Народно благостање

15, новембар 1930.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 733

barika da saobrazi svoju aktivnu kređitnu politiku. Nje- ,

na je dužnost da se podesi kamat. stopu prema onoj na i novčanom tržištu, da bi sprečila da se putem i suviše jeftinog kredita ne izvlači novac iz baake i onda kad za njim ne postoji potreba nacionalne proizvodje, У милионима динара инв uuu enim ЕНИ 5 31. XIL| 31 XII || 225 Х | 3: Х | 2 8 1928 | 1929 1930 | 1950 | 1930 o EP « |у злату, и сребру 1079. | 1168 4) 1197 7| 1198 0] 1198.6 DO a коза 07500) 3:87) 8177, 8073 = увупно || 2012.1| 2927.6| 2026.4| 2045.7| 2065.5 ХК || лете | i 1470.5) 1287.5| 1292.9) 1315.3) 13384 : на хартије од вредности 2538! 2:0.1] 2450] 246.0 2466 5 угупно || 1724 3 1517.6| 1537 9) 1561.3| 1585.0 al |P лана 2 | о0т:а | 948 8) 9293) 0203 970 3 = рачун привремене реге 2218! 2059) 1482) 1482] 1482 < по зајмовима на бонове 2966. 3! 2998 8| 2997 1| 2997 1| 2997.1 | угупно || 4201.5| 4153.0| 407 ı.6| 4074,6 ко НО АЕце Г сттицају. - - .||5521-1) 5917 95401 8) 55718 5486.4. Држи раста прнв. резмеке . 221.8| 205.9) 1482] 148.2 148.2 Потраживање државно по разПА ||. || 3611). 99,6) 1224. 586 81.9 • 8 || по жиро рачунина . : 493.2 12500] 7579) 688.3| 758.3 23 по разним рачунима 318.3! 1608! 1655] 171.7| 206.3 o yeymao || 811.5|1410.8| 923.4| 860.0| 964.6 се у одсто целокупног новча55 ничког оптицаја . 37.40) 50.31! 37,51! 36.71i| 37.65 55 у од сто свију обавеза по виђењу... 32.46| 39951 31.4| 31521 31.61

") U zlatu 98.22 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj monet 0.70 mil, din.

već iskorišćava disparitet u kamatnoj stopi. Dok natod-

na privreda uz veliku žrtvu, vrši. deflaciju, dotle Narodпа бапка vrši inflaciju. 2

Smanjenjem opticaja i povećanjem deviznog stoka pokriće se poboljšalo: za ukupne obaveze po viđenjti na 31,61% a za opticaj 37,65%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

На девизном тржишту су у току ове недеље биле чвршће следеће девизе: Лондон, Париз, Њујорк, Праг и PB Берлин ; остале непромењене. Обрти су износили 31,5 милиона динара, а највише је трговано у девизи Праг (9,1 милион), Њујорк (6,2 мил.), Лондон (5,3 мил.) ит. д.

На ефектном тржишту је било у овој недељи врло слабо трговано. Рента Ратне штете је тргована 7. ов. мес по 449.75 ; 10. о. м. попустила је до 449—, али је на следеБем састанку, 12. о. M. тргована по 450.25; пред крај недеље опет је попустила на 448.75. Обрт је износио у промпт "роби 917.000, у терминима 93.000, укупно дакле 1,000.000 динара. 7 од сто Инвестициони зајам тргован је по 88.— до 87,50 и 88— код обрта од 141.000. 7 од сто Блер је порастас ол 81— на 82.—, али је пред крај недеље попустио за 0.50. Обрт је износио 420.000 динара. 7 од сто доларске обвезница Државне хипотекарне банке трговане су по курсу од 82(93.000 дин.у. У овој недељи дошло је и до неколико закључака у акцијама Народне банке по курсу од 8130— у износу од 122.000 динара. |

На њујоршкој берзи наши су доларсик папири нотирали као што следи:

на дан 7% Блер 8% Блер 716 МЕ ХО Б. 6. новембра 79.50—80.50 90. 02.— 79.75—807. новембра 80——80.75 91——–92.25 79.75—80.8. новембра 80.50—82— 91——-92:— 80——81.12. новембра 80.50—82.— 90——91— 80—80.50 13. новембра 80.50—81.— 89.50—91— 80——8114. новембра 80.50—81.50 80.50—01.— – 80.75—81.50

ZAGREBAČKA BERZA Devizno tržište. intenzivan promet devizama traje j dalje. Prošle nedelje promet devizama iznosio je 62 milijona ili za nekih 10 miliona više nego što je bilo ranije. I ovog tjedna izgleda da

! će promet biti znatan. Intervencija Narodne banke dosta je jaka.

