Народно благостање

Страна 728.

'cuski ministar trgovine veoma hladno primljen u Turskoj. Skoro cela štampa je napala francusku antidamping politiku, naglašujući da Turska više voli prijateljstvo Rusije nego Francuske. Izgleda da je rusko prijateljstvo uzrok turskoj nepopustljivosti u pitanju predratnih dugova.

— Белгијска влада Не ових дана закључити један унутарњи зајам од 1320 мил. франака. 700 милиона ће послужити за отплату заостатка америчког зајма, а остало за покриће дефицита у ванредном буџету. =

= Емисија конверзионог 4%-ног зајма града Цириха од 25 мил. фр., 0 којој смо ми јавили, проти очекивању није успела. Уписано је само пола износа. Тако ће преостатак пасти на терет емисионом конзорцију.

— У немачком државном бупету за 1931. год. целокупни ратни терети износе 3464.2 мил. марака (46766.6 мил. дин.) према 3700.5 мил. марака 1929./30. год. Спољни ратни дуг износи 1793.8 мил. (1817.), а. унутарњи 1670.4 мил. марака.

— У Румунији се озбиљно испитује могућност кон цесионирања државних железница, које имају стално велики дефицит. Ових дана стиже из Њујорка делегат једне финансијске групе, пуковник Бен, који ће сигурно припремати терен за преговоре. У румунским круговима постоји јака опозиција, која тражи, да се укину бесплатне карте, и разне повластице и употребљава за погон јефтини домаћи угаљ. На тај начин би држава избегла дефицит код железница па неби требала давати железнице у закуп.

— Мапарска влада је завршила преговоре са Лондонском кућом Ротшилд за закључење 67) Ж-ног једногодишњег зајма од 1 мил. фунти стерлинга (270 мил. дин.) на бази благајничких бонова. Зајам би требао бити предујам на дугорочни зајам од 3 мил. фунти стерлинга.

— Ima već mesec dana kako se u Londonu vode ruskoengleski pregovori oko predratnih dugova carske Rusije. Rezultata još nema, jer i jedna i druga strana drži da su zahtevi 00 preterani.

"— Prezasićenost hipotekarnih kredita u Nemačkoj. Ne'mačka je mati hipotekarnih kredita. Poznato je da je ona tvorac založnica kao sredstava za davanje hipotekarnih kredita. U poslednje vreme su preduzete velike reorganizacije i fuzije kod hipotekarnih banaka. Postoji kartel banaka za ugovaranje ka·maine stope kod založnica. Dok je od početka godine 7%-ni kamatnjak smatran kao vrlo uspeo, njegovi izgledi su se znatno pogoršali iza izbora. Danas se ne može ni dobiti novac uz 7% i 91% emisioni kurs. Sadanjem stanju bi odgovarao 8%-ni kamatnjak. Banke su naprotiv rešile da ostanu pri 7%-nim založnicama. To se tumači, da one ne osećaju potrebe, odnosno, da upotrebimo eufemizam, da postoji prezasičenost u nemačkom hipotekarnom kreditu. U stvari je to posledica silnog zaduženja poljoprivrede, i pada renta kućevlasnika. Posao hipotekarnih zavoda je skučen na veoma mali prostor.

— Prema poljskom stabilizacionom planu državna riznica je kod Poljske Banke svojevremeno deponovala 75 mil. zloti (oko 465 mil. din.). Ovih dana je ovaj depozit povraćen riznici, po naredbi finansijskog savetnika Dewey-a. Ova suma će se upotrebiti na potpomaganje poljoprivrednih organizacija i pojačavanje tekućih sredstava državne blagajne, dok će se 25 mil. zloti dati na račun otplate beskamafnog. duga države Poljskoj Banci.

