мери извршити механизирање у рудницима. Међутим они то не чине, тврдећи да сада немају рачуна за то, због сувише ниске цене угља. Како су за последње две године и наднице скочиле а радно време је скраћено, сопственици угљенокопа били су присиљени да подигну продуктивитет радне снаге. И они су у томе успели: док је дневна производња једног радника 1927. године износила 606 кг. угља, дотле је 1929. године износила 694 хт. — Целокупна производња угља била је у 1929. години 5492 милиона тона или за 4,7% већа него у 1928. Овај пораст је Брло мали ако се упореди са осталим државама: у Енглеској износи 8%, у Немачкој 8,3%, у Пољској 14% у Холандији 6,3% и у Чехословачкој преко 10%. Потрошња угља у Француској порасла је у 1929. години за 13% на 90,2 милиона тона према 1928. години. Увоз је за исто време скочио на 37 милиона или за 37%, од чега највећи део отпада на Енглеску, чији је увоз у Француској према 1928. години порастао за 6%. Најинтересантнији је број који ноказује удео сопствене производње у целокупној потрошњи : он је у 1929, години изнео свега 60,9% а 1928. 65,5%. — У увозу угља
после Енглеске на другом месту стоји Немачка, затим Бел- |
гија — Луксенбург, Холандија и Пољска Кокс се највише увози из Немачке и Холандије. — Број радника запослен у Француским угљенокопима износио је на крају 1929. године 301.425 а на почетку исте 297.058. Надница једног квалификованог радника била је око 55 фр. (око 120 динара).
ПОЉОПРИВРЕДА
— Сарајевска „југословенска Пошта“ доноси краћи напис о унапређивању гајења пастрмки код нас. Истичу се сва преимућства ове рибе и потреба изграђивања једног модерног рибњака. Босанске реке, са каменитим и песковитим дном, веома су погодне за то. Поред осталог, ни рентабилитет тога посла не би био безначајан.
Изгледи за пиринач и опијум су према. вестима еконема из Јужне Србије, одлични, и ако време отопли, берива биће рекордна. То исто важи и за опијум, који је због временских прилика у појединим пределима већ страдао. Последњих дана ти су се изгледи погоршали, пошто непрестано пада киша,
САОБРАЋАЈ
— Велепоседници из Суботице и околине захтевају од суботичке железничке дирекције да за време пољских радова уведе моторне возове за превоз пољопривредних радника на одстојању од 50 к. м. Велепоседници уверавају да би ови возови доносили знатне приходе дирекцији, пошто би превозили 4—5 хиљада радника дневно за време од шест месеци у години.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__ _______Dp, Ž{
— Читамо да се у Скопљу припрема оснивање акционарског друштва за организовање саобраћаја на језерима и то прво на Охридском језеру. Од државе ће се тражити суделовање са половином акц. капитала. — Ми сматрамо да овај план нема никаквог трговачког основа, пошто је робни саобраћај на Охридском језеру незнатан ; туристички промет је за сад исто тако без важности, и ако би овај крај претстављао један од најинтересантнијих циљева туристичког промета, пошто још недостају остали услови за један разБијен туризам.
— За унапређење туризма. Секција за унапређење туризма код Министарства трговине извршила је контролу Цена код свију хотела наше државе. Прописане цене су објављене. — Баварска је стекла одлично искуство са изграђивањем својих путева производима катрана. Од свих модерно изграђених путева 3073 километара или 92% израђено је тим продуктима.
— Регулација Мораве. Према вестима, добивеним из Ниша, спрема техничко оделење Моравске бановине пројекте за регулацију реке Мораве. Пре свега ће се приступити регулацији, а доцније и багеровању Мораве до утока Јасенице, на који би се начин Морава направила пловном.
—- У вези с нашом ранијом вешћу о склопљеној интересној заједници између немачких паробродарских друштава Хапаг и Лојд извештавамо, да су везе између ових предузећа постале још присније делегацијом чланова управног одбора Хапага у управни одбор Лојда и обратно.
— Друштво немачких железница завршило је прошлу гсдину са чистим приходом експлоатације од 860 милиона марака. Поједине позиције прихода и расхода као и чист приход експлоатације, кретале су се овако за последње четири године (у милионима марака) :
1926. | 1927. 5. [19287 1929 5
Приходи : путн. саобр. 1320 1380 1443 1423 робни саобр. 2831 3226 3276 3485 остали саобр. 390 443 440 445 Укупни приходи 4541 5039 5159 5353
Расходи : лични 2011 2089 2365 2418 стварни 1213 1348 1281. 1415 нове инвест. 457 721 649 660 Укупни расходи 3681 4159 4294 4493 Чист приход експлоатац. 860 881 865 ' 860
Од ових 860 милиона вишка употребљено је на камату и амортизацију репарационог дуга немачких железница 658 милиона марака, 76 милиона на плаћање дивиденде на повлашћене акције; 92 милиона унето је у резервни фонд, а 25 милиона употребљено је на отписе.
РАЗНО
— Посета г. Лушера. Г. Лушер се налази ових дана у Берлину на тако званој паневропској конференцији, а одатле намерава да крене у посету у Беч, Праг, Пешту, Београд и Букурешт ради договора са односним владама O извршењу најновијих одлука. ;
Г. Лушера прати на томе путу г. Сернис, данас најугледнији економски политичар Француске, и њезин представник на међународним економским конференцијама. Г. Лушер воли међународност, он се сматра за иницијатора фијаском завршене економске конференције у Женеви 1927. године. Он је при свима међународним економским приредСама и није никакво чудо, што се није устезао да због такве једне багателе као што су источне репарације потегне пут по Средњој и Југоисточној Европи. Али његов пратилаћ
+