Народно благостање

Страна 506

се износ постепено повећава до 1936. године на 15 милиона долара, који се има платити годишње до 1976 године. Сви зајмови биће конвертирани на две врсте: на директне државне дугове и на дугове железница. Конверзиони кључ још није утаначен.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Питање власништва шибеничког водовода било је годинама спорно између шибеничке општине и Министарства саобраћаја. Сада је дефинитивно утврђен споразум, по коме постаје општина власник водовода и уређаја на Крку изграђених у 1915. и 1917. години, а Министарство саобраћаја добива стара водоводна постројења из 1878. године. Право експлоатације водовода припада искључиво шибеничкој општини, којој ће државне железнице плаћати потрошену воду према ефективним трошковима. Као први принос Министарство саобраћаја има да плати 430.000 динара, који ће се употребити за реконструкцију водоводних постројења.

— Ради многобројног отпуштања и беспослице словеначких рудара у трбовљанским рудницима, почели су ови да емигрирају у већим групама у Јужну Србију, где су нашли запослења у руднику Трепче код Косовске Митровице.

— Буџет града Сремске Митровице изгледа овако : расходи 3.979.000 динара а приходи 2.119.000 динара — мањак надмашује 1.79 милиона динара.

— Прорачун града Пожеге за 1930. годину одобрен је ових дана : приходи износе 2,542.642 а расходи 3,542.642 динара. Мањак од 1 милиона покриће се пропорционалним прирезом од 138%. У овогодишњем прорачуну расходи су већи за преко 800 хиљада динара.

· СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Савез немачких болесничких благајна одржао је у Келну главну годишњу скупштину, на којој је живо расправљано питање штедње. У прошлој години је дата помоћ на 855.000 болесника у износу од 2.25 милијарди марака (30,4 милијарди динара). Прираштајем чланства годишње се повећава ова сума тако, да ће у 1935 години износити преко 3 милијарде. Стога вођство савеза препоручује строгу штедњу, особито у лековима, који су до сада без икаквог рачуна расипани.

— „Обзор“ јавља из Загреба, да је француско друштво за емиграцију послало своје агенте у Војводину, да тамо ангажују 5000 наших пољопривредних радника за Француску. Друштво нуди наднице од 26—60 француских франака дневно. Путни трошак кредитира друштво, али се доцније одбија од наднице.

— Posle dvogodišnje pripreme парозјефки је Тапсизка vlada donela zakon o osiguranju radnika. Posledica toga bilo je skakanje cena tako, da je vlada bila prisiljena da interveniše donoseći mere za suzbijanje skupoće .

Međutim je u severnoj industrijskoj Francuskoj izbio štrajk, koji je do sada zahvatio oko 150 hiljada radnika. Francuska javnost prividno ne pridaje tome štrajku

važnosti. Štrajk je izbio zbog malih nadnica čija педоvoljnost se još više osetila iza uvođenja socijalnog osiguranja. Vlada nije voljna da iziđe u susret zahtevima štrajkača, stoga je broj žandarmerijskih jedinica na severu pojačan. Veliki broj žandarmerijskih odreda je prebačen iz južne Francuske u oblasti štrajka.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Талијански министар финансија г. Москони потписао је 1. августа новчану конвенцију између Италије и Ватикана и трговински уговор са Совјетском Русијом.

— Пре кратког времена изгласан је од стране персијског парламента један оригиналан закон, по коме увоз из земаља, са којима Персија нема уговора или са којима је уговор истекао, не сме бити већи од увоза Персије у дотичну земљу. Тај закон циља на Совјетску Русију, чији је увоз у Персију много већи но што је извоз из Персије. На то је Совјетска Русија подигла за 25% цену шећера, који игра врло велику улогу у исхрани персијског становништва, а који се у земљи не производи. Русија има такорећи монопол увоза шећера у Персију. Али се персијска влада није дала заплашити. Она је позвала стручњаке са стране за проучавање питања подизања једне велике фабрике шећера било од шећерне репе било од шећерне трске. Али док то буде готово, дотле ће Совјетска Русија продавати шећер са 25% скупље но што би га иначе дала.

— Uza svu larmu i pozive evropskih država na podizanje zaštitnih carina na specifično američke produkte sve je ostalo po starom. Od svih država jedina je Španija, koja se usudila da uspostavi zaštitnu carinu na specifične američke proizvode: anilinske boje, noževe za brijanje i bicikle i time otvori carinski rat sa Amerikom. Ford, koji u Barceloni ima velike radionice za montažu otkazao je radnicima i nameštenicima i zatvorio fabriku.

ИНДУСТРИЈА

— Nalet američke sapunske industrije na evropsko гžište. — Najveće preduzeće za fabrikaciju sapuna u Americi fabrika Proter & Gamble Co. iz Sinsinata zauzeće veliki deo fabrika Tomas Hedily & Co. Ltd. Newcastle (akcijski kapital 0.50 mil. funti sterl.), a pregovori o kupnji fabrika Cadum Savon, Paris i drugih francuskih i nemačkih industrija vode se već duže vremena. I kod drugih američkih sapunskih firmi opa= ža se pojačalo interesovanje za evropsko tržište.

— У Чехословачкој основало је 36 великих фабрика обуће један извозни синдикат. Пошто Бата није хтео приступити томе синдикату, то је одлучено, да се поведе против његове производње оштра конкуренција и у иностранству. — Совјетска влада подигла је код Лењинграда модерну фабрику за производњу алуминиума са годишњим капацитетом од 6000 тона. Трошкови око подизања изнели су 35 милиона рубаља.

— Између осталих средстава за сузбијање индустриске кризе Енглеска је увела одашиљање комисија у стране земље ради проучавања прилика тржишта и производње. једна таква мисија отишла је ових дана у Јужну Америку, а друга се креће за источну Азију. Једна слична комисија је проучавала питање гвоздене индустрије на континенту и вратила се са извештајем, који је био од велике користи енглеској индустрији.

— Већ смо јавили, да највеће мађарско електрично предузеће Ганц и Комп. и Данубиус прелази делимично у руке американске куће Електрик Џенерал Комп., иза које стоји сам Морган. Ово предузеће иначе припада Мађарској свеопштој кредитној банци, која је у вези са Кредитним заводом у Бечу, а обе заједно налазе се у сфери интереса бечке и лондонске куће Рочилд.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. ПР

R. G. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАГРЕБ Вука Караџића 3. Бориславићева 7.