Народно благостање

12, јули 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

<= Od zemalja sa viškom poljoprivredne proizvodnje u Evropi, a to su Jugoslavija, Rumunija, Mađarska i Poljska, Poliska i Ma đarska već od prve pojave pada cena u avgustu prošle godine čine razne mere Za pomaganje svoje poljoprivrede pri čemu je bilo i velikih novčanih žrtava. Tako je na primer cele prošle jeseni, a naročito u proleće ove godine, vršila vlada intervenciju na peštanskoj berzi, koje neposredno, koje preko raznih organizama, za održavanje cene. Po sebi se iazume da su sve te intervencije likvidirane s ogromnim odbitkom iz javnih sredstava. Zlobna strana štampa objašnjava tu veliku brigu mađarske vlade za mađarsku poljoprivredu činjenicom, da se najveći deo zemljišta poljoprivrednog nalazi u rukama aristokracije.

Kako se na horizontu pojavio novi pad cena pod uticajem prestojeće žetve 1930. godine mađarska vlada se odlučila na mnogo radikalnije mere. Ona je podnela pre mesec i po dana parlamentu jedan projekt zakona vrlo opširan i vrlo kompliciran, koji na nekoliko raznih načina treba da pomogne poljoprivredu. Projekt je izazvao opoziciju sa raznih strana tako, da je nekoliko puta već menjan. To naročito važi za takozvani sistem „boleta”, o kome se vrlo mnogo piše u Mađarskoj i na strani, ali koji je malo njih potpuno razumelo. Izraz „boleta” nalazi se u mađarskom službenom jeziku još od pre dva stoleća a uzet je iz austrijske administrativne terminologije. Austrija je taj izraz pozajmila iz italijanskog jezika „boletino”, od čega je kod nas postala reč „bilet” što znači malu štampanu ispravu. A u Austriji značila je priznanicu o plaćenoj carini, opštinskoj trošarini ili mostarini.

Po tome projektu zakona frgovina pšenicom se vrši na taj način što kupac proizvoda mora u isto vreme dati jednu boletu glaseću na 3 penga (30 dinara). Seljak dobije dakle pi-

Originalna pomoć polioprivredi u Mađarskoi

| O

jačnu cenu plus bilet od 30 dinara, koji može da upotrebi za!

plaćanje poreza ili — ako nije dužan poreza — dobija gotov novac. Kupac pšenice dobija pak odgovarajuću vrednost pri daljoj prodaji, a kad se roba bude htela da izveze, država plaća izvoz 3 penge. Cela mera, koja je nejasna, svodi se na to da seljak dobije uz pijačnu cenu još 3 penge iz državne kase preko trgovca. Ne možemo se pustiti u izlaganje toga sistema zbog toga što se još ne zna šta će ostati od projekta zakona dok bude izašao.

Ali jedno će se svakako održati naime: stvaranje fond& za pomaganje poljoprivrede. |

Udvostručavaju se carine na kafu, čaj i cimet, podiže sv cena duvana i uvodi 4% porez na obrt brašna. Na taj način prikupljeni prihodi koji treba da budu preko 500 miliona dinara, imaju se upotrebiti za izvozne premije za žitarice i za pomaganje onih privrednih redova, sem seljaka, koji su takođe u nevolji, naročito sitnog zanailiju i trgovca, za njih će država da plati iz tog fonda porez.

Ova mera ne može da izdrži kritiku. Zašto se 3 penge od 100 kilograma prodatoga žita i raži daje preko trgovca, a ne neposredno seljaku? Ma koliko da se vlada trudi, neće moći: sprečiti zloupotrebe sa boletom.

Dakle, po tom projektu, dobija seljak 3 penge samo za ono Žito i raž, koje je prodao, a ne i za ono, koje je potrošio u sopstvenom gazdinstvu. A to je takođe velika nepravda i izazvalo je veliko ogorčenje kod sitnih proizvođača, seljaka, koji 90% svoje žitne proizvodnje upotrebljavaju u sopstvenom gazdinstvu za ishranu stoke. Mera će biti od koristi velikim gazdinstvima, koji prodaju 90% svoje proizvodnje. Zašto je razlikovanje između prodatog i neprodatog žita, zašto пе дан одтаћ 3 репве svima poljoprivrednicima olakšanjem neposrednog poreza? Као:

da se namerno htelo da se komplicira cela stvar i otvori mah

' zloupotrebama.

