Народно благостање

5, јули 1930..

—- Nakon dugogodišnje borbe za i protiv, austriski je ministarski savet konačno ipak rešio, da ima bečka visoka škola za svetsku trgovinu pravo podeljivinja doktorata.

— Dr. Georg Bernhard, profesor univerziteta, nemački narodni poslanik i dugogodišnji glavni urednik berlinskog „Fosische Zeitung” napušta položaj urednika te preuzima vodeće mesto u udruženju nemačkih velikih magacina za prodaju na detalj (Warenhšuser). Interesantno je napomenuti, da je dr. Bernhard branio te magacine od novog poreza na njihov poslovni promet.

_—_ Mieko umesto kafe, Iz Budimpešte javljaju da je mađarski ministar vojni Gembeš izdao naređenje, da se mađarskim vojnicima izdaje za doručak obrok mleka umesto crne kafe.

— Anno domini 1930, Ovih dana odžana je u Barceloni nunska litija i pričešće, kome je prisustvovalo 30.000 dece. Kako

su se pričešće i sav crkveni ceremonijal obavili pod vedrim ne-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 429

bom uz poznafo španjolsko sunce, te je imalo za posledicu da je 2000 dece palo od sunčanice.

— Rumunija pred pozajmicom lokomotiva, Rumunija je prošle godine bila pozajmila od nemačkih državnih železnica 100 lokomotiva radi što bržeg izvoza žetve. Kako je i ove godine u izgledu rekordna žetva, govori se o tome da će se opet pozajmiti veći broj lokomotiva u Nemačko].

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА.

Загребачко грађевно д. д. у Загребу, 16. јула — „Бела флор" прво југословенско д. д. за трговину чарапа у Загребу, 12. јула.

— „Драх“ индустрија дрва д. д. Загреб, 9. јула. „Рујевац“ индустрија дрва д. Д. Загреб, 9. јула. — Сток коњак медецинал д. д. Слав. Пожега, 15. јула, изванредна главна скупштина. — „Драва“ д. д. лесна индустрија, Марибор, 16. јула.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 30-У 11. 5.

— Државна готовина знатно је смањена. —

30. јуни је у Западној Европи термин вели“ ких плаћања, пошто се обично плаћања у другоме Најважнији прво

свету везују за календарске термине. дан плаћања је крај године, затим долази, У милионима динара

s 31. XII | 31 XI 15. VI | 22 VI 30. VI 5 1928 1929 1930 1930 1930 = o = = ||у злату, и среру ~ 1079.0 11684! 1187.3! 1188.1| 1188.9 5 || oneme страној _ || 933.1| 1759.2) 1348 4 1256.2| 1240 7 S yiymno || 2012.1| 2927.6| 2535.7| 2444.3| 2429.6 | | O 1470.5| 1287.5| 1110.6| 1113.3 1116,4 Е на хартије од вредности 253.8! 2301! 228.6) 2271! 228.6 Ф укупно || 1724 3 1517.6 1339 21 1341.0| 1345 0 6 |P a O , .|1007.4) 9483) 9293] 929.3| 929.3 S E. | рачун призренене размене || 227.8| 205.0| 163.9 161.9) 159,9 = по зајмовима на бонове 2966.3| 2998.8) 2997 1! 2997.1! 2997.1 угупно ||4201.5| 4153.0| 4090,3| 4088. 3) 4086.3 Новчанице у оптицају. .. 5527.1| 5917.9) 5204.8) 5114,1| 5229.7 ЈП || 2218) 2059) 163,0| 1610) 1509 Потраживање државно по разO UN PI || 3677 99:61 235.2) 2470) 140:9 22 || о жиро рачунима, « |) 403 2)1250.0|4133,1)1105:8|1078.0 55 || по развам разума 318.3| 1608) 1466) 162.5| 1694 5 зеузно || 8115 1410.8 1279,7| 1268.4 1247 4 о5 у одсто целокупног новча54 | зачког оптицаја 2. 37.40) 50.31! 48.72| 47,79) 46,46 = 5 У од сто свију обавеза по виђењу | 21. || 32,46). 39:05) 37%72|, 36:86| 36:71

136 | i Zi 97,3 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj moneti полугође, потом тромесечје и најзад крај месеца. Ми смо већ указали на то да наши узанси плаћања нису прилагођени календарској деоби времена, као што је то у другом свету. А лако је могућно да се наша народна привреда у много мањој мери служи посредовањем установа, као што су Народна банка

и Поштанска штедионица, те да на њима не долази до изражаја гро плаћања у земљи.

Свакако на стању Народне банке на дан 30. јуна тек. године не само нема ни трага о каквим великим плаћањима, већ шта више оно показује потпуно мирну необичну мирноћу на супрот трима претходним бучним и хучним недељама. Колико се код нас мало концентришу плаћања у тим великим терминима или у колико мало долазе до изражаја код Народне банке плаћања најбоље показује стање разних обавеза, а специјално жиро-рачуна и рачуни државних привредних установа. Велика плаћања имају за последицу смањење рачуна, који представљају касену готовину народне привреде. Код нас је жирорачун опао у овој недељи за минималну суму од 27,8 милиона динара, а рачун државних привредних установа чак је скочио за 6,9 милиона динара “

Једина јача промена констатује се на рачуну, преко кога држава убира приходе и исплаћује текуће издатке.

Тај рачун показује смањење за 106 милиона што је сасвим природно крајем месеца. Оно је чак мање но што су обична месечна смањења. Међутим пада у очи да је државно потраживање на дан 30. јуна износило само још 141 милион динара округло. Изгледа да је држава имала последњих месеца велика ванредна плаћања или су приходи опали, што је имало за последицу да се њезина готовина код Народне банке знатно умањи.

Остале су промене у стању Народне банке готово безначајне. Менични портфељ порастао је за 3,1 а ломбардни за 0,9 милиона динара, укупно за 4 милиона динара. Рачун привремене размене показује облигатно смањење за 1.999.000 дин., а девизна сток показује смањење за 15,5 милиона динара

Према овим ситним променама наравно да је смањење државног потраживања од 106 милиона динара одјекнуло и на новчаничном оптицају, он се повећао од 115,6 милиона динара, у укупном износу од 5229 милиона динара.

То смањење оптицаја дејствовало је на погоршање покрића у металним девизама од 46, 79 на 46, 46%. Исто тако смањено је покриће свију обавеза по виђењу од 36,86 на 36,71%,.