Риманове и и

„Кра ве ва већ

SO a epa ra la een ee a ea e prs Ra aa етен

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | __||- | | 546

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Енглески либерали су објавили свој програм за суззијање незапослености, који углавноме овако изгледа 1. Снижење трошкова продукције за 10 од сто. 2. Снижење пореза за. 10 од сто. 3. Стварање 100.000 сељачких газдинстава од 6—200 јутара, која би се поделила међу незапослене. 4. Енергично извођење јавних радова, као грађење путева, и читавих вароши, проширење телефонске и електричне мреже. Према прорачуну програм би коштао око 67.5 милиарди динара.

— Nezaposlenost u Engleskoj raste: Krajem oktobra je broj nezaposlenih iznosio 2,237.501 t. j. za 1,003.113. više nego u OvO doba prošle godine.

— U Ministarstvu soc. politike već se duže vremena vode pregovori sa nekim državama o zaključku konvencije za zaštitu naših radnika u inostranstvu. U prvom redu je Francuska sa kojom su pregovori vođeni još 1926.. Ugovor je bio skoro gotov, ali radi zakona o osiguranju radnika u Francuskoj, koji je nedavno stupio na snagu, morali su se izmeniti pojedini zaključci. Naše Ministarstvo socijalne politike poslalo je pre kratkog vremena nacrt ugovora na koji se čeka odgovor. U Francuskoj ima naših radnika oko 60.000.

Osim sa Francuskom vode se pregovori sa Holandijom, Belgijom, Grčkom i Rumunijom. U Holandiji ima 5—6000 naših radnika. Pregovori su počeli 1929., a sada im je .ministarstvo dostavilo nacrt ugovora, na koji oni još nisu odgovorili. Isto to stanje je i sa Belgijom, gde ima oko 6000 naših radnika. U Grčkoj se nalazi veliki broj pečalbara iz Južne Srbije. Trgovin= skim ugovorom pregovori su zastali, jer nije još sporazumno utvrđeno da li da se pečalbari smatraju kao radnici ili kao zanatlije. I u Rumuniji se nalazi veliki broj pečalbara. Rumunske vlasti sa njima dosta ružno postupaju i proteruju ih. Kao u Grčkoj i ovde pojam pečalbara nije utvrđen. Pregovori se stalno vode.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Зајам дубровачке општине, о коме смо ми јавили, у изнозу од 40 милиона динара, одобрило је веће општинског заступства. Закључено је да се од њега исплате сви досадањи иввестициони зајмови, (у висини од око 18 мил. динара, од чега отпада на зајам код Држ. Хипотекарне банке 12 мил. дин.) а остатак ће се употребити за разне инвестиције.

— Загребачкој општини одобрило је Министарство фичансија краткорочни зајам од 40 мил. динара, који добива од 0 банака по 4,4 мил. динара уз каматњак од 98]. Зајам се пчма повратити до краја 1931. год.

— Praška opština će i u idućoj godini nastaviti sa gradnjom malih stanova. U tu svrhu se vode pregovori oko kredita od 20 miliona kruna (oko 32 mil. din.). Prosečna stanarina u Pragu je veoma visoka. Postoji veliki broj zadruga za gradnju, koje svojim članovima omogućuju jeftinije stanovanje. Međutim je i u ovom slučaju stanarina skupa zbog visokih članarina. Ministarstvo socijalne politike potpomaže prašku opštinu u njenoj akciji.

· РГОБИНСКА ПОЛИТИКА

— Tomaš Bata je počeo da sprovodi svoj novi program rada. Povisio je dnevnu produkciju od 100 за 200 hiljada pari cipela, povisio radničke nadnice, i snizio cenu produktima. Bata

namerava uskoro podići niz filijala u državama Latinske Ameиз аде Кафе а је SAO AO BL ao OB

АЈ ЗАЈМОВЕ,

на обвезнице Ратне штете по 550'— дин, од комада са 79, годишње камате без икаквих других трошкова,

ЕЕСКОИ У.

менице новчаних завода са а%,) камате нето.

KA ooo ama o_O O ар нретдтиира O a a aa re ea aza igru paze era) ето ратееарроганкјр ушара искре геније еура урезани

O O O RR O COO