Народно благостање

Страна 428

године увоз је у 1930. опао за 38% а према 1929. за читавих 45%. Од извозних предмета на првом месту стоји дуван. Извоз пшенице за месеце од јануара до маја износио је 1930. године свега 31 тону, а 1928. 7097 тону. — Изгледи за идућу жетву су повољни. Нова Бугарска влада, у коју су ушли и познати бугарски економисти, предузела је мере да сељаци дођу до сезонских кредита за обављање нове жетве ; државна аграрна банка ће им доделити кредите у висини од 100 лева по декару. Пре кратког времена основан је завод за унапређење спољне трговине. — Дисконтна стопа Народне банке од 10% сматра се неподношљивом, али не директно, већ индиректно; наиме закон одређује, да максимална камата за зајмове не сме бити већа од 6% преко дисконтне стопе Народне банке. Према садашњем стању закон дакле дозвољава зарачунавање приватне камате од 16%, а да то још не буде проглашено лихварством. Камата по улозима пење се до 10%. — Колико је јака привредна депресија у Бугарској најбоље се види из статистике протестованих меница. За прву трећину 1929. године број протестованих меница износио је 52.460 од вредности од 409,3 милиона лева; за исто време ове године ови се бројеви пењу на 113.062 одн. 1159,6 милиона. И државни приходи опадају (за прва три месеца ове године мањак износи 28,5%) ; нарочито јак назадак показују приходи од посредних пореза. Пре кратког времена повишене царине, путем повећања коефицијента за прерачун од 20 на 27, изазвале су протест трговаца и потрошача, пошто ово повишење значи и поскупљивање индустријских производа у земљи. Министар трговине је као разлоге овом повишењу навео потребу јаче заштите домаће индустрије и потребу за стварањем базе за преговоре око склапања нових трговинских уговора. Главни пак разлог овом повећању царина лежи свакако у жељи за стварањем нових државних прихода, како би се буџет могао одржати у равнотежи, а све то у циљу добијања једног иностраног зајма.

— Наше професионалне организације примиле су ових дана од трговачког оделења Министарства трговине и индух стрије у Београду законе о занатству у сврху проучавања и изјаве и образложења евентуалних сугестија и примедаба.

— Онај који губи има право да се љути. Талијански „Кориере Истриано" донаша допис из Опатије у коме је констатовано да су тамошњи хотели празни и да ни слободна речка зона није могла прибавити и повећати промет странаца, док се из разумљивих разлога љути на наше Приморје, тврдећи, да су наша купалишта — која имају, нузгред буди речено у овој години рекордну фреквенцију — обична рибар-

ска села, у којима се странац разочарава, јер су без комфора, |

без питке воде, без осветлења, нехигијенска и т. д. Да се и то не заборави.....

Из академског живота. Проф. д-р О. Шнајдер наименован је за редовног професора политичке економије на Универзитету Кенигсберг у Пруској. — Професор права д-р Елемер Балог (Берлин), генерални секретар Међународне академије за упоредно право, изабран је за дописног члана Краљ. шпанске академије наука. —

Сенат Љубљанског Универзитета изабрао је подбана дравске бановине, д-р Ото Пиркмајера за доцента административног права. — За ректора високе комерцијалне школе У Загребу за 1930./31. шкогску годину изабран је проф. д-р Анте Верона, а за декана исте школе проф. инг. Иван Рајтер.

“

HAPOJIHO BJIATOCTAĐE

Бр. 21

— Енглеска влада не чека на одлуке законодавног тела у погледу помагања радника без посла, чији број рапидно скаче и већ је прешао број од 1.885.000, већ је и сама предузела мере. Одлучила је да даје авансе појединим општинама у износу од 65 до 90% јавних радова, управо да гарантује камату општинским организацијама на зајмове за јавне радове. Већ је спремила 25 милиона фунти стерлинга за израду друмова.

— Концентрација у словеначком задругарству. Ових дана је закључена фузија односно здружење Задружне звезе у Цељу и Звезе словенских задруга у Љубљани. Како не постоје законске могућности за формалну фузију, то ће Задружна звеза у Цељу прећи у ликвидацију, а сва њезина актива и пасива, њезини чланови и чиновништво прећи ће у Звезу словенских задруга у Љубљани, која постаје заједничка централа. Овако здружени Савези имаће 69.000 члакова, односно 151 кредитних задруга и 176 господарских, дакле укупно 327 задруга. Имаовина новог Савеза износи 34.5 милиона дин.; улози на штедњу 590 милиона динара а кредити одобрени члановима друштва 495 милиона динара, а обрт у прошлој години премашио је 3.4 милијарде динара.

— Lutrija od 30 milijardi franaka. Narodni poslanik iz Žironde, g. Labru, podneo је parlamentu predlog zakona o organizovanju jedne zemaljske lutrije u visini od 30 milijardi franaka, namenjenih olakšanju amortizacije ratnih dugova.

KERIO TI НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ,

— Na dan 1. o. m. stupio je u Francuskoj na snagu zakon o osiguranju radnika. Ulozi idu na teret poslodavaca i radnika i to po 4% od zarade.

— U procesu bivših erchercoga Fridriha, Albrehta i Jozefa protiv poljske države za povraćaj oduzetih im dobara, vrhovni poljski sud u Varšavi doneo je presudu, po kojoj se tužioci odbijaju. Sud je našao da je akt poliske vlade bio u saglasnosti s odredbama Sen-Žermenskog ugovora o miru. Prve dve instancije u svoje vreme bile su donele presudu kojom se erchercozima priznaje jedan deo njihovih dobara.

— Owen Joung držao je u San Francisku predavanje o svetsko-privrednim problemima, koje je od celokupne amerikanske štampe zabeleženo. „Nju-Jork Tajms” ističe majstorski prikazivanje odnosa i veza između amerikanskih i svetsko-privrednih problema. G. Jang zastupa gledište da bi Amerika trebala odobravati što više inostranih zajmova, jer oni jačaju kupovnu snagu inostranstva, a ova je preduslov za povećanje tražnje za amerikanskom robom. Dalje kritikuje on pokušaje za veštačkom stabilizacijom cena žitu. G. Jang se ne slaže sa novom amerikanskom carinskom tarifom koja Americi samo smeta da svoju robu plasira tamo gde se ona najviše traži. Najzad je ukazao i na svu ozbiljnost problema nezaposlenosti.

ПРЕЂЕ

КЕ. G. DUN & CO.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД M Д. || НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Вука Караџића 3.

ЗАГРЕЉ

Бориславићева 7.

ЂЕОГРА Д