Народно благостање

Страна 440

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28.

Ima već nekoliko godina da se povlači pitanje dovršenja parobroda „Prestolonaslednik Petar” koji bi bio nešto veći i lepši od samog „Karađorđa”. Nu nikako da se to pitanje svrši, iako bi za par meseca mogao biti gotov. Potreban je iznos od nešto preko 20 miliona dinara. Jadranska Plovidba, koja potra-· žuje uime dospele subvencije i preko toga iznosa, neće da za dovršenje toga broda uzimlje skupe kredite već čeka, dok se isplati zaostala subvencija.

U interesu normalnog funkcioniranja haše obalne plovid= be, što je u eminentnom interesu našeg prometa stranaca, apsolutna je potreba, da se čim pre reši pitanje plovnog parka i to na taj način, da katastrofa jednog jedinog broda ne bi smela poremetiti ili čak ugroziti čitav promet. Mi strancima na Primorju ne možemo pružiti prvorazredne hofele. Pružimo im ba-· rem pristojne parobrode, neka pored prirodnih lepota sa naše obale ponesu bar još i povoljnu impresiju udobnog putovanja.

Teško da ima dva sopstvenika na reonu propisanom u stečaju za zgradu državne štamparije koji imaju zemljište od 6000 metara, koliko je u stečaju uslovijeno. Znači da se uopšte neće ispuniti ono što je bitno za pojam javnog fečaja, na ime da bude najmanje fri licitanta. Mi smo imali dovoljno žalosnog iskustva sa takozvanim stečajevima za zauzimanja privatnih zgrada pod zakup za račun države. \letalji su bili tako propisani, da je uvek samo jedna zgrada mogla da odgovara tim uslovima, tako da je profokol oko licitacije bio samo jedna forma i način da se skine odgovornost za jedan akt štetan po državu.

još jednom o zidanju nove zgrade državne štamparije ·

Модерна физиологија храњења препоручује оријентацију ка т. зв. „лакшој храни“, у којој млеко и његови . производи заузимају велики удео; на рачун меса. Потрошња млека расте у свима културним земљама и с тога је природно што му се обраћа све већа пажња, на првом месту у погледу његовог квалитета. Неће бити без општег интереса ако укажемо на неколико најважнијих чињеница из млечне привреде.

Рационализација млекарства

Квалитет. млека се одређује према његовом садржају масти, бактерија, нечистоће и према његовој способности да се одржи свеже нарочито у летњим месецима. Данска, која у млечној привреди стоји на првом месту у свету и која знатне количине извози, отишла је тако далеко, да је осим једне строге извозне контроле увела и једну нарочиту премију за млеко које потиче од крава гарантовано чистих од туберкулозних бактерија. Ништа није погрешније него уверење да је „млеко, млеко", т. |. да је све млеко једнако и да се према томе једнако и плаћа. До душе мали је број земаља у којима је већ уведена млечна тарифа, по којој се млеко плаћа према каквоћи. У Немачкој баш сада траже пољопривредници једну такву тарифу. Зато имамо случај да се у Берлину, највећем континенталном тржишту за свеже млеко, подједнако плаћа млеко које садржи 2,7% масти као и оно са 4%. С тога нико нема интереса и рачуна да купи првокласне кризе које дају млеко богато машћу, јер се тај бољи квалитет у Немачкој за сада још не хонорира. А шта би н. пр. за Немачку значило побољшање квалитета види се

најбоље из тога, што би повећавање садржаја масти sa,

само 1 про мил, прерачунато на масло, дало 25 милиона кг. масла више ! Да би се пак постигло побољшање квалитета, потребно је извести рационализацију млечне производње, која би се састојала у организацији произвођача млека — који су најмногобројнији у сељачким газдинствима — у једну или неколико јачих задруга.

Поједини произвођач није у стању да сам изведе инвестиције потребне у модерној привреди млека. Ова последња захтева пре свега бактериолошке станице, које стално испитују. млеко пре но што оно доспе на пијацу. Једна задруга је у стању да такве станице издржава. При задружној продаји млека поједини произвођачи не морају да продају своје млеко по ниској цени, којом се незадружни произвођачи могу задовољити, што редовно иде на штету квалитета млека, већ могу уз наплату веће цене, дати млеко бољег квалитета. Задруга би имала да стандардизира млеко на основу једне квалитетне скале и да према томе одреди и продајне цене. Она би имала своје органе -— стручњаке, који би редовно надгледали рад појединих произвођача, испитивали чистоћу у стајама и давали поуке. Тиме што би таква једна задруга преузела продају млека у своје руке, постигле би се знатне уштеде за појединог произвођача, зато што појединац не би више морао сам возити своје млеко у град, већ би то чинила задруга на својим специјалним великим колима. Ове су задруге показале велики успех у Сје дињеним државама. Међу трима најважнијим, највећа је „National Dairy Products Corporation” Koja nocTojH TeK 7 TrOдина. У 1929. години њена актива је износила 180 милиона, годишњи обрт 300 милиона а чиста добит 30 милиона долара. Само задружном организацијом која омогупује држање висококвалитативних крава и рационалну производњу и прераду, да се постићи већи рентабилитет млечне производње. Просечна количина млека добијена годишње од једне краве у Немачкој, износи свега 2400 литара, што се сматра за недовољно за тамошње прилике, где су постигнуте рекордне цифре од 15.000 литара код појединих крава. У Немачкој се сада ради на рационализацији млечне производње у оквиру ових мера које смо пре споменули. Пре свега се гледа да се просечна годишња производња по крави повећа. Стручњаци тврде, да је 35% свих крава у Немачкој (има их око 9,47 милиона) болује од туберкулозе и других болести. једно питање од велике важности јесте исхрана крава. У Сједињеним државама се много употребљава сено од соје, затим кукуруз и уљани колачићи као допуна зеленој храви.

Рационализација млечне производње добро би дошла и преради млека. Стручњек за ова питања, д-р Брандн тврди, да поједини мали произвођач мора прерадити 15—16 литара млека да би добио пола кг. масла, док једна модерно уређена млекара исту количину масла добија из свега 12 и по литара млека истог квалитета. шишиштниештисиштиииитеЕРЕКИН Пре кратког времена морао је одступити прајски министар унутрашњих дела д-р Грзезински због тога, што је опозиција нашла да је он не-

Народ који има будућност

[о моралног владања, јер живи у конкубинату са г-ђом Дези Торенс, и ако се од своје прве жене још није развео. Притисак опозиције није био тако јак, али је морално чувство јавнога мнења у Прајској било толико јако, да је нашло

ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Вука Караџића 3.

ЗАГРЕБ

Бориславићева 7.

БЕОГРАД