Народно благостање

Страна 730

— Na sednici Upravnog odbora Trbovljanskog ugljenokopnog d. d. izabran je za predsednika Andrć Luquet, predsednik banke Credit-Mobilier Francais i podpredsednik Banque des Pays de ! Europe Centrale.

— U Čehoslovačkoj se konstiuiše kartel fabrika gume. U isto vreme će biti zaključena konvencija cena u trgovini na veliko, da se učvrsti položaj na tržištu.

— Između čehoslovačke i runiunske industrije stakla vode se pregovori radi prepuštanja tržišta na orijentu rumunskom kartelu stakla, koji je nedavno osnovan.

— Poljske novine javljaju o pregovorima, koji se vode između poljske vlade i Krigerovog šibićnog koncerna oko noVOg zajma od 30 mil dolara (1680 mil. din.), za koji će Poljska Krigeru produžiti koncesije do 1065. god. Kriger traži odobrenje da može povisiti cenu šibicama u Poljskoj.

— Public Utilities Holding Corp. Holding društvo Haris Forbes grupe preuzelo je pre nekoliko meseci akcijski kapital (88.9 mil. fr.) društva Union Electrique Rurale u Parizu. Ovo društvo započinje svoju ekspanziju proširenjem delovanja i na gradska snabdevanja elektricitetom.

— U vezi sa raspuštanjem francuskog sindikata Sirovog železa (31. dec.), francusko-belgijsko-luksemburški sindikat sirovog železa nastavlja svoje delovanje i nadalje.

— Ministarstvo trgovine odobrilo je pravila i osnivanje „Jugoslavia film” a. d. Dionička glavnica iznosi 1,2 mil. dinara. Cilj društva je proizvodnja filmova, naročito nacionalnih.

— Kartel čelika je, posle dugog pregovaranja uspeo, da se očuva do kraja ove godine. Proizvodnja će biti smanjena za 25% prema bazi od oktobra 1929., te je za novembar i decembar t. g. određeno da se ona kreće do 4,5. mil. tona, a za svaku tonu više platiće se 4 dolara. 5. t. m. došlo je do novog sastanka u Bruxelles-u, na kome se raspravljalo o produženju kartela za

'2. 1931. По sporazuma nije došlo, ali će se ponovno voditi ргеgovori 5. decembra u Parizu.

— Prema „Obzoru”, Povrtljarsko-voćarska zadruga u Mostaru namerava da podigne tvornicu konzerva, jer se velike količine voća i povrća daju u bescenje ili propadaju.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Пре пола године су неке немачке задруге у Војводини набавиле из Немачке око 5000 комада свиња оплемењене расе, за расплод. Показало се да је ова пасмина веома отпорна према болестима домаће расе. Осим тога крмаче опрасе неретко 15 до 18 комада младих.

— Министарство војске и морнарице је решило да се свакоме војнику за време зимских месеца даде дневно по 3 Децилитра вина да би се тиме помогли домаћи произвођачи. Вино ће се куповати директно код произвођача.

— У Скопљу је недавно одржана у монополском инспекторату конференција дуванских стручњака и закључено, да се у сваки дувански реон упути по један стручњак, који ће путовати од села до села и давати произвођачима упутства о начину сређивања бербе.

— Ministarstvo finansija odredilo je da se na zadružne mlinove potočare ne plaća kućarina.

— Ovogodišnja berba grožđa u Južnoj Francuskoj zbog kišnog vremena kvalitativno i kvantitativno daleko zaostaje iza berbe u prošloj godini.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

= „Обзор“ пишући о овогодишњем рентабилитету фрушкогорског виноградарства, каже да трошкови инвестиције око обрађивања једног катастралног јутра под лозом износе 6210 динара, док принос износи 6600 динара.

— Savska banovina odobrila je kredit od 250.000 dinara za kupovanje originalnih jokširskih nerasta iz Engleske. Na upit Ministarstva poljoprivrede: da li žele učestvovati i ostale ђапske uprave u nabavci priplodnih veprova, do sada je odgovorila samo Dunavska banovina, ali nije odredila iznos kredita.

— Na međunarodnoj pivarskoj izložbi u Londonu sve fri prve nagrade je dobio česki ječam.

САОБРАЋАЈ

— У Суботици су се водили ових дана преговори између делегата румунских железница и суботичке железничке дирекције ради појачања промета између нас и Румуније. кади се углавном о транситу румунске стоке за Италију. По споразуму између нас и Румуније дозвољен је транспорт од :60.000 грла док је до сада превезено само 4.000.

— На Сушаку се ради, према изјавама тамошњег оп„нтинског начелника, на изградњи јавних царинских складишта ла Карађорђевом пристаништу. Одобрени су пројекти а и финансијска средства су осигурана, (узеће се око 15 мил. дин,

из калдрминског фонда). Загребачке новине јављају да ће се.

чриступити и изградњи радничке кухиње, за коју је Минисгарство социјалне политике одобрило зајам. За изградњу луке у Мартиншчици образован је одбор између Министар. грађевина, трговине и индустрије, те финансија и претставпика Сушака, који ће имати задаћу да то питање проучи F створи о томе закључак.

— Железни мост на Крци код Скрадина довршен је, и биће предан промету до 1. децембра. Ово је једини мост који спаја северну Далмацију са Шибеником.

— 6 najvećih britanskih prekookeanskih parobrodarskih kompanjja zaključilo je ugovor o racionalizaciji saobraćaja, da bi se na taj način isključila međusobna konkurencija. Uskoro će biti objavljen vozni red. Ova društva raspolažu sa parobrodima u vrednosti od 55 mil. funti sterlinga (14.850 mil, din.).

— Međunarodna trgovinska komora održaće 6. i 7. decembra zasedanje komisije za međunarodni telefonski saobraćaj.

— Ministarstvo građevina odobrilo je projekat radova za regulaciju reke Mure koji će koštati 452.370 dinara.

ЗАДРУГАРСТВО

— U Banjaluci je povedena аксјја да se osnuje Savez srpskih zemlj. zadruga. Na teritoriji Vrbaske banovine ima 75 zadruga. 15. decembra održaće se konferencija svih tih zadruga, na kojoj će se o tome doneti odluka. Danas te zadruge pripa=– daju Savezu srpskih zemlj. zadruga za Bosnu i Hercegovinu.

КОЊУНКТУРА | — У Аустрији је пала под стечај текстилна фирма „Mono А. Г.“ пасива износи 7 мил. шилинга (56 мил. дин.). — На Суматри и Јави продуценти каучука напуштају његову производњу и почињу садити пиринач, ради боље цене. Већ је велики део плантажа каучука уништен и преудешен у пиринчева поља.

uBBBBGBD PDE TA masaa вани ебан ин ин чај ка Еш ПА а аи ЕВА а аи и а пе о и А АЕ Тре

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА Ји

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 7%, Облигације Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селигман

| 5 AP УЈ Е НАЈПОВОЉНИЈИМ (5 УСЛОВИМА

ЊЕ

Доларске 7%/ и 80, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блез) 2'/; 97, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИТЕ

.. Па АЕ Ае ва и ва темиа ша авина не нва ка а 5 АЕ А ЕРИ А Палене сета мени С НЕ O dO JJ

Па OC