Народно благостање

Страна 746

— Ових дана су и у Чехословачкој откривени велики извори нафте, који ће јој омогућити да покрије једну трећину домаће потрошње нафте и деривата. Садања дневна производња је достигла 25 до 30 вагона. Ако се узме 250 _радних дана, онда годишња производња износи преко 9000 цистерна, док ческа годишња потрошња износи округло 30.000 цистерна.

— Творница „Хромос“ у Самобору започела је изградњу слагачких орманчића, које смо до сада морали да увозимо.

— Међународна вунена федерација одржава заседање 25., 26. и 27. ов. мес. у Женеви.

— „Новости“ јављају да се у Загребу оснива нова творница лапене и памучне робе под фирмом Лео Хан и Нети. Фабрика ће имати 36 разбоја а израђиваће ланено платио, ланени и памучни дамаст и тканине за поставе.

— Руси силно форсирају производњу дрвета, које се још може јефтино лиферовати у сплавовима, Пошто постоји бојазан да ће се ове године реке раније смрзнути и пуштање сплавова и извлачење дрвета у доњем току река је убрзано. Ипак ових дана лежи у води више од 23 мил. кубика. Русија је објавила декаду (десет дана) ванредних мера, за које ће време сва речна флота бити стављена у службу дрварима. Утврђен је премијски фонд од 400.000 рубаља (око 11.5 мил. дин.) за оживљавање рада.

= У Амстердаму је дошло до поновног споразума између Стандард Оил, Ројал Дуч Шел и румунских главних продуцената петролеја. Ми смо пре кратког времена јавили да је друштво Стеана Романа отказало за 30. новембар споразум о смањењу производње, тражећи за себе повећање дозвољене квоте на рачун осталих чланова конвенције. Поведени су преговори и закључена је нова конвенција којом се повећава дневна продукција код водећих друштава од 135 хиљада на 14 хиљада тона. Ипак је задња квота за 3.000 тона мања од максималне продукције предузећа. Ових дана је у Америци распуштена петролејска експортна асоцијација, јер члановима не преостаје ништа друго у борби против оуске нафте него да снизе цене што су и учинили.

Биће да је страх од јефтиног америчког петролеја и присилио Румуне да хитно склопе нову конвенцију и ако су досада одбијали. Нова конвенција ће ступити на снагу 1. децембра. ·

— Између руског нафта синднката и француског министарства морнарице продужен је уговор о лиферовању руске нафте за даље пола године.

— У Шибенику се подиже нова творница вунених тканина. ПОЉОПРИВРЕДА

= Економска политика или хајдучија 2 До које мере може бити безобзиран деценијама мажени привредни ред у Немачкој најбоље нам илуструје ниже наведени захтев, које ја ставио Рајхсландбунд (савез немачких велепоседника) немачкој влади. Он тражи да се сместа пољопривредницима продужи рок текућем и дужном порезу за једну годину, да се ослободе школарине, кулука и других општинских пореза за најмање једну годину. Да се снизи камата и пролонгирају кредити јавноправних кредитних установа, у случају да се не могу отплатити из текућих сретстава дужника. Кредити дати у пређашњим годинама за помагање пољопривреде да се пониште. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41.

= У Маџарској је досада постојала државна контрола

над производњом бутера, животињских масти, алеве паприке

и детелине. Ових је дана поднет предлог да се контрола про-

тири и на све остале пољопривредне производе за извоз,

— Италија је од 1927. год. свој увоз јаја знатно по-

већала. Интересантно је да је од тога времена скоро у истој

мери порастао и извоз талијанских јаја. Она увози јефтина

нестандардизована јаја из наше Краљевине, Турске, Албаније, Пољске и Египта. и то из:

увезено је у Италију 1929. год. до 1. УП. 1930,

товара товара Пољске 35.882 20.968 Југославије 56.983 64.157 Албаније 8.340 8.201 Турске 41.578 43.180 Египта 10.156 4.263

извезено је у 1929. год. до 1. УП. 1930.

товара товара Немачку 62.507 39.496 Вел. Британију 2.900 Швајцарску 30.768 21.910

— Према извештају Савеза хрватских виноградара -н_ воћара у последње време се извози у иностранство вино „Отело“, које се гаји на лози дивљаци, Како се по закону о вину под вином разуме оно од питоме лозе, то се питамо, ко води бригу о извршењу тог закона 2

— Изгледа да су почеле показивати последице пута француског министра трговине по Европи, јер је Банк д'акцептатион одобрила румунској Народној банци кредит од 200 мил. франака, који ће ова преко приватних банака дати пољопривредницима. Кредит је деветомесечни уз 4 одсто, а даће се у 3 рате. Народна банка ће свака три месеца менице приватних банака поново дисконтовати код Банк д'акцепгасион. Приватним банкама ће се до одређеног износа даватн кредити уз 4.5 од сто, док су ове обвезане кредитовати пољопривреднике уз 8 од сто. Влада се нада да ће помоћу овог кредита моћи моментано помоћи пољопривредника, да се уздржи од продаје жита, док се цене на тржишту не поправе. Осим тога предвиђено је оснивање једне банке за раздуживање пољопривреде са акцијским капиталом од 900 мил. леја; од тога би држава дала 600 мил., од оних 750 мил. леја, добивених као обештећење од Телефонског треста, а преостатак би уписале приватне банке. Држава се одриче дивиденде на свој удео у року од 30 год. и преузима. гарантију за минимални каматњак од 6 од сто на преостали капитал. Банка ће емитовати средњерочне облигације уз 12 од сто, при чему држава гарантује за тачно плаћање камата. Из сретстава, која се овим путем добију, даваће се 12-годишњи хипотекарни кредити уз 14 од сто. Влада је изјавила да, ће се. ускоро моћи приступити и оснивању Аграрне кредитне банке. Познато је да се румунски стабилизациони тав. Блеров зајам, отплаћује из прихода од монопола дувана. Пошто је отплатна служба тачна, а монопол поред тога ове године исказује вишак, исти банковни конзорцијум је румунској влади понудио другу траншу зајма у износу од 25 мил, дол. (1406 мил. дин.), који би се отплаћивао из дуванских прихода. Влада намерава овај кредит употребити на оспивање Аграрне кредитне банке. О суделовању Кригера се ништа не говори.

IZVOZ

elegrami: OB O MO LONDON odeks: ,,A. B. C.“ 6. ed,

POVEĆAJTE

|ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION Ltd.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BESPLATNO, BRZO, STVARNO M, навећи.

OVOZ

HAYMARKET HOUSE LONDON, S, W. LL