Народно благостање

Страна 734

onda ruski izvozi još ne bi smeli biti povod ozbiljne brige; da је do toga došlo, leži u potpunoj nepripravljenosti izvoznika,

koji tom mogućnošću nisu računali i pošto se ti izvozi pojav- | ljuju baš u doba, u kome se uvozničke države postepeno — za-

tvaraju uvozu. Smatramo, da pada u tom slučaju velika odgoVOrnost na izvozničke države, kojima je svakako moralo biti poznato, kolike količine poljoprivrednih mašina i sprava su kupili Sovjeti u toku poslednjih godina.

U Kanadi opet jedanput kruže vesti, koje za sada još ne možemo kontrolisati, da postoji među ondašnjim bankama ozbiljna namera, da realiziraju svojevremeno date državne сагапtije, pomoću kojih je kanadski pul došao do njihovih kredita. Službeni krugovi te vesti energično demantiraju, ali se ni vlada

ni vodstvo pula nisu još izjasnili po pitanju, šta će biti sa gU-

bitcima iz prošlih žetva, kad je pul davao farmerima predujmove od 1 dolara za bušelj a cena je od 70 do 80 centi ne ra-

čunajući tu i troškove, kamate i t. d. Zajedno sa Чт vestima |

saznajemo i to, da su kanadski poljoprivrednici uputili vladi deputaciju, tražeći, da preuzme kanadska savezna vlada carantiju za minimalnu cenu od 115 centi za bušelj?

Naše domaće tržište bilo je u prošloj nedelji neverovatno labavo i tek poslednjih dana je situacija donekle popravljena, zahvaljujući pre svega kupovanju Izvoznog društva (preko 1000 vagona) i to po cenu iznad momentanog pariteta. Ponude su bile veoma intenzivne, a tražnje skoro nikakve. Na dan 13. o. m. došlo je do zaključaka na ђад од 142 — prompt Tisa (potiska roba) i 128.— za šlep Sava. |

I kukuruz je veoma labav: kod nas je frgovana stara roba po 85 dinara, nova, veštački sušena po 80 a novi nesušen kukuruz za prompt 65 dinara za 100 Кот.

Tržišta kolonijalnom robom

pokazuju u ovoj nedelji mnogo povoljniju sliku: šećer je kod poslednjeg porasta cena od pre četrnaest dana donekle stabiliziran (o uzrocima mi smo već opširno javljali) a i tržište gume, koje se toliko vremena nalazilo ti očajnoj besi, nekoliko je popravljeno. Zbog povećanog kupovanja cene su se povisile, ali se smatra, da će ova situacija potrajati samo nekoliko dana, ler se kao jedini hosistički momenat spominje očekivano povišenje francuskih uvoznih carina. Kafa je nešto labavija, pošto situacija u Braziliji još nikako nije raščišćena. Položaj država, proizvođača kafe, savršeno je nejasan a tako isto i situacija državne blagajne za kafu; da li se ovo stanje još upotpunilo to su i statistički podatci o stanju kafe nejasni i diferiraj|u za čitave milione vreća.

Tržište pamuka i vune,

ima čvrstu tendenciju, koja potiče, kao što se smatra, iz akcije amerikanskog farmborda, koji živo propagira smanjenje površine zasađenom pamukom. Za vunu imenuju se veoma niske cifre o prinosu striženja ovaca i slabi dovozi australijske robe imali su za posledicu povećanje cena.

Pamuk notira u Njujorku 11.05 centi za livru, a sirova vuna 78% na londonskoj berzi.

Evropsko tržište

drveta

nalazi se pod uticajem katastrofalne bese. Kao glavni faktor uvek se još navodi sovjefski demping, a naročito na tržištu drVeta za fabrikaciju hartije. Kako je glavni cilj ruskog izvoza pre svega nabavka deviza, bilo za koju ćenu, da bi se товао 12vršiti petogodišnji nacrt industrijalizacije i tim devizama platiti nabavke mašina iz 1929. godine, a i radi državne koncentracije i organizacije proizvodnje drveta, imaju sovjeti mogućnost, da Su jeftiniji od svih tržišta, jer kalkuliraju navodno samo transportne troškove van granica Rusije. O tome je u prošlom broju „Narodnog Blagostanja” a prema informacijama stručnjaka očevidca, bilo opširno pisano. Svakako je danas neosporno, da su toliko jeftini, da. konkurišu čak i u Finskoj, Švedskoj i Polj-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

