Народно благостање

па ја

биран 142 жњавају. За фалсификат а и деобу фиктивне добити кажњава се надзорни одбор са 3—10 год. затвора и 10 до 100 хиљада лира (око 30 до 300.000 дин.) новчано.

Оснивачи, управници, рачуноиспитачи и ликвидатори трговачких друштава, који преваром оштете акционаре, кажњавају се са 10 год. робије. Ревизори биланса, који не буду вршили своју дужност кажњавају се са робијом до ! године и до 10.000 лира новчано. За ревизоре трговачких књига, који буду издали или искоришћавали пословне тајне предвиђена је казна до једне године затвора. Ако оснивачи, управници мн рачукоиспитачи акционарских друштава буду на који било начин лажно обавештавали о оснивању и привредном стању друштва казниће се са 3 до 10 год. затвора и 10 до 100.000 лира новчане казне. У случају повреде одредаба трговачког законика: о емисији акција и облигација, о куповању или давању предујма на друштвене акције, 0 смањењу капитала, и о фузијама, кажњавају се управници и директори са ! годином робије и 1.000 до 10.000 лира новчане казне. Тако истб и ликвидатори, који преостали иметак једног друштва поделе противно законским одредбама. Чланови надзорног одбора, који буду на берзама или другим тржиштима ширили лажне вести, да би на тај начин изазвали скакање курса акција. друштва или друштава, у којима су заинтересовани, кажњавају се са робијом од 1 до 5 година и од 2 до 20 хиљада лира новчано, да би се једном за увек стало на пут стварању курсева, који не одговарају правоме стању "друштва. Високе новчане казне и робија до 3 године предвиђене су у случају да једно друштво у било каквој форми или преко посредника узме зајам или гарантију за своје дугове од друштва, које стоји под његовом контролом.

На другом месту јављамо, да париски финансиски стручњак г. Г. Жез у Београду проучава наше финансиско Пн и | валутно стање. „Народно Благостање“ осећа потребу да поздрави творца нове француске финансиске науке. Жез се сматра данас на међународном научном форуму за првога у теорији о формалном реду у државном газдинству, нарочито у теорији буџета област у којој се додирују административно право, — његова првобитна — и финансије, његова адоптивна домена.

Г. Гастон Жез

Научност г. Жеза је једна полуга његовог пједестала. "Друга још много јача је његов карактер. Научник може да буде измећар и канаља. Такав престаје да буде научник; али он узурпира тај предикат за социјалне науке и право, економију и т. д. Услов је да научник буде високо моралан и карактеран; да научном интересу потчини сваки други, па и свој сопствени — ма како он био замашан.

И у томе је г. Жез први на међународном форуму. Он је непомирљиви противник конвенције, која много уди француској демократији. Оп је баук за корупционаше и ептап! Тегмбје за хипокрите. Г. Жез — и ако је прешао шесету — и данас је најнемилосрднији и најживљи критичар у француској јавности. Кад је 1923. г. Морган изјавио, да не може дати зајма без праза контроле, Жез је писао у свом часопису, да би американска контрола над француским парламентарцима могла да буде од користи француском народу.

Политички г. Жез припада радикал-социјалистима и то крајњем левом крилу. Он је и данас један од најслободсумнијих духова у Фргнцуској.

FP. Жез има своје „Народно Блапостање“, свој неДељни стручни часопис (у коме редовно он пише први чла„нак) под насловом „Јоштла! дез Етпапсез“. Дугогодишњом

лектиром тога часописа ми смо много научили. Ако је дочији је једини циљ да користи

пуштено једном часопису,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

2 = ПН ________ Dp, 47

свом народу и човеку уопште, да једну личност прогласи

за свој узор, онда је г. Жез узор „Народном Благостању“.

Бајкић.

Пре три месеца изашла је у Берлину књига од Д-ра Гер. Шахера под насловом : „Der Balkan und seine wirtscha{itliche Kršfte”. IIHcamnu жели да Западној Европи покаже значај југоистока Европе За њезин капитализам. У књизи се налази марљиво скупљен статистички материјал из балканских земаља. Он пребацује западно-европским државама што купују жито из Америке а не са Балкана, јер је главна привредна грана балкансках држава пољопривреда. Он сматра даље, да је Балкан на прагу велике будућности, кад су „династија и војска успели да ослободе сељачке народе од тираније, клика и група, које су навлачиле либерално руво као курјак јагњећу кожу.“ Још је интересантније да књига одаје велику тежњу писца 3 Југославију истакне на прво место. Назива је на једном месту „балканском Пруском.“ До Балканских ратова тај предикат је неоспорно припадао Бугарској. Само нам није јасно на коју Пруску мисли писац, јер пре рата је она била милитаристичка и конзервативна. Данашња Пруска је социјалистичко-клерикална ; републиканска и антимилитаристичка. Ако на предратну Пруску мисли, онда то није комплимент. Ако се циља на данашњу, онда нема аналогије, Једно је песумњиво : Југословенско гостољубље се исплаћује !

југословени „балкански Пруси.“

IT: Pay Пере, бивши мннистар правде у кабинету г. Тардјеа и потпретседник министарског савета поднео Пи и ----= | оставку на свој положај“ Он је то учинио после интерпелације на Претседника владе о односу између њега и „феркраховане“ шпекулативне банке Устрик, чији је он био правни саветник. Г. Тардје је одбранио г. Переа, — који иначе ужива добар глас. Али је данас у доба капитализма веома нејасна граница из: међу недопуштеног и допуштеног — са гледишта морала. Г. Пере је морао да отступи што принципи демократије не допуштају никакву везу између онога, који хоће да управља

Тријумф демократије

народном, и неморалних типова. сте" ан e} ~

= Ia a — — = Sarpećawwu „југословенски Мало више критичности Лојд“ од 15. новембра ДО-

добро би било наси једну белешку следеће Basara А држине :

»Да Министар трг. и индустр. намерава да у најкраћем времену изврши преглед свију акц. друштава новч. завода у земљи и да ће најстожије казнити она друштва за која се утврди да раде против закона по акц. друштвима.“

Колико идеја толико немогућности.

Пре свега материјално је немогућно извести мстовремено рацију на све новчане заводе, јер их има много стотина тако да кад би се покупили сви активни банкарски чиновници ипак се потребан број не би могао ла скупи: Друго за управе друштва, које газе статуте ми закон о акционарским друштвима предвиђене су санкције, али Министар трговине и индустрије нема никакво право казне ни акциомарског друштва ни његове управе. Повреда акционарског закона је фактичко питање, које решава само суд.

Исто тако Министар трговине и индустрије лема граво да обустави рад једног новчаног завода. Законима је тачно предвиђено на који начин акционарско друштво ступа у ликвидацију и ван тога никаква власт не може да натера једно акционарско друштво да против своје воље затвори шалтере,