Народно благостање

Страва 729

15. новембар 1930. дни rike. Potrebni stručni personal će se školovati u Českoj. Naši čitaoci dobro znaju kakva je kriza u Južnoj Americi. Mi mislimo, da Bata nije sretno izabrao mesto za ovo. Mnogo bi bolje bilo da je moglo doći do osnivanja fabrike u Nemačkoj.

— Nemačka je oduzela povlastice javnih žitnih skladišta u Konigsbergu, koja su još od 1906. god. imala pravo da slabu domaću robu zamene sa mnogo boljom inostranom robom bez plaćanja carine. To je bio u Nemačkoj jedinstven slučaj, gde se nije tražila svedodžba o identitetu robe.

— Poznato je da su u Engleskoj visoke carine na UVOZ pamučne i svilene robe. Po tvrđenju službenih organa neki uvoznici su podnosili krive carinske deklaracije izjavljujući da im roba ne sadrži pamuka niti svile i time navodno štetili državu. Ovih dana je Engleska donela odredbu po којој се зе ојвада sva tekstilna roba, koja se uvozi, biti hemijski pregledana. Time uvoznici gube najmanje deset dana u vremenu, nč uračunavajući materijalne gubitke. Najjače je pogođena time čehoslovačka i nemačka {ekstilna industrija.

— Pod uticajem banaka koje imaju u svojim rukama tekstilnu industriju, mađarska vlada se odlučila na odevanje naroda, da bi na taj način omogućila siromašnijem stanovništvu da dođe do jeftinog odela, ona pomaže domaću tekstilnu industriju. Vlada je zaključila sporazum sa domaćim fabrikantima za proizvodnju 5 vrsta vunenih štofova, čija je cena prodaje utvrđena: kamgarn 1.40 m. širok, težak 280 g. na 1 m?, prodaje fabrikant detaljisti po 8.20 penge (82 din.) metar, a ovaj ga prodaje po 8.80 penge, štofovi za mantlove 140 cm., 500 g., fabrična cena 7.80, cena na malo 8.60, Lodn iste širine i težine fabrična cena 6.70, cena kod detaljiste 7.90, štruke 130 cm, 345 g. fabrička cena 2.28, kod detaljiste 2.50, štofovi od 128—130 cm širine i 330 g. težine fabrična cena 1.59, kod detaljiste 1715 репсе (17.5 din.) od metra. Štofovi će biti markirani i u frgovinu pušteni u komadima od 3 metra.

ТРГОВИНА — Novosadska trgovačka komora uputila je pretstavku Ministarstvu finansija, u kojoj moli da se uvede kemijska ana-

liza aleve paprike koja se uvozi, jer pretežan deo nje sadrži druge sastojke, maslinovog ulja i t. d.

— U Poljskoj je cena svinjama počela da pada. Danas iznosi za 30 do 35 groša (oko 2 din.) jeftinije na kilogram žive vage nego u doba najslabije cene u zimu 1828/29. god. Proizvodnja se nije smanjila zbog izvanredno jeltine stočne hrane. Najviše se izvozi u Eenglesku, što je olakšano izvoznim premijama. Svinje od 100—120 kg. prodaju se za 160—166 zloti (990 do 1030 din.), od 120 do 160 kg. za 168—174 zloti.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Пре неколико месеци је Чиленска република ус 10ставила трговачке музеје код својих већих конзулата у иностранству, у којима су стално изложени сви главни домаћи извозни продукти. То је повољно утицало на чиленски извоз. Особито на извоз свежег и сухог воћа, конзерва од воћа, вина и грожђа. Пошто се и овде појавила несавесна спекулација, влада је успоставила комисије за контролу извоза. По мишљењу надлежног министарства извоз свежег и сухог воћа и конзерва може се још знатно повећати побољшавањем квалитета.

— Пељска изграђује у луци Гдињу велику клаоницу, у којој ће се моћи дневно заклати 5-10.000 комада живине за извоз.

