Народно благостање

_ 22. новембар 1930.

законом се влада опуномоћује на две године да према увиђавности регулише трговинске и саобраћајне односе са осталим државама.

— У Загребачкој комори одржана је прошле недеља анкета за сузбијање совјетског дампинга. Закључено је да се предложи влади да, по узору Француске, подвргне увоз из Совјетске Русије контроли, те да га веже на увозне дозволе.

— У Заводу за унапређење спољне трговине израђен је нацрт законске основе о уређају обавештајне службе Завода у иностранству. По њему се предвиђа именовање посебних трговачких известилаца и саветника код наших посланстава и конзулата, који би испитивали прилике страних пијаца, као и могућност пласирања наших извозних артикала. —

— Британска је конференција завршена без икаквих резултата. Закључено је да се иза 12 месеци састане привредно оделење конференције у Отави, (Канада). Конзервативци бацају кривицу због нуспеха на Сноудена, који је присталица слободне трговине. Конзервативци држе да би се они пре споразумели, и зато ће употребити сва сретства да дођу до власти пре британске привредне конференције.

— Савез индустријалаца поднео је Генералној дирекцији држ. железница претставку у којој моли, да се снизи извозна царина за гориво дрво, што би омогућило његов извоз у Мађарску.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Енглеска влада је публиковала листу јавних радова, који ће се извести ради сузбијања незапослености. На путеве и мостове ће се утрошити 50 мил. на изградњу лука 10 мил. на подземне радове 11 мил. а на електрификацију 12 мил. фунти стерлинга.

— Поморски радници на Сушаку протестовали су против начина којим их паробродарска друштва запославају. Постигнут је споразум, да се закључи колективни уговор између Савеза поморских радника и паробродарских друштава, према коме ће радници бити упославани преко свог Савеза оним редом којим се код њега пријављују.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Шибеничка општина закључила је зајам од 20 милиона динара код Држ. Хипотекарне банке.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— O оснивању мађарско-југословенске – трговачке банке писали смо раније. Ових дана она ће бити отворена у Будимпешти.

— Иза рударске комисије ових су дана Енглези опремили комисију, која ће у Скандинавији, Финској и Холандији простудирати да ли је могуће повећати увоз енглеских ципела, који за сада има вредност од 2 мил. фунти стерлинга (540 мил. дин.) годишње. Комисију води главни секретар савеза фабриканата ципела Смајс.

ТРГОВИНА

— Француски парламенат је одобрио пројекат закона о привредној изградњи француских колонија: Западне Африке, Индокине и Мадагаскара, као и мандатских колонија Того и Камерун. Ове колоније се овлашћују да емитују зајмове у укупном износу од 3900 мил. франака (8.660 мил. дикара). 300 мил. ће се употребити на поправљање здравствених услова.

— Ми смо недавно писали о несразмерно високим ценама у Бугарској и мерама, које је влада против њих предузела. То није ништа помогло, цене су и до данас остале исте. Комисија, која је успостављена за контролу тржишних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

цена и борбу против спекулације почела је борбу против картела, специјално оних соли и шећера. Међутим су картели мобилизирали своје пријатеље у владиној већини и успело им да пониште одлуке комисије. Тако исто од царинских мера није било ништа. Успркос све већем протесту од стране малог трговца и задњег потрошача влада се ни даље не би обзирала на то, да се не ближе избори Собрања. Ових дена је Министар финансија поднео пројект закона о картелима, који предвиђа принудно снижавање цена на ниво сразмеран ценама на светском тржишту.

ИНДУСТРИЈА

— Бата је у Штокхолму основао ново акционарско друштво са 15. мил. дин. а. к.

— Групу Италгас ће, као што смо већ јавили, преузети један банковни концерн под воћством Банка Комерћијале. У концерну су: Интернешјенел Пауер из Њујорка, банка Шредер из Лондона, Socićtć des Conteurs de Gas из Париза и Базелска трговачка банка. Рачуна се да ће бити уложено преко 100 мил. лира (299 мил. дин.) иностраног капитала. Хемијски трест Аксна биће одељен од Итал-групе :>р ће производити експлозивни материјал, и ратну спрему. Раду тога не смеју у његовој управи седети странци.

— Између Руско-американског трговачког друштва (Amtorg) и америчких произвађача машина воде се преговори о испоруци нових 6000 трактора за руске сељачке колективе. Руси би једну трећину платили одмах, док за преостатак траже дужи кредит.

— Прекинути су преговори између Форда и талијанске фабрике аутомобила „Изота фраскини“, који су вођени ради сарадње у фабрикацији талијанског форд-аутомобила. Форд је имао намеру да у фабрикама запосли своје америчке раднике, што Италија не допушта. Осим тога је „Фиат“ запретио са новим отпуштањима радника у случају да влада одобри Фордов предлог.

— U Požegi је održana glavna skupština akcionara najveće tamošnje fabrike „Stock Cognac Medicinal” d. d. Na skupštini je pretresano pitanje novog naziva fabrike. Rešeno je da se od 15. novembra ove godine nosi naziv „Stock Brandy Medicinal”, d. d.

— Поводом предлога, да се фабрике за израду вагона и бродова претварају у фабрике за израду пољопри- | вредних справа и материјала, претставници ових предузећа одржаће у току овог месеца конференцију у Броду, где ће се ово питање детаљно решити.

— Ових дана управа фабрике за оправку вагона, авионских мотора и мостовских конструкција „Јасеница“, отпустила је више чиновника и преко стотину радника.

Узрок овом отпуштању је немање посла.

— У Сарајеву се оснива „Прва босанска асфалтна индустрија а. д.“, са главницом од дин. 1,000.000.

— Чехословачко министарство пољопривзреде је израдило пројект закона, по коме се до 1942 год. забрањује свако оснивање фабрика шећера.

— Како у последње време продукција храстових прагова рапидно опада, а међутим наша држава показује велико богатство у буковини, јавила се потреба да се пређе на употребу букових прагова. У том смислу, дирекција државних железница одлучила је да набави 750.000—1,000.000 комада букових импрегнираних прагова, са способношћу употребе од 30 година.

Дирекција је објавила лицитацију за 25. новембар, где ће се набавити 1,400.000 комада букових, храстових и борових прагова.

— Велике фабрике за конзервирање рибе у Далмацији, запале су у врло тешку финанс“ску кризу.