Народно благостање

Страна 406

Сва аргументација Моше Берзијанца о берићету који би настао кад би се пустило да се инфлацијом динар спусти од 9.13 на 6 сантима, могла, је вредити и за предратна времена. Па ипак ником није падало на ум, да тражи обарање вредности националног новца. само да се једном, макар и бројном сталежу помогне да лакше изађе из једне кризе.

Стабилизација динара на једном нивоу који би за 50% био нижи од данашњег, користила, би ван сваке сумње само оним лицима, која имају динарске дугове. У ствари њихови дугови били би за 50% мањи. Напротив били би тешко погођени сви ови, који имају динарска потраживања. Улагачи који су поверили нашим новчаним заводима десетак милијарди динара, видели би како једног дана њихови улошци вреде само две трећине њихове раније вредности. Ми смо и те како интересирани да што више одгојимо наш свет на штедњу и улагање уштеђених износа у новчане заводе, јер тако најлакше долази до формирања националног капиvama. Ro O после једне такове операције могао са успехом деловати на ширу публику, да уштеђене износе полаже код новчаних завода % Зар да тамо леже док не дође једна нова инфлација и девалвација. #

Имаоци папира, у првом реду државних динарских, били би тешко погођени и то би уздрмало њихово поверење у државу. А катастрофално би прошли сви они наши привредници (а тих је леп број) који имају дугове у страним валутама. Код једног дела, такова мера значила би обуставу пословања а и код других био би то један веома, јак потрес.

Са стабилизацијом на једном нижем нивоу нето што је данашњи, дало би се право свим онима, који нису веровали у будућност динара и који су Ба. време своју имовину пребацили преко границе или набавили папире гласеће на страна платежна средства. По томе законска стабилизација динара на нижем нивоу него што је данашњи, знатно би деморализирала читаву нашу јавност.

Отабилизацијом динара на једном нижем нивоу била би погођена у првом реду и сама др жава. Ануитети за дугове у страним валутама, били би много већи. Материјални издаци били би исто

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

тако већи. А временом и персонални, јер би се услед општег пораста цена, као последице стабилизације на нижем нивоу морале повећати и плате државним чиновницима. Држава би стабилизацијом на висини од 6 сантима имала плус издатака за. 3—4 милијарде динара. А питање је, да ли би држава толико више примила. Само код неких врста, порева, стабилизација на нижем нивоу имала би за последицу одговарајући пораст државних прихода.

Ако држава мисли да се мора нешто подузета у корист презадужених сељака, кућевласника или других привредних редова, нека нађе начина да им

„изравно помогне. Али од куда да ради тога, да би се

олакшали њихови терети, морају страдати сви они ксји су веровали у динар • То би био највећи неморал. За и после рата долавило је до инфлације » падања вредности националног новца. Али никада као једна свесна, мера владе, него као једна невоља, коју није било могуће избећи.

Остало би још деловање као инјекдија против привредног маразма. Додуше за прво време после инфлације темпо послова био би живљи а било би и зараде. Пољопривредник би добио боље цене за, своје продукте. Али би брзо и он имао веће издатке за, продукционе трошкове. И порез би му морао бити већи. За годину две опет би био онде где је данас. Наравно да му нико не би после овог експеримента хтео дати динарског кредита ув немогућност да уз повољне цене пласира своје продукте. А шта би онда радили % Зар не би Моша Берзијанац онда опет предложио једну нову инфлацију и законску стабилизацију на бази 4 сантима. Јер кад се већ једном почне са тако опасним операцијма као што је инфлација, онда треба и наставити тим лековима. А шта би било за неколико година % Зар једног дана, ипак не би требало престати са тим инјекцијама # Ако да, чему уошште и почети ;

Ни једна држава, није свесно и својом властитом вољом провела законску стабилизацију своје валуте на нивоу који је за 50% испод курса фактичне стабилизације. Ми смо у много погледа изнимка па зар да будемо и у томе.

Наша привреда тражи да се што пре искупи обећање и да се проведе законска стабилизација. динара на бази данашњег курса.

ХАЈДУЧКА КРВ НА БЕРЗИ!

19. марта 1927. године извршила је Италија познату офанзиву против наше државе импутирајући јој, у ноти упућеној великим силама, освајачке велеитете према Албанији. Та је интервенција направила узбуну на свима европским берзама, јер је била, тако енергична, да нико није могао да замисли да она неће остати бев последица, а међ њима је могућност ратних заплета, Све су европске берзе попустиле у понедељак 21. марта, кад је европска. јавност сазнала за ту интервенцију. Све берзе, само не југословенска. Баш је тих дана једна од наших најважнијих хартија од вредности показивала веома чврсту тенденцију.

Од тог доба, било је још неколико догађаја који су пре рата редовито сматрани за евентуалан казус

бели. У то спадају и атентати Македонске револупионарне организације на нашој територији. Редовно сваког пролећа. почиње серија тих атентата, који су пре рата. редовно сматрани за наглашавање могућности ратних заплета, на Балкану.

Овога пролећа је три пута извршен такав атентат, последњи пут код Ниша. Наша је берза остала потпуно неосетљива према свим тим догађајима. У претпрошлом броју „Народног Благостања“ објављен је чланак „Криза, тржишта ефеката у целоме свету." У њему је изложена, ситуација на најважнијим светским берзама и показано да данас у пркос прогресивној обилности на новчаном тржишту, тржиште капитала показује још увек високу