Dnevno daje 5 do 8 milijona dinara. Polovinu ukupne potrebe, računajući i kompensacije pokriva Narodna banka. A od na berzi efektivno zakjučenih, Narodna banka daje oko dvije trećine.

Tržište dionicama. Promet je nešto veći nu ipak ne takav kakav je bio pred mjesec dana. U Trbovju koji je poslednjih meseci glavni papir zagrebačke berze promet je nešto slabiji. Jači je promet u nekim akcijama novčanih zavoda. Kod Prve hrvatske štedionice, kurs je u porastu. To je redovita pojava pred konac godine i traje sve do isplate kupona. Poslijednih dana jači je i poromet u dionicama Jugoslavenske i Jugoslavenske Union banke.

Kod parobrodarskih papira slabiji interes osim za Jadranske koja je već i u potražnji dosegla 600 dinara.

Tržište državnim papirima. Pojavila se jača potražnja za obveznice 7% investicionog zajma. U utorak promet je iznosio preko 200.000 dinara. Kurs je investicionog zajma za 5 poena veći od krusa 7% Blaira. Ta razlika u kursu može se danas protumačiti jedino činjenicom što je potreban izvjesan iznos za svrhe amortizacije.

U ratnoj šteti promet je dosta slab. U dolarskim papirima prošlog tjedna promet je iznosio preko 50 hiljada ili više nego u čitavom avgustu i septembru. Međutim kako je kurs na zagrebačkoj berzi veći nego na new-yorškoj, veće operacije vrše se u New-Vorku. Tako je jedan slovenski zavod za svoje komiitente ovih dana u jednoj stavci kupio 100.000 dalara. To znači da je promet dolarskim papirima mnogo veči nego bi izgledalo po prome{iu naših berza.

ROBNO TRŽIŠTE.

Žito,

ie u toku poslednje nedelje bilo veoma labavo i cene su se na čikaškoj berzi približile 70 centima za bušelj. Poslednjih dana, (12. o. m.) notirala je pšenica na čikaškoj berzi, kod donekle čvršće situacije, 72 1|, za decembar, 74.5 za mart i 76.5 za maj termin za bušelj (27.22 kg). Tako niskih cifara još nismo imali, ali o rekordima ne da govorimo, jer kakve će biti cene u idućoj nedelji? Neizvesnost preovladava na svim {iržištima; naročito zbog dozrevanja žetve u južnim predelima. (Australiji i Argentini). Rusko žito uvek još dominira i to uprkos raznih glasova, da postoje poteškoće utovara; na dovozima to se nikako ne primećuje a i prohibitivne mere, koje su poduzele Francuska ji Belgija (zabranom istovarivanja i uvedbom certifikata O DOreklu robe) i Nemačka (povišenjem uvozne carine) nemaju efikasnog dejstva. Mnogo prašine je pre nekoliko dana digla vest, da su Sovjeti dali nekoj holandskoj kuči nalog za prodaju i plasiranje jednog miliona tona pšenice sa vrlo kratkim rokom 15р0ruke — ali su cene, i to se podvlači, sada skoro potpuno prila= gođene svetskim cenama; verovatno zbog sniženja istih. Dalje je interesantno zabeležiti, da se dosadanji izvoz ruske pšenice

"сету па 3 miliona tona, što svakako iznenađuje, ali što sa druge

strane potvrđuje našu belešku, objavljenu pre nekoliko brojeva, da će Rusija u ovoj kampanji izvesti preko 4 miliona tona. Ako uzmemo u obzir, da iznosi ukupna količina pšenice, koja ide kroz ruke međudržavne trgovine, oko 40 do 50 miliona tona,