Народно благостање

25. октобар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 687.

у земљи такве су да се крах другојаче не може да објасни. Хувер је тврдно даље да су бесисте огромне количине папира, на које су нарочито бацили око (а који су наравно повукли и остале) продавали термински бланко. А што је најглавније бесистички маневри састојали су се у протурању неповољних и лажних гласова о приликама у земљи и на страни. Хувер стоји на гледишту да то може да шкоди не само берзи већ целокупној народној привреди и да се томе мора учинити крај. Он намерава да издејствује закон, којим ће се онемогућити понављање таквих бесистичких препада. Ричард Уитни га је замолио да не предузима никакве мере, пошто су берзанским статутима забрањени такви маневри и обећао је да ће пре свега сама берза предузети истрагу.

Иницијатива Хуверова изгледа да је дала повода председнику француског Министарског савета г. Тардијеу, да сазове конференцију банкара и да се с њима разговори о мерама, које се имају предузети због бесистичких маневара, који су шкодили берзи и народној привреди. Г. Тардије има у рукама доказа да су бесисте протурале лажне и узнемиравајуће гласове у вези са приликама у Немачкој и да су на тај начин изазвале деруту на берзи и унели неспокојство не само у публику, већ у све капиталисте и у цео привредни живот. После дугог већања доконало се да берза сама за свој рачун предузме кораке, али у исте време влада је одлучила да државни одветник отвори кривичну истрагу против бесиста, пошто француски кривични закон казни затвором од два месеца до две године и новчано до 20.000 франака лица, која уносе забуну на тржиште, протурајући лажне гласове. Врло је лако могућно да ћемо за кратко време доживети да се нађе под кривичном истрагом какав угледан берзијанац.

И у Немачкој је месеца октобра, кад су били најнижи курсеви, бесистичка контермина играла врло велику улогу. Исто као у Њујорку и у Паризу продаване су врло велике количине термински и било је момената, кад су бесисте имали номиналну зараду од 40 поена по комаду.

Ми смо писали чешће о бесистичким маневрима на берзи. Ми сматрамо да се репресивним мерама не могу да подигну курсеви једнога папира преко његовога, да кажемо, природнога нивоа. Али треба добро разликовати две врсте бесиста. Једна је беса легална, против које нема нико права да се буни. То је она која благовремено осети да ће један папир, из потпуно оправданих разлога, морати ићи на ниже и есконтује тај пад. То је легална беса и њу штити правни поредак. Сасвим је друга ствар са бесистима, који врше маневре, који се сматрају данас, у доба развијене тржишне привреде, за једно велико зло.

Питање“ бесиста постаје врло важно у данашње доба. Целом Европом па и целим светом влада нелагодност. Ноторно да се капиталиста европски и американски проводи празан, да је наплашен и да га најмањи шушањ пресече, да бежи од хартије од вредности без обзира на губитак. Све је узнемирено, усплахирено, све се нечега плаши. Помиње се све више ратни заплет. У таквом патолошком стању јавнога мнења свакако да бесистички маневри постају много опаснији но у нормално доба. У патолошким моментима могућно је да бесистички маневри направе читаву пустош. Ето то је разлог због чега ми стојимо на гледишту да теорија не може бити начелно против интервенције на берзи. Из тога разлога ми начелно одобравамо интервенције на берзи, кад су у питању државне картије од вредности. - Paa

И код нас су се папири стропоштали пре две недеље под притиском бесиста. Истина нашим се бесистима не може пребацити ништа недопуштено, они су отворено указивали на прилике у иностранству и на политичке прилике у оп-

ште. Али у тако деликатним моментима не треба допустити да државни папири буду игром психо-патолошких појава.

Искуство је показало за последњих пет година да се са врло малим сумама може да произведе велико дејство на нашим берзама. Ми смо били годинама у много горем економско финансиском стању, но што смо данас, па ипак је интервенција државна диктирала курсеве. Не знамо зашто је овога пута државна интервенција апстинирала. Ни најмање није била потребна беса наших папира за 5—20 поена у месецу октобру. Она се могла спречити са сумом, која. је толико мала, да је не вреди ни спомињати. Код нас се интервенисало онда кад је оптимизам прелазио границе ре- · алнога и кад је било непотребно интервенисати. Због тога и у толико пре треба интервенисати опда, кад папири показују тенденцију на ниже због искључиво међународне политичке атмосфере.

Све то важи апсолутно за наше државне хартије од вредности динпарскога важења.

Али искуство је показало да се и на курс наших доларских папира може да утиче. То смо доживели приликом хосе од пре два месеца: мало појачаном тражњом на нашим домаћим берзама подигнут је курс и у Њујорку.

То нарочито важи кад курсеви падну и сувише ниско. Свакако је трајно немогућа интервенција онда кад треба на њујоршкој пијаци да се подигне курс изнад његовог природног нивоа, али је са врло малим сумама било могућио подићи га са нивоа, на коме су били наши папири за време бесистичких маневара у Њујорку. Уосталом то што није радила држава радиле су приватне установе јер су наши папири једног момента били пали чак на 73, а данас се већ налазе на нивоу око 82. Уосталом ми смо на најбољем путу да заложнице Државне хипотекарне банке Селигманове претворимо у домаћи папир. Од најмање 300 милиона динара колико је до сада наших доларских папира прешло у отаџбину, сигурно је од тога најмање 150 милиона динара Селигманових, на укупан износ од нешто преко пола милијарде курсне вредности. И kako he Heimweh тих папира да расте стално, то ће убрзо доћи до момента да половина буде у нашим рукама. У томе случају ће курсеви на нашим берзама да одређују оне у Њујорку.

У току прошле недеље на нашој берзи владала је хосистичка тенденција. Што се тиче доларских папира, они су“ скакали и у Њујорку. А у погледу Ратне штете била је веома оригинална борба између хосиста и бесиста. Бесисте су тријумфовали са срећно изведеним маневром, али су хосисте биле веома одлучне у спречавању покривања. Тако су успели да за неколико дана подигну курс Ратне штете од 442 на 452, а тиме су само још за три поена били испод највишег курса. При крају недеље бесисте су још једном успеле да мало поколебају курс, тако да је пао на 450. Ако би се појавила најмања тражња за Ратном штетом независно од хосисте, који се очајно рву са бесистима, онда би курс Ратне штете отишао најмање за 10 поена у висину.

На девизном тржишту су у току ове недеље, до 20. о. м. све девизе, сем Цириха, биле веома чврсте, али су до 23. о. м. опет попустиле. Непромењен је остао једино Цирих. Због колебања курса је обрт подбацио и износи 23 милиона динара.

Рента Ратне штете нотирала је 17. о. м. 446 ; 20. о. м. попела се на 452.50 а на следећим састанцима попушта до 450.— (23. о. м.). Обрт је веома велики: у промпт роби износи 3.23 милиона, у терминима 10.72 милиона, дакле укупно 13.95 милиона динара. 7 од сто Инвестициони зајам попушта од 87.75 на 87.50 а обрт износи 100 хиљада динара. 6 од сто Беглучке обвезнице трговане су код курса