Народно благостање

9, август 1930, НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

—Париска конференција произвођача тонфилма ових је дана завршена. Главни американски и немачки произвођачи потписали су 15 годишњи споразум, који предвиђа: слободну измену измеђ апаратуре и филмова, што значи, да ће се немачки филмови моћи репродуцирати на американским апаратима и обратно. Забрана и ограничење да се на извесним апаратима могу приказивати само филмови привилегованих предузећа, у будуће су недозвољене. Даље се предвиђа међусобна измена техничких проналазака и усавршица како би се могли производити најсавршенији апарати: у питању производње једног јединственог типа репродукциових апарата није се могло доћи до споразума, због чега је ово питање одложено. Најинтересантнији успех ове конференције је несумњиво подела интересних сфера: немачкохоланд. тонфилм групи припада Немачка, Данциг, Сар, Швајцарска, Аустрија, Румунија, Бугарска, Мађарска, Чехословачка, Југославија, Данска, Шведска, Норвешка, Финландија, Холаднија и Холандска Индија. Северна Америка, Аустралија, Нова Зеландија, Индија и Русија припада искључиво Американцима. За енглеско тржиште склопљени су нарочити споразуми а за остале делове света постојаће слободна конкуренција. Према томе ми у будуће нећемо више добивати америчке тонфилмове, већ само немачке.

— У белгиском купалишту Остенде завршени су преговори између произвођача цинка и основан је нов међународни картел.

— Међународна заједница сировог челика ових је дана снизила цену трегера за 5 и по, за блокове за 5 и за шипке за 7 шилинга на тону.

— Увек још Бата. Наша дневна штампа, нарочито хрБатска, никако се не може смирити око питања, где ће Бата подићи своју фабрику ципела. Ових дана опет чујемо, да ће се фабрика подићи у Апатину или Бездану. Истиче се да избор ове вароши има то преимућство да се налази на Дунаву, што омогућава брзу отпрему и јефтин подвоз, али —- да дефинитивна одлука још није пала. Више но подизање Батине фабрике нас би интересирало када ће у нашој штампи престати овако смешно погађање око оснивања једне стране фабрике ципела 2

— Форд у Италији. Позната италијанска фабрика аутомобила, Изота Фрасчини, која се је последње време налазила у финансиским потешкоћама (што смо својевремено јаВвљали) и која је водила преговоре и са американском Генерал Мотор Компани, здружила се је са Фордовом компанијом из Лондона. Форд је уложио у фабрику 1 милион енглеских фунти (276 милиона динара) и добија 49% акција новог предузећа, које ће се звати „Форд Изота Фрасчини“.

— Према вестима Југословенског Лојда из Загреба, постоји намера, да се подигну две државне фабрике за прераду маслиновог уља. Једна има бити постављена код Макарске а друга код Дубровника. А зашто државне 2

— Електрификација Баната. Ових је дана склопљен уговор између меленачке општине у Банату и друштва за електрификацију Мак Даниел ; електрификација има да буде извршена у року од шест месеци.

— У Дравској бановини отпочели су радови око далековода електричне струје из бановинске калоричне централе у Велењу до вароши Крањ. У тој вароши здружиће се вод са оним из електричне хидро-централе Завршнице, код Бледа, тако, да ће се према потреби обе струје моћи измењивати. Далеководу од Завршнице до Крања, који већ постоји, прикључено је у овом лету 17 општина.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Криза дувана у Грчкој. У Атини одржана је ових дана конференција, на којој је претресано питање кризе ду-

Страна 507:4

вана. Конференцији су присуствовали претставници произвођача, трговци и влада, на челу са г. Венизелосом. Министар народне привреде изнео је опширан реферат, показујући, да је дуван главни производ Грчке. Од 6.985 милиона драхми, колико износи вредност пољопривредног извоза, отпада 3.948 милиона драхми или 59% на извоз дувана. Нарочито је била повољна последња берба, чији је принос био 62 милиона ока и баш у тој великој берби је у главном и разлог кризе дувана, пошто су се на пијаци појавили и слабији квалитети, који кваре цену. Резултат конференције био је постављање нарочитог одбора, који има да пронађе услове и да изради план за санацију прилика у данашњој произВОДЊИ, — Аустралиски сенат са 15 према 12 гласа одбио је законски предлог о оснивању принудног житарског пула.

— Бугарске задруге за производњу дувана одлучиле су на недавно одржаном конгресу, да се фузионирају, како би тиме спречили међусобну конкуренцију и омогућили државној пољопривредној банци, да спроведе начин кредитирања. У Бугарској постоје двадесет и две задруге за производњу дувана, које производе 28% укупне производње.

— МЕ Међународна конференција вуне одржаће се 9, 10 и 11 септембра ове год. у Лиежу. На њој ће бити заступана Француска, Италија, Енглеска, Белгија, Мађарска, Немачка, Пољска, Низоземска, Чехословачка и Шпанија,

— Управа кукурузног монопола у Немачкој донела је одлуку, која је одобрена и од државног савета, да гојитељима живади, који кокошија јаја буду продавали организацијама за оцену и класификацију јаја за сваких 100 комада даде напутницу на извесну количину кукуруза уз јефтинију цену и то за сваку кокош годишње 15 кг. Овом акцијом се помаже и проширује стандардизација продуката од живине, јер онај привредник, који није члан организације за процену и стандардизирање јаја (2) не може добити јефтинији кукуруз. То је један од многих начина премирања у привреди, јер држава сноси разлику између тржишне цене и цене, под коју даје кукуруз на дознаке,

— С обзиром на закашњелу жетву пшенице у Немачкој министар за исхрану неће одређивати квоте за примесу домаћег жита при млевењу. Тиме ступа на снагу одредба предвиђена у 8 1 тач. 1 Закона о обавезном мешању домаher жита при млевењу, по коме се од 1 августа до 30 но-

вембра 1930 треба да се примеље најмање 40% немачке пшенице.

— Na putu k monopolu žitom u Letoniji. Ministarski savet je putem naredbe zaveo zakon o regulisanju žitnog tržišta. Prema ovom zakonu ovlašćuje se ministarski savet da naredi primeljavanje stranog hlebnog žita (ražii pšenice) letonskome žitu i da odredi odnos u mlevenju. Da bi omogućilo poljoprivred= nicima povoljno realizovanje njihovog žita, preuzima Ministar stvo poljoprivrede seljačko žito na čuvanje u svojim magacinima u svrhu lombardiranja kod Letonske banke. Ministarski kabinet utvrđuje minimalne cene lombardirane raži i pšenice. Preduimi na žito ne smeju prekoračiti tržišne cene. Uvoz raži i pšenice kao i raženog i pšeničnog brašna dopušta se samo ličnostima i firmama, koje budu otkupile određenu količinu zemaljskog žita iz državnih lagera. Sve žitarske firme i mlinovi dužni su da obaveste Ministarstvo poljoprivrede o svojim zalihama žita i brašna.

НОВА ПРЕДУЗЕЋА И ПРОМЕНЕ

— Банковно и мењачно д. д. у Загребу повисује главвицу од 1 милиун на 3 милиуна динара издавањем 20.000 комада акција по 100 Дин номинале.

— Белгијско друштво азота из Брисела повисује главницу од 75 на 125 милиона франака,