Stručnjaci za trgovinu hranom kažu da će seljak dobiti istina 3 penge i boleti ,ali će irgovci gledati da obore cenu na tržištu za 3 penge, a to je s obzirom na zasićenost svetskog tržišta vrlo lako, tako da seljak u stvari ipak ništa više neće dobiti.

isto je tako pogrešno uvođenje izvoznih premija. Ne izvozi poljoprivrednik, već trgovac. Međutim nikakva se garancija nema, u Mađarskoj pa ni u drugim zemljama, da će irgovac celokupnu izvoznu premiju dati proizvođaču u vidu povećane cene. A to se da lako izvesti s obzirom, da u Mađarskoj ćesto cene idu znatno ispod one na svetskom tržištu. Zašto mađarska vlada ne traži neposrednu vezu за poljoprivrednikom kad hoće njega da pomogne, a zato postoji izvestan broj mostova između državne administracije i poljoprivrede?

Austrijski listovi prate pažljivo ovu meru i upozoruju austrijsku vladu na to, da se u Mađarskoj ustanovljava demping odnosno izvozna premija od 3 penge na 100 kilograma. Mi smatramo da austrijska vlada nema potrebe da se uzbuđuje, ona je već danas tako strašno povisila carine na žita (Austrija troši 90% mađarskog celokupnog izvoza) i na brašno (Austrija troši 60% celokupnog mađarskog izvoza brašna), da tri penge ne igraju više nikakvu ulogu.

Pomenuti mađarski projekt zakona sadrži još čitav niz drugih mera: osnivanje Mobilijarne banke za žitarice koje imaju za zadatak t.j. da kreditira žito kod seljaka ali isključivo preko zadrugarstva. Dalje odrebe regulišu terminsku trgovinu žitarica na bezi — polje na kome operiše mađarska vlada bez uspeha već 40 godina.

Za naše čitaoce nije interesantno da ulazi u lavirint detalja jednoga zakona, koji je komplicirao jednu po sebi dosta prostu materiju. Ono što je za pohvalu, to je što se Mađarska odlučuje i ako živi pod teškim prilikama, da iz sopstvenih sredstava pomaže poljoprivredu, — a mi smo u našem članku „Svetska tragedija zemljorada” kazali, da se u ovoj godini mora iz opštih sredstava činiti žrtva za tu privrednu granu.

A što se tiče načina pomaganja, mi se ponova vraćamo na gledište izlošeno u pomenutom članku, na ime: da je prvi i najefikasniji način pomaganja poljoprivrede olakšanje poreskih tereta, a drugi takođe u celom svetu u kome se upravlja kako treba, u primeni, olakašnje privatnih dugova. Poljoprivrednik u {im dvema pozicijama svojih izdataka dobija znatnu olak-

šicu.

ec nor Ir IE

Katastrofa „Karađorđa” i naša obalna plovidba

Sukobom sa talijanskim parobrodom „Morosini” naša najveća i najlepša lađa obalne plovidbe „Karađorđe” eliminirana i za nekoliko meseci iz prometa ako se uopšte dade poraviti. „Karađorđe” je dva puta nedeljno vršio brzu službu Sušak—Kotor. Sada će tu liniju morati preuzeti parobrod „Zagreb”. A na mesto „Zagreba” moraće priskočiti „Salona”. A njenu turističku liniju moraće preuzeti jedan treći parobrod. „Zagreb” je slabi zamenik za „Karađorđa”. „Sa.· lona” još lošiji za „Zagreb”. A onaj brog koji će preuzeti liniju „Salone” nije nikakav zamenik. Ne može se u jednu eminentno važnu putničko-turističku liniju staviti jedan teretno-putnički brod. U jeku prometa stranaca katastrofom „Karađorđa” poremećena je čitava obalna plovidba uzduž Jadrana. Tu se najbolje vidi kako je teško kad se nema odgovarajuće rezerve. Jer neka se i „Zagrebu” dogodi jedan veći defekat, a to je dosta stari brod morale bi se obustaviti neke linije ili pustiti da plove brodovi, koji bi nas čak mogli sramotiti.

e II er E II II II III IKO E ai