Народно благостање

22. новембар 1930.

seliačkom narodu nije postojala ona tajanstvena bezdan između polova, koju su stvorili u zapadnoj Evropi duh riterstva i puritanizma. Zna se da je ruski seliak preskakao tu bezdan. Pravoverne komuniste se hvale da su ukinule prostituciju i da su poštovanje prema ženi, koje se upravljalo po odelu i ukrasu, uputili ka niezinom karakteru i delima; i što su joj u njezinim materinstvu dali više slobode i samoopredelenja. Kod komiunista veza koja postoji međ članovima porodice, proširuje se na veliki broj ljudi, koji se nalazi u radnoj zajednici. Oni su srećni što je došlo novo vreme, u kome se mudrost i snaga mladosti više ceni no mudrost starosti; što su mlađim generacijama otvorena vrata novim doživljajima. Vazduh slobode i avanturističkih doživljaja mladeži oba pola u Rusiji dejstvuje na zapadnog posmatrača očaravajuće; njemu se čini da su ovde otvoreni novi metodi života bolji no oni iscrpelog staroga sveta. Ali kad čovek počne da saoseća taj život, mora da primeti i tamne strane života slobode i beztradicionalnosti. Osustvo sažalenja, sa kojim |e odbačeno sve što |e staro i tradicionalno, pogađa stare i verne tradiciji ličnosti neobično surovo. Ta potpuna sloboda privatne ličnosti oslobađa sve što je divlje, životinjsko, antisocijalno u njegovoj ruskoj duši, ali u isto vreme i tromost, indifereninost, tupost. Ona ubija u njemu svaki nežniji osećaj. Tek će budućnost pokazati kako će se na kraju složiti u Rusiji sloboda i despotija, drugarstvo i mržnja, tromost sa oduševljenjem, neracionalnost sa preteranom racionalnošću, sloboda s obuzdavanjem nagona. Doćiće do reakcije, kako je u ostalom redovna pojava Код геvolucije. HI. Proleterska diktatura i seljak.

Teško je reći da je seljak dobio veću slobodu, ali je vlast koju je carizam proglašavao za božansku i daleko nad njim, došla njemu sada mnogo bliže. Na seoskim zborovima, a oni su uvek igrali veliku ulogu u životu ruskog seljaka, raspravljaju se opšte stvari; fu se nalazi vlast obučena kao i on, govori jezikom grubim kao i on i saslušava njegove želje i primedbe. Kad se 1924. godine počelo sa velikim agrarnim reformama, onda su boljševici dali veće slobode seljaku. Mnogo manje se pribegavalo nasilju, mnogo više se operisalo mnogobrojnim novinama, koje su donošene na seljačke zborove, zatim je propagiralo filmom, fraktorom i drugim savremenim spravama i oruđem. Sve to proširuje horizont ruskog seljaka. Ali je revolucija kod njega tek u početku. Njega je boliševizam probudio, ali ga nije

Ga

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 739

zadovoljio. Krvave borbe protiv kulaka su samo jedan mali znak velikog bezdana izmeđ emancipacije seljaka i njegove nepomirljivosti sa principima boljševičkog režima. Seliak prima oslobođenje koje mu je doneo boljševizam, ali ne trpi njegovu slobodu.

IV. Raltura mase i borba klasa.

Marksističko-komunističko učenje.ima svoju naročitu notu na ruskom zemljištu i pod boljševičkim izvođenjem. Rusko društvo se sastojalo iz krajnosti: s. jedne strane bednici, „donji”, a s druge bogati, „gornji”. Samo u takvom društvu bez hijerarhije, bez poste-. penosti, može celokupan prevrat i preokret da se slije u ·težnju, da se bogati lično unište, pa ma se ništa ne učinilo za siromašne. Samo se tamo moglo da dogodi da posle jednog strašnog krvoprolića grupa, koja je otvorila rat, pobedi i da se tek posle pobede nađe pred svima nerešenim ekonomskim, socijalnim i tehničkim problemima sa kojima se bori čovečanstvo već toliko stoleća. Samo je u Rusiji mogao da se primeni metod da se sredstvima rata i ubistva za najkraće vreme ukloni sve što je zastarelo i što smeta i da se onda što pre počne sa najmodernijim sredstvima: elektrikom 1 таšinom. Sa tim simvolima, sa traktorom koji krči ogromne. površine nenaseljenoz i neobrađenog zemljišta, s o·gromnim električnim instalacijama, mogao je boljševizam mnogo bolje da dobije ruski narod nego sa svojim dogmama o borbi klasa. Ali traktor i elektricitet nisu pronađeni u zagušljivoj atmosferi masa, već и građanskom društvu, od pojedinaca koji nisu živeli od programa vladajuće ideologije, već svaki za sebe neumorno tražio nove puteve. |

V. Nacionalizam i pacifizam.

Boliševici su probudili i oslobodili aziske i evropske nacionalnosti na rusko-sibirsko-turkmenskom kontinentu. Tu leži njegova velika snaga na teritoriji Azije. Ali oni u isto vreme naturaju okove oslobođenima u vidu diktatorske vladavine, u čemu se izjednačavaju s mnogim drugim nasilnim režimima, koje su preživeli azijski narodi. Boljševizam anatemiše neumorno militarizam zapadno-evropskih država i njihovo raspoloženje za rat; ali je on sam krvav, jer on istovremeno propoveda međunarodni rat između klasa. U ostalom boljševizam polaže veliku važnost na svoj pacifistički program 12 гаzloga što on za sada ne sme da pomisli na to da uđe u borbu sa kapitalizmom. Njegov eksperiment orpanizovanja boljševičke države zahteva mir. Rusima je potreban mir s polja po svaku cenu.

E

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

један београдски лист донео је саопштење, да се Монополска Управа обратила Банци за међународне обрачуне у Базелу за један зајам ради финансирања овогодишње дуванске бербе и да је у томе добила корпу услед негативног држања извесних чланова Управног одбора дотичне банке, —- „премда је генерални директор г. Кене био наклоњем.“

Велике државне финансиске операције.

GSI ar O O az

Ми немамо могућности да контролишемо аутентичност |

ове вести; уосталом то нам није ни потребно пошто сматрамо да је искључено да се Монополска Управа могла да обрати за кредит Банци за међународне обрачуне јер јој је

вероватно познато да је њој забрањено да кредитира лржаве а Монополска Управа је држава и као таква не може добити од поменуте банке. Оно што је у целој ствари тачно то је да. је једна група швајцарских банака поднела Монополској · Управи понуду за зајам од 400 милиона динара са роком од 9 месеци. Изгледа да је г. Кене био примио на себе улогу „поштеног маклера“ између Монополске Управе и тога швај-. царског синдиката.

Ради се овде о једној транзакцији која се већ 6 година редовно сваке године понавља, наиме о деветомесечном кредиту који Монополска Управа узима ради финансирања дуванске бербе. Тај кредит обично је износио око 300. |

милиона динара. Прве читири године га је давала Рочилдова