Народно благостање

" 28, јуни 1930, LL

вом остварењу, рад препун личног ризика, пун равочарања, и борбе. То је политичар. Тога није имао покојни Стојановић.

Кога нема без њега, се може. Кадгод се људи нађу на једноме послу, који им је интересантаћв, било из сопствених интереса, било из општих, повлачење појединаца неће повући разилажење осталих, Та. његова. претња оставком дуго времена је била извор његовог великог ауторитета у самосталној странци. Докле год је највећи део другова био руковођен тако идеалним циљевима, као он, дотле је ствар била. проста ; чим би се међ њима показала шутава овца, она је немилосрдно избацивана ; јер се страховало да Стојановић не потргне оставку. Али је самостална странка после пада 1906. године изложена била многобројним искушењима и опасностима. Њезин највећи противник имао је генијалну идеју, да путем корупције разбија њезине редове. Подмићујући једног по једног од њезиних угледнијих људи он је стварао себи атенте у недрима, главног одбора самосталне странке. Отпорна снага Стојановићевих другова била. је слабија услед утицаја жиBOTA. Млади људи, без великих потреба, а, понесени идеалима, могу лако да одоле свима. искушењима. Али после великог разочарања услед пада са владе, затим оснивањем породице, велики прохтев бивших министара, и т. д., све је то учинило, да, је отпорна снага према корумптивним покушајима слабила, и да је дух опортунивма бивао јачи. У таквој ситуацији све је опаснија била претња оставком. Љуба, Отојановић је доживео да. његови другови понављају крилатицу, коју је пустио Пашић, на, име : да, је самостална, странка и сувише рано примила власт, и ако је то била најидеалнија влада у нашој земљи, као

што мало пре рекосмо. Љуба. Стојановић је доживео |

то да његови министарски другови понављају крилатицу, да су самосталци криви због тога што Орбије није могла спречити анексију Босне и Херцего-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

вине, јер су они омели наоружање 1906. године. То су били спољни знаци да је сасвим друго време настало у самосталној странци.

ЈБуба. Стојановић је видео како брод, на коме је он био командант, почиње да добија рупе са, свију страна. То је био решавајући моменат за његову политичку каријеру и за његову странку. Његов је ауторитет био увек толико велики, да је мотао уз потребан напор и отпорност да сузбије штетне утицаје, да искључи из странке оне, који су неповратно ксрумпирани и да поврати странки оне, који су још

били у искушењу. У место тога ЈБуба Стојановић

даје оставку и повлачи се у миран живот. |

То је било врло комотно за човека који је био без фамилије и чији је начин живота био шпартански једноставан. Али тиме је изневерио службу отаџбини.

Ко се једанпут ангажује у политици у тој мери, у којој је то учинио ЈБуба Стојановић, тај се може повући из активне политике, али се никад не може девинтересовати за њу. Тако је било и с Љубом СОтојановићем. Његово морално чуветво све је више патило. Он је при томе изгубио из вида, да њега нико није избацио из политичких редова, већ да се сам повукао, те је почео бев права. да постаје све већим незадовољником. За њега би много боље било и за саму науку, којом се он бавио, да се девинтересовао ва политику, кад већ није имао довољно снаге за борбу.

Његова, интервенција у српеко-хрватском питању може да се назове погрешним потезом. Био је

"на путу да се нађе на истој линији са Николом Па-

шићем.

Љуба Стојановић мора. добити своју историју. Њетов светао карактер и његово жарко родољубље морају добити признање у историји. Ове су речи жалопојка над покојником који је могао да буде препородитељ наше земље, да је његова воља била толико јака, колико му је био идеалан карактер.

В. Бајкић.

Др. Иво Белин

ПРОТИВ ИНФЛАЦИЈЕ

— Критика теорије Моше Берзијанца —

0 томе да ли се законска стабилизација динара има провести на бази данашњег или једног другог, у првом реду нижег курса, може се расправљати само академски, будући да та расправа нема никакове практичне вредности с обзиром на изјаве Краљевске владе, које су познате читаоцима „Народног Благостања,.

Данас, пет година после фактичне стабилизације и пошто се читава привреда већ сасвим прилатодила том курсу, било би веома опасно дирати у то стање. Законска стабилизација на било којем курсу, осим на данашњем фактичном курсу, изазвала би тешке пертурбације у нашем привредном животу.

Стабилизација динара на нижем нивоу тражи се као излаз из садашње привредне депресије у којој се налази наша па скоро и све државе света. Од обарања вредности динара тражи се у најмању

руку спас наше пољопривреде као и решење питања превадужења не само сељака, нето и других

привредних слојева.

И у предратно доба било је тешких привредних депресија. Пољопривреда је неколико пута, падала у тешку кризу — получене цене често нису одтоварале продукционим трошковима. А проблем

|презадужења сељака и осталих слојева био је код

нас вечито на дневном реду, пре рата можда и у још тежој форми него што је данас. Па ипак пре рата никоме није пало на памет, да тражи спас у инфлацији. Јер и пре рата могло се је веома лако пустити да настане већи Фзасјо између металног и папирнатог новца и онда на том курсу папирнатог

"новца провести девалвацију. Многе државе пре рата биле су присиљене и на такове мере. Али никада „свесно да би тиме помогле својој привреди да изађе

из једне тешке ситуације.