Народно благостање

22. новембар 1930. иу | остоје приватне компаније код нас, које су, или самостално или са учешћем локалних власти, подигле извесне покрајинске железничке линије и експлоатисале их. Наша држава је на те железнице метнула руку одмах после свог постанка — што је уосталом било потпуно у реду. Али је пропустила да се у моментима кад су имаоци акција и приоритета железничких компанија били готови да и уз најмање обештећење ликвидирају тај однос. Хашким конвенцијама је прописано да се у року од годину дана имају да ликвидирају сва питања између некада ратујућих страна. Међу та питања долазе вициналне пруге због тога што су то потраживања страних некаад непријатељских поданика. Ми смо знали одавно да влада води преговоре са „мађарском групом“, али смо сматрали да би интервенција могла рђаво да се разуме. Како чујемо преговори са том највећом групом приведени су крају. Изгледа да ће обештећење, које имамо да платимо за те пруге, изнети око 350 милиона динара.

Вициналне железнице

Умро је у Лајпцигу у 83 години живота велики научник

Карл Бихер

професор Карл Бихер, најмаркантнија личност међу по инмскевшикк«ен) | скономистима за) последњих педесет година — после Брентана. Најкарактеристичније у његовом животу — и то је заједничко са Брентаном — је

борба против прајског милитаризма, апсолутизма и реакционарства, у чему је Бихер остао непомирљив све до свршетка Светскога рата — кад је у Прајској наступило друго време. Био је у Франкфурту наставник и пригодни сарадник „Франкфуртер Цајтунга“ кад је на наредбу Бизмаркову једног дана похапшен целокупни редакциски персонал (1878). Бихер је напустио службу и сав се предао редакцији, у којој је радио неколико година и из које је изишао због једнсга неспоразума с оснивачем и главним уредником Сонеманом. Протекцијом Шефлеовом дошао је за доцента на универзитет у Минхен, који је био центар борбе против Бизмарка. Одатле је писао оштре чланке против пројекта чакона о прогањању социјалиста (који је ипак постао законом). Из Минхена је отишао у Дорпат, а после кратког бављења у Карлсруе и Базелу дошао је за професора у Лајпциг. Нипошто није хтео да се прими за професора на једном прајском универзитету и ако је из Гетингена много пута позиван на прво место. На један такав позив одговорио је, да му се не допада здравица Бизмарку од стране једног наставника универзитета. -

Његов научни рад је троструко интересантан. Он се пре свега може назвати једним од твораца економске историје, али не у смислу Рошеровом, већ у Брентановом, издвајањем чисто економских облика и изналажењем закона њиховог развића. Економски живот постаје једном целином кроз целу историју. Из тих његових студија изашла је чувена књига „Постанак народне привреде“, и данас једно од најкласичнијих дела те врсте.

Другом својом књигом „Ритам и рад“ постао је Бихер осниваоцем модерне социологије, јер је у њој нарочито

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 141

обратио пажњу на односе међ људима, који су специјална област социологије.

Најзад Карл Бихер је оснивалац науке о новинарству. Он је на томе послу почео да ради још пре 40 година, држећи неколико предавања док је био наставник у Базелу. У Лајпцигу се појавила прва катедра науке о новинарству, која је наравно била поверена Бихеру. Он је основао и Институт за проучавање новинарства, који је данас први у Немачкој. За време рата је Бихерова књига „Штампа и наша дужност“ направила сензацију због немилосрдне критике измећарског начина писања по новинама. Великог је труда стало новинарско удружење док је успело да премости бездан између њега и Бихера.

Име Бихерово остаће вечито у књизи највећих синова немачког народа.

И На расписан стечај за 15. октобар за изградњу желез ница и друмова јавило се између осталог и Зостеје Етапсо Зегђе 4 Епшгерпзез [пdustrielles et des Travaux Publics, Paris.

Ми до данас нисмо могли сазнати ко се све налази у том друштву. Из Париза нам је за сада дошао следећи извештај. Друштво је основано јуна 1912. године са седиштем у Паризу, 7 гџе Меуегђеег, са задатком да гради и снабдева железнице, путеве, пристаништа и канале у свима земљама, а специјално у Србији, да изводи велике јавне радове. хапитал је био првобитно 4 милиона франака, затим је у октобру 1913. године повећан на 10 милиона, а затим поново реду“ циран на 4 милиона (8.000 акција по 500 фрапака комад). Биланс закључен 1. јануара 1930 године има губатак за 6,220.000 франака. У активи има 76.000 каса, 2,300.000 франака дужници, портфељ 1,300.000 франака „а у плсиви само 24.000 франака обавеза. Ових дана друштво понова повећава главницу од 4 на 6 милиона франака.

Један рефлектант

Енен енн НИНА пи НД

Како Италија ратује против несавесних органа ак-

пионарских друштава

У Италији финансијски крахови открили су читав низ злоупотреба, које су чланови управних одбора чинили на рачун акционара. У многим случајевима су интереси појединих чланова управе били тако помешани са друштвеним, да се после није знало, где се завршавају једни, а где почињу други. Подржаван је курс друштвених акција на вештачки начин. Било је случајева, где су чланови управе друштвеним новцем држали курс акција других друштава у којима су били заинтересовани, као што је то случај са претседником Бонифике Ферарези. Последица тога је била да су многа друштва пала у тешкоће, и ако су им послови текли нормално, а имовно стање било задовољавајуће. Разуме се да је то изазвало тешко неповерење у редовима акционара. Досадањи трговивски законик није пружао у сличним случајевима довољно заштите акционарима, а нити је држава била довољно 0влашћена за интервенцију. Да би повратила поверење код акционара влада је реформирала трговински законик. Промењене су стечајне одредбе, а злоупотребе се драконски ка-

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА.Д.

Клевшите м резерње 12/7.5090.000 дџипшејра

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб: 5442, 5413, 5444. 5446, 5447.