ИНДУСТРИЈА

'— Ми смо већ јавили да је распуштен румунски картел меког дрвета. Узрок је томе тешка криза и све јача конку, ренција руског дрвета. Велики извозници румунског дрвета се услед тога уздржавају од куповања. Последица тога је да су многа предузећа престала са производњом, а друга су је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ограничила. Цене су почеле рапидно опадати. Иза распуштања картела, цена је пала за 5 до 10 од сто. У луци Галац лежи преко 10.000 вагона дрвета за које треба неопходно паћи купце, да би се избегао губитак на каматама и због квалитета, Инострани купци, који су наручили велике множине дрвета под картелску цену, траже сада да им се цене саобразе данашњим тржишним ценама, које су ипак много више од цена руског дрвета.

— Америчка индустрија има више од 2000 фабрика филијала у иностранству, У којима је запослено преко 500.000 радника. Већи део је основан у задњих 8 година, да би избегао великим царинама. Највише фабрика има у Канади, затим у Европи.

__ Чехословачка продукција електрицитета порасла је од 1918. до 1928. год. за 300 од сто, а број електричних предузећа скоро за 100 процената. 1918. год. је било у Чехословачкој 4162 електране са годишњом производњом од 964 мил. киловата струје, 1928. год., било је 7940 електране са капацитетом 2749 мил. киловата.

— U Mađarskoj se uprkos jakog uzdržavanja nije pre-

stalo sa osnivanjem novih preduzeća. Predstoji nekoliko osni: vanja u električnoj i hemijskoj industriji. U najskorijem vreme-

nu će se u Budimpešti osnovati jedno akcionarsko društvo za elektriku sa akc. kapitalom od 10 mil. penge. Osnivač je društva: „Samotarjanski rudnik kamenog uglja a. d.” uz sudelovanje: Bank fiir elektrische Unternehmungen, Ziirich i Peštanskomađarske trgovačke banke. Ovom društvu će biti zadaća da „Samodruštvu” olakša posao oko izvođenja opsežnog plana o elektrifikaciji, koji predviđa podizanje kaloričnih cenirala u Mađarskoj, a kaloričnih i hidrocentrala u Rumuniji. Ovim osnivanjem „Sampo” osigurava sebi potrošače uglja, dok Ziriška elektrobanka proširuje svoje interese. U Peću se podiže ovih dana jedna državna fabrika dušika. „Sampo” namerava u istom mesta podići fabriku amonijaka i električnu centralu. U najveća preduzeća spada novoosnovana rafinerija petroleja Shellovog koncerna u Ćepelu. Shel je ovde investirao do sada oko 8 miliona penge i namerava fu stvoriti centralu, odakle će snabdevati dunavske države. Engleskom društvu Acetate products corporation Ltd, London, odobreno je osnivanje fabrike umetne svile u Vasvaru. U Mađarskoj zasada postoji samo jedna iabrika umetne svile, koja izvozi godišnje proizvoda u vrednosti od 2—3 miliona penge. Nova fabrika će produkovati Acetatesvilu. |

_— U Nemačkoj će ove godine 25% celokupne proizvodnje šećera preostati za izvoz. Kad se uzme u obzir da razlika između cena šećera u Nemačkoj i cena prodaje na svetskom tržištu iznosi oko 11—12 maraka, onda će gubitak šećerne industrije iznositi oko 100 mil. maraka (1350 mil. din.). Treba uzeti u obzir da je proizvodnja šećerne repe u Nemačkoj prešla većim delom u ruke malih gazdinstava, kojima se bolje rentira, nego velikim. Mala gazdinstva mogu otpatke od repe upotrebiti kao stočnu hranu.

— U vezi sa noticom o finansiranju čilenskog šalitrenog tresta iz prošlog broja javljamo, da su završeni pregovori sa američkom grupom Gugenheim. Kosach (kompanija da salitre Čile) će dobiti dugoročni zajam od 75 miliona dolara (oko 4200 mil. din.), za koji garantuje čilenska vlada, a biće emitovan lu Njujorku. Trest je rešio da snizi proizvodnju u prvom polugodištu 1931. god. od 1 mil na 0.6 mil. tona, jer su mu rezerve na skladištu dostigle rekordni iznos od 21/, mil. tona, dok je normalno stanje 1.4 mil. tona.

— Savez francuskih potrošača metala (Chambre Syndicale des Metaux) uputio je na Coppers Exporters Association (bakarni kartel) telegram, u kojem protestvuje protiv spekulacionog manevra kartela. Dok je na tržištu velika potražnja za bakrom, kartel se uzdržava od prodaje, premda raspolaže ogromnim rezervama.