Народно благостање

Страна 686

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 43

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15. OKTOBRA 1930. GODINE |

_ Eskontni i tombardni posao stalno napreduje, u ovoj nedelji porast je 7,6 miliona tako da ukupan portfelj menični iznosi 1206 miliona, a lombardni 244,8 miliona. Sada se tek osećaju posledice laržno odobrenih kredita i smanjenje kamatne stope. Mi se bojimo da Na=" rodna banka meće ipak uskoro biti primorana da zamoli svoje komitente da jedan deo svojih dugovanja vrate.

У милионима динара

15.X

31. XII | 31 XII | 30, IX | 8

а ; 8 1928 1929 1930 1950 1930 o š : , 6 : : i 7 RcBBSAMR M CipaMoj , 1079.0| 1168.4| 1196.0| 1197.0| 1197.4 8 донети) .....) 933.1| 1759.2) 1057 3! 1056.8! 9313 = укушн || 2012.1! 2927.6) 2253.3| 2253,8| 2128.7 8 ва мене ,..... 1470.5) 1287.5 1273.9! 1284.8| 1296,1 Li на xaprsje om Bpemmocrm || 2538| 230,1| 2295| 248.4| 244.8 о укупно 1724.3 1517.6) 1503.4 1533.2) 1540.9 рачун за откуп крунских Ко новчаница... 1007.4| 948,3| 929.3! 929.3! 929.3 НЕ рачун привремене размене || 227,8! 205.9) 148.2| 148,2: 148.2 = по зајмоввма на бонове 2966.3 2998,8) 2997 1| 2997.1) 2997,1 укупно || 4201.5| 4153,0| 4071.6) 4074,6 4074,6 Новчаницету оптицају, .., 5527,1| 5917.9| 5535.7| 5651.6| 5511.2 = paqyH?npmB, pasmweHe . 227.8| 205.9| 148.2| 148.2| 148.2 отраживање државно по разним рачунима . . . . ;| 367.7| 99.6| 108.0! 57.2) 68,4 :5 по љиро рачунима , ; .| 493.2)1250.0] 810.5| 751.3! 797,9 Sa по разним рачунима 318.3! 160.8! 187.5| 212.0] 175,7 укупно || 811,5)1410.8! 998,0| 963,3| 973.6 5 г || У одсто пелокупног повча| ничког оптицаја , 37.40 50.31! 40,68! 39,87! 38.62 š 5 У од сто свију обавеза по зиђењу , . . ,. .|| 32.446) 39,95! 33.92 3377! 32.48

)Џ zlatu 98.07 mil, u srebru i7 5 ' , “а 8 mil u stranoj топен

. Državno potraživanje poraslo ie za 11 ili dinara i iznosi samo 68,4 alla, dina 0 | Depoziti po žiro-računima, kako privatnika tako i državnih privrednih ustanova, pokazuju izvesnu stabilnost. Posle smanjenja za račun privatnika u prošloj nedelji od 59,2 miliona dinara došlo je povećanje u ovoj nedelji od 46,6 miliona dinara, a posle povećanja za 24,5 za račun državnih privrednih ustanova došlo je u ovoj nedelji smanjenje za 36.3, tako da je pretprošle nedelje bilo ukupno smanjenje za 34,7 a u ovoj nedelji povećanje za 10 miliona dinara,

Glavna promena je u ovoj nedelji kod deviznog stoka i kod novčaničnog opticaja, dve pojave koje stoje u Когеја пој vezi. Novčanični opfticaj opao je za 140.3 miliona zbog toga što je devizni stok opao za 126,3 miliona dinara (plus saldo pasivnih pozicija od 13,7 miliofa dinara).

Svakako da |e za razmišljanje pojava, da u jednoj nedelji i to u oktobru mesecu, koji se tradicionalno sma-

tra za izvozni par ekselans, devizni stok padne za 126,3 miliona dinara. To nije mogla biti posledica kretanja

trgovinskog bilansa i drugih redovnih pozicija u našem

bilansu plaćanja. Promena je došla usled kakve vattedne potrebe za devizama.

Od većih vanrednih potreba za devizama imatio dežavne dugove, koji se plaćaju obično šestomesečno 1 nabavku dolarskih papira. O ovoj фасе! тогато тајо opširnije govoriti.

U prošlom broju, a u izveštaju ša beoštadSke bef• ze, istaknuto je, da je poslednjih tiedelja паза хепија kupila vrlo veliki štok dolarskih papira, iškorišćavajtići njihov pad u Amirići.

Naši dojarski papiri kupuju se obično preko banaka. Bake imahi pravo da putem kompenzacije zadrže za polrebe kupovanja dolarskih papira devize, koфита raspolažu одпозпо Које зи dobile od izvoznika i drugih lica. Ako je bila velika potreba za devizama zbog nabavke dolarskih papira, onda је зуакако ропида deviza za normalne potrebe bila mnogo manja. Na taj način je Narodna banka došla u položaj da iz svog deviznog stoka pokrije manjak u ponudi ıi devizama zbog toga Što su banke veliki deo deviza upotrebile za nabavku dolarskih papira.

Prateći pažljivo kretanje dolarskih papira, od kada je bankama odobreno da mogu devize upotrebiti za nabavku istih, mi smo došli do uverenja, da je do sada kupljeno najmanje za 300 miliona dinara dolarskih papira. Nabavka dolarskih papira predstavlja vanrednu potrebu za devizama u našoj nmarodaoi privredi. Ako nema nikakvog vanrednog priliva u devizama, onda se ta potreba morala podmiriti iz tekućih izvora deviza, to pak može i pri normalnim prilikama da dovede do većeg smanjenja deviznog stoka kod Narodne batike. Naša tablica pokazuje da je na dan 15. oktobra ukupan metalni devizni stok iznosio 2128,7 miliona dinara. Kako devize date za dolarske papire nisu u stvari propale (sasvim je drugo pitanje kako bi one poslužile kao деvizna rezerva u slučaju potrebe), to bi pravo stanje naših deviza iznosilo okruglo 2450 miliona dinara, da nije bilo nabavke dolarskih papira. To treba imati uvek pred očima pri proučavanju metalne podloge kod Natodne banke, jer se inače riskira da se dođe do zakjluска, да је naš bilans plaćanja ove godine pasivniji ho što |e on bio.

Pokriće novčaničnog oplicaja izaosi 38,62%, a sviju obaveza po viđenju 32,48%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Бесисте на оптуженичкој клули.

Октобар је донео огромне потресе готово на свима светским ефектним берзама. У Њујорку су папири почели да падају по мало још у септембру, али су између 8. и 10. октобра пали тако ниско, да су достигли најнижи ниво од новембра пр. год. после чувеног берзанског краха. У Немачкој су такође у то доба курсеви пали на најнижи ниво од 1927. године, кад је извршен препад на хосисте од стране др. Шахта. Париз је у исто доба доживео огромну бесу најкурентнијих хартија од вредности. Али ће беса октобра 1930. године донети мере које могу из основа променити правну базу берзанског посла.

После краха од 8. октобра претседник Хувер позвао је претседника њујоршке берзе Ричарда Уитнија и доказао му да је целокупна беса била завера бесиста, који су искористили немир у Јужној Америци, политичко стање у Немачкој и пад једне маклерске фирме. Економске прилике