Народно благостање

- 12 јули 1930.

да се г. Министар, — који је био драгоцен влади, — морао да повуче. Г. Грзезински је уз то морао дати часну реч својим политичким пријатељима, да ће што пре спровести развод брака и венчати се са г-ђом Торенс. Он је ту реч искупио пре неколико дана. Па ипак, још дуго неће моћи да се кандидује за министра !

ri E E II IT

Код нас је пре неколико година прилично била узбуркана наша блазирана јавност саопштењем _ једног оригиналног документа, по коме је један високи функционер примио хонорар зато, што је захтеве једне професионалне организације спровео кроз заНела ствар се свршила онако као и све остале ствари

Опет политика к морал

u eri TOO S |

KOH.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 441

код нас. Другојаче се те ствари ликвидирају у Западној Европи. Ево једног примера :

Д-р Нинтимп, народни посланик, члан центрумашке странке, изложен је у једном делу немачке штампе најтежим прекорима због тога, што је као секретар централне организације пекара за Милау и околину примио од исте 100.000 марака у знак признања за заступање њихових интереса у парламенту. Чим је ствар избила на јавност и сама центрумашка штампа је тражила да посланик објасни ствар. Он је од стране својих партијских пријатеља био приморан да сместа да оставку на положај општинскога одборника индустријске вароши Бохума. А што се тиче посланичког мандата, достављено му је да или у одређеном року расветли ствар или да на исти абдицира.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

„Франкфуртер Бајтунг“, „Берлинер Тагблат“ и други немачки финансиски листови од недеље јављају да је постигнут споразум између нашег Министарства финансија и Дрезднер банке у Берлазу о валоризацији предратних 60санских зајмова.

Federalna rezervna banka snizila u Filadelfiji snizila je diskontnu stopu od 4% na 31/,%, a ona u Bostonu od 31/,% do na 3%. |

—- Француска влада за заштиту улагача. На банкету федерације улагача Министар финансија г. Пол Рејно је објавио владину намеру да донесе 3 нова закона за заштиту улагача и то: закон о развијању друштава за улагање (инвестимент трестови), закон о давању гарантија имаоцима облигација и закон о надзорним одборима.

— U registar veliko-bečkerečkog trgovačkog suda uptsana je „Trgovačka banka 4. 4." за sedištem u Jaša Tomiću. Glavnica iznosi 1 milion dinara.

— Francuski Senat izglasao je zakonski projekat O VIšenju bankarske profesije. Kako je isti projekat još ranije izglasan u skupštini, to je ovim glasanjem dobio zakonsku snagu. Član 1. nabraja delikte čija osuda povlači zabranu vršenja bankarske profesije. To su: sve vrste zločina, krađa, zloupotreba poverenja, prevara, zlonamerno izdavanje čekova bez provizije, oštećenje državnog kredita i utaja stvari. Ista kazna se izriče i protivu lica koja se u stečaju nisu izravnala. Prema čl. 4. je· dnom osuđeno lice ne može se više ni pod kojim vidom zaposliti u preduzeću u kojme je ranije uprivljalo. Ovaj zakon važi za Alžir i sve francuske kolonije.

— Banque Ottomane održala je godišnju skupštinu u Londonu 24. juna pod predsedništvom Ser Nerbert A. Lorensa; brojači glasova bili su predstavnici dvaju najvećih akcionara, g. Ž. Šapen de Žanvri za „Bank de Parie de Peu-ba” i g. Arton za „Hipotekarnu banku za Alžir i Tunis”. — Posle otpisa, skupštini je stavljeno na raspoloženje 252.318 eng. 'funti (69.64 miliona dinara), od kojih je upravni odbor predložio dividendu od 5 šilinga po akciji, što iziskuje 125.000 funti; 100.000 funti se dodeljuje specijalnom rezervnom fondu a ostatak se prenosi na nov račun. Skupština je izabrala za novog člana upravnog odbora Vikonta Gošena, a ponovo izabrala Ser Gij Graneta, Ser Albert Sterna, g. Žana Boasonasa, g. Felisa Vernea, Grota od Besboroda i g. A. Gledstona. U izlaganju privrednog stanja zemalja u kojima je banka neposredno ili posredno zainteresovana (Turska, Egipat, Palestina, T rasnjordanija, Kipar, Irak, Persija, Sirija, Libanon, Grčka, Jugoslavija), pretsednik je naglasio

да se, usled poipuno ili pretežno agrarnog karaktera ovih zemalja, poljoprivredna kriza odrazila i na poslovanje banke.

— Austrijski kreditni zavod za trgovinu i industriju, Beč, prodaje neke kuće koje je preuzeo od Bodenkreditanštalta. Do sada je prodao tri u vrednosti od 2.2 miliona šilinga, a pred prodajom se nalazi i četvrta od 5 do 600.000 šilinga.

— Union Europćeme Industrielle et Finincičre, holding društvo grupe Schneider—Creuzot i bankarske kuće Banque де IF Union Parizienne iskazuje za 1929. čistu dobit og 29.10 mil. franaka (1928. : 209.,54 miliona), iz koje će se opet isplatiti 20% dividende. — Holding drži u svom portfelju akcije Škodinog preduzeća iz Pilzena, zatim akcije čehoslovačkog Rudarskog i topioničarskog društva, društvo „Forges” et Acičries dc Huta — Bankowa, Pariz, koje radi u Poljskoi i belgijskog industrijskog društva „Arbed”. — Od učešća kod stranih banaka treba pomenuti : Mađarsku sveopštu kreditnu banku. Donjoaustrijsko eskontno društvo i Austrijski kreditni zavod, a od domaćih Soc. de Banque pour le Commerce et P Industrie u Parizu.

—- Познато je, да су наши исељеници из Америке погубили велике паре (преко 30 милиона динара) падом под стечај Прве Српске земљораднечке банке. Сада сазнајемо, да се спрема предлог закона по коме би држава надокнадила исељеницима губитке. А то је и на своме месту, јер је 1.) сама држава преко неких својих органа међу исељеницима подржавала пропаганду за ову банку и 2.) што би се на тај начин у неколико поправио углед наших банака код исељеника.

— Zagrebački Morgenblat javlja, da će bečka „Kompasbanka”, koja pripada koncernu Danatbanke, osnovati u Jugosla: viji filijalu, čiji će glavni posao biti osiguranje kredita.

— Prilikom povišenja glavnice pariske banke Union des Mines od 260 na 270 miliona franaka, višak kapitala upisala je u celosti Đaninijeva Transamerica Corp. iz Njujorka. Ona je akcije, glaseće na ime, preuzela po kursu od 295%. Onion des Mines je sa svoje strane primila jedan paket akcija Transamerika Corp., čiji se iznos ne zna. Union des Mines je još ranije stajala u uskim poslovnim odnosima sa bankom Bler i Komp. iz Njujorka, koja se utopila u Transamerica Corp.

_— Po uobičajenoj praksi Upravni odbor Zemaliske banke održao je svoju sednicu za proučavanje polugodišnjeg bilansa, o kome je referisao glavni direktor g. Milan Dragić. Između ostalih pitanja tretirano je i ono O otvaranju filijala i odlučeno ie da se za sada tome ne pristupa, sem Što će se proučiti mogučnost naslona na kakvu privatnu banku u Ljubljani,