Народно благостање
Страна 132
— У холандскоме парламенту примљен је после огорчене дебате закон о поморском наоружању, који предвиђа градњу нових бојних јединица. Ускоро ће се почети са градњом једног крсташа од 6500 тона и једне најмодерније топовњаче, за што је вотирано 700.000 форината (16,10 мил. динара).
— U Ministarstvu trgovine i industrije završen je rad na projektu Zakona o srednjim trgovačkim školama.
— Љубимци. Два виша чиновника румунског посланства у Лондону дала су без знања свог шефа посланика Титулеска министру председнику Манију директан извештај о извесним финансијским питањима. Сазнавши то Титулеско је затражио да се ови чиновници одмах опозову. Један од њих, лондонски трговински аташе, опозван је, док други није. У међувремену се влада у Румунији променила. Манију је пао. Нова влада до данас није испунила захтев Титулеска, те је он ради тога запретио оставком.
ОБЈАВА.
У својој седници од 28. октобра тек. год. управа Београдске Берзе донела је решење, да се од 1. децембра тек. год. следеће хартије од вредности котиране на Београдској Берзи, а које носе стални каматњак, тргују и нотирају не као до сада тел-кел, већ без протекле камате.
1. 2% Лутриски зајам од 1881. год., 2. Државни зајам (рентау 4% од 1895. год., 3. Државни спољни зајам (рента) 4 и по од сто 1906. год., 4. Државни спољни зајам (рента) 4 и по од сто 1909. год. 5. Заложнице Управе фондова 5%, 6. Државни зајам (монополскиу 5% од 1902. год. 7. Државни спољни зајам 5% од 1913. год., 8. Инвестициони 7% зајам од 1921. год., 9. Аграрни 4% зајам од 1921. год., 10. Обвезнице 2 и по од сто Ратне штете од 1922. год., 11. Државни спољни зајам у злату 8% од 1922. год., 12. Државни спољни зајам у злату 7% од 1922. год., 13. Облигације Државне хипотекарне банке у зл. 7% од 1927. год., 14. Државне обвезнице 6% од 1930. год.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 46
О овом решењу Управе Берзе извештавају се сви чланови и посетиоци Берзе с тим, да се при ликвидацији заКључених послова било промпт било терминских имају придржавати следећих одредаба :
1. Камата се обрачунава од дана исплате последњег купона до закључно дана закључка посла.
2. Обрачун протекле камате вршиће се рачунајући годину 360 дана, а месец 30 дана.
3. Код промптних послова који се ликвидирају директно, купац има протеклу камату доплатити продавцу при ликвидацији посла. Продавац има да истави рачун у који Уноси врсту и количину папира, цену, доспелу камату и коначан износ. Код терминских послова обрачун камате. вршиће обрачунски одсек и одговарајућу камату уносити у обрачунски лист за ликвидацију.
4. Код терминских послова за ултимо, приликом ликвидације камата се има рачунати за 29 дана за месеце који имају 30 дана, а 30 дана за оне који имају 31 дан.
Рокови исплате купона појединих котираних папира су:
1. 2% лутриски зајам од 1881. год. 13. јануара. 2. Ренте 4% од 1895. год. 13. јануара и 13, јула. 3. Ренте 4 и по од сто од 1906. год. 15. априла и 15. октобра. 4. Ренте А и по од сто од 1909. год. 1 јуна и 1 децембра. 5. Залохж-
нополски 5% зајам од 1902. год. 15. фебруара, 15. маја и 15. новембра. 7. Обвезнице Ратне штете 1. фебруара. 8. Инвестициони 7% зајам 15. марта и 15. септембра. 9. Аграрне 4% обвезнице 1. маја и 1. новембра. 10. Државни спољни зајам 1913. г. 1. марта и 1. септембра. 11. Државни спољни зајам у зл. 1922. г. 8% 1. маја и 1. новембра. 12. Државна спољни зајам у зл. 7% од 1922. r. ]. маја и 1. новембра. 13. Облигације држ. хипотекарне банке 7% од 1927. TI, Il. априла и 1. октобра. 14. Државне обвезнице 6% 1930. год. 1, јануара и 1. јула. : Управа.
гиава
КОЊУНКТУРА
5ТАМЈЕ МАКОРМЕ ВАККЕ МА РАМ 8. NOVEMBRA 1930. GODINE.
— DALJE POBOLJŠANJE METALNOG I DEVIZNOG POKRIĆA — BORBA NARODNE PRIVREDE PROTIV INFLACIONE POLITIKE NARODNE BANKE
Već je treća nedelja kako se povećava devizni stok Narodne banke: 22. oktobra iznosio je 2026,4 miliona a 8. novembra 2065,5 miliona dinara. Po sebi se razume da pod iole nofmalnim razvićem privrednog života odliv i priliv deviznog stoka naizmenično se zamenjuje, U Ovoj nedelji porast iznosi 19 miliona dinara.
Celokupan status Narodne banke znatno se роргаVio u prvoj nedelji meseca novembra što se ogleda u smanjenju novčaničnog opticaja za 85,4 miliona dinara, tako da je 8. novembra iznosio 5586,4 miliona dinara, dok je pre mesec dana bio 5651,6 miliona dinara. Dve Su pozicije snažno dejstvovale па smanjenje opticaja: povećanje žiro-depozita, i to za račun privrednika 70, a za tačun državnih privrednih ustanova 34,6 miliona dinara, uktipno 104,6 miliona dinara i povećanje državnog potraživanja za 23,3 miliona dinara (ukupan iznos 82 miliona dinara okruglo). Što ukupan iznos орн-
' саја nije smanjen za 128 miliona dinara, koliko iznose pomenuta povećanja pasive, uzrok je pre svega povećanje metalnog stoka za 19 miliona dinara, a zatim povećanje meničnog i lombardnog portfelja za 23,6 miliona dinara. Ukupno potraživanje se popelo na 1585 miliona dinara i time je dostiglo maksimalnu visinu za celu 1930. godinu i veči je čak 70 miliona dinara no 31. decembra 1929. godine. Menični i lombardni portfelj od 8. novembra tuče skoro dvogodišnji rekord. 30. juna ove godine ta je suma iznosila 1310 miliona dinara t. j. za 275 miliona dinara manja no što je 8. novembra. Zahvaljujući spuštanju kamatne stope ti drugoj polovini aprila meseca o. g. i lombardnoj politici kredita počela je ta pozicija da se penje i popela se za 4 meseca za 275 miliona dinara.
U našoj zemlji vlada još uvek обИпозЕ поуса, О tome postoji jedan brutalno jasan dokaz, a to je stanje žiro-depozita za račun privatnika. Tih je depozita bilo 8. novembra 758 miliona dinara. U zemljama, u kojima se kamatna stopa kreće od 8 na više na ukupan oplicaj od 5 i po milijarde dinara kad 758 miliona dinara leže bezkamatno mesecima kod novčanične banke ne može se drukčije objasniti nego samo činjenicom da vlada obilnost novca. Tom kardinalnom faktu ima Narodna
нице Управе Фондова 5% 1. априла и 1. новембра. 6. Мо- -
о а-