skoj, koje zemlje važe Као prvoklasni proizvođači drveta. Na· ročito u Švedskoj vlada zbog tih ponuda toliko ogorčenje, da su se velike trgovačke kuće i makleri odlučili, da sa svoje strane bojkotuju rusku robu i da neće posredovati pri prodaji i plasiranju drveta ruskog porekla. Međutim se smatra, da te mere neće moći pomoći, jer je jeftina i kvalitativno bezprekorna roba jedno sovjetsko preimućstvo, koje odstranjuje sve nacio| nalne i staleško-moralne prepreke. Sa Engleskom, Sovjeti su se u pogledu liferacija drveta nalazili dugo vremena u bezugovornom stanju, što je imalo na tržište anarhično dejstvo; sada su zaključeni novi ugovori sa dužim dobavnim rokovima, za prodaju od 500 do 600.000 standarda ruskog mekanog drveta, što će imati, kao što se fo u engleskim stručnim listovima ističe, veoma povoljno dejstvo na ocenu i na preglednost situacije. | Prema poslednjim ugovorima cena je iznosila 13.25 engl. funti, |a novi ugovori sklopljeni su na bazi od 11.5 funti.

Depresija na evropskom tržištu drveta ima osim ruskih prodaja još i druge, veoma ozbiljne razloge, naime opadanje građevne delatnosti i sve veću upotrebu metala u industrijskim granama, koje su dosada upotrebljavale drvo (vagonska i automobilska industrija, brodogradnja i t. d.).

Opadanje potrošnje drveta zauzima najveći obim u Nemačkoj, gde je uvoz prema prošloj godini opao za preko 25%. Razlog leži u teškom finansiskom stanju državnih i komunalnih interesenata, koji su zbog toga svu gradnju i nove investicije morali ukočiti; u porastu je jedino industrija hartije, ali se za nju kaže, da je svoje poručbine u Rusiji zaključila ioš pod relafivno veoma visokim cenama. Dok je u 1928. godini Austrija uvezla u Nemačku još 1.04 miliona tona, a Rusija svega 402 hiljade, je u 1929. godini uvezla Rusija u Nemačku 991 hiljadu tona a Austrija samo još 448 hiljada tona. U 1930. godini pak je austrijski izvoz u Nemačku pao za 88% od izvoza u 1928. godini. Iz toga izlazi kako očajna mora biti situacija austriske šumske industrije. To isto važi i za austriski izvoz u Švajcarsku, gde Je Austrija ranije pokrivala 80% Švajcarske tražnje za drvo za hartiju i ogrev; i na tom +ržištu preovlađuje Rusija, koja uvaža jeftinim vodenim putem via Rajna i Bazel. švedska je u ovoj godini izvozila za 60% manje drveta, radi Rusije, a Poljska 30%.

Analogne prilike vladaju i kod nas. U jednom od ranijih izveštaja analizirali smo naš izvoz n augustu o. g.; međutim dobili smo podatke i za septembar, iz kojih čitamo, da je u tom mesecu naš izvoz opao na 74.8 miliona dinara, što već nije bio slučaj punih 20 meseca (kada su izvoz i proizvodnja bili obustavljeni radi vanredno jake zime — u februaru 1929. сод.).

Na metalnim tržištima

Situacija nije mnogo promenjena. Sniženje cene bakra povećalo je u nekim evropskim državama kupnju, naročito u Nemačkoj, gde je tražnja preko noći neverovatno porasla. Interesantno je napomenuti, da je kartel odbio predlog, da se slobodna roba, koja se nalazi u Engleskoj, pošto je tražnja tamo još i dalje rezervisana, prenese u Nemačku, koja oskudeva u bakru. Prema tome izgleda, da se je međunarodni kartel odlučio, da se striktno pridržava rejoniranja, što je imalo za posledicu, da se u Nemačkoj očekivalo, da će se cene povisiti. Poslednjih dana nervoza je prestala, cene su ostale nepromenjene i kako su amerikanska i engleska tržišta nepromenjeno labava, to će se i tražnja u Nemačkoj veoma brzo smanjiti; zna se, da nije bila prouzrokovana stvarnom potrebom, već spekulacijom i vestima o povišenju cena.

Ovo oživljenje na evropskom tržištu bakra imalo le za posledicu i povećane obrte u ostalim metalima, kod kojih su u poslednje vreme fakođer snižene cene. Za olovo i kalaj postojalo je veće interesovanje a delomično i za cink. Poslednjih dana pak je kod kalaja došlo do reakcije, cene su donekle popustile, tako da je kursna razlika prema prošloj nedelji opet potpuno iznivelirana.