Народно благостање

Страна. 808

— Прорачун Љубљанске општине за 1931. г. износи

у приходима 85,3 мил. дин., а у расходима 89,5 мил. динара. :

— За финансијског саветодавца царевине Абисиније изабран је Е. А. Колзон са годишњом платом од 9.000 дол. (504.000 дин.), са задаћом да реорганизира абисинијске финансије.

— Италија је у Задру н околини најстроже забранила производњу, увоз и продају дуванских продуката, који су слични монополским талијанским« |

— Министар финансија одредио је да се петогодишњи рокови отплате пореских остатака по старим законима о непосредном порезу и порезу на пословни промет, утврђених

октобра сваке године. |

крајем ове године, имају вршити најкасније 15. августа и 15. |

— Загребачка трговачка н обртничка комора смањила.

је коморски прирез са 10 на 8 од сто. — Објављен је Закон о снижењу стопе основног по-

реза на приход од земљишта, по коме ће она за год. 1931.

износити 10 од сто катастарског чистог прихода.

— Грчка влада је са Грчком Народном банком закључила једногодишњи зајам од 600.000 фунти ст. (око 162 мил.

дин.) уз 5.75 од сто. Као залог служе облигације државног

зајма из 1914 год. које нису биле пуштене у оптицај. Овај

зајам има да послужи за продужење мелиорационих радова! у Македонији и изградњу путева. Исто тако у вези са из-

вођењем јавних радова стоји и зајам од 1 мил. фунти ст. (270 мил. дин.), што га је закључила Грчка Хипотекарна банка у Лондону. Он ће бити пласиран делом од Лондонских

банака Хамбро и Ерлангер а делом од Грчке Народне банке.

у савезу са осталим атинским банкама. Лондонски емисиони

курс је 93 и једна половина од сто, атински 91 и једна по-' ловина од сто, каматњак 7 од сто. Рок исплате 30 год. Због

извођења великих јавних радова расте потреба новца у зем-

љи. Говори се да ће ускоро са француским капиталом бити!

основана француско-грчка Хипотекарна банка у Атини, која ће финансирати радове. Главница Не бити 50 мил. драхми

(око 38 мил. дин), а банка ће одмах по оснивању емитовати.

облигације у износу од 100 мил. фр. (222 мил. ДИН.)

— У Пољској је царнна на ракију повишена на 1110 злоти «6882 дин.) по хектолитру. Исто тако је повишена царана за извоз из пољских покрајина, у којима не важи монопол. — Вене савске бановине отпочело је 15. 0. м. редовно

заседање. Међу првим тачкама је претрес буџета за 1931/2.

годину. Приходи и расходи предвиђени су у укупној суми од 168 милиона динара. Највећа пажња је поклоњена пољопривредном, техничком, здравственом и прометном оделењу.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— У Слухжбеним норинама Француске објављена је наредба којом се повишује контингент увоза кукуруза малих зрна, звани „Бесарабија“, уз снижену царину од 16,80 франака, за товар, на 200.000 товара за период од 1. октобра до 31. децембра 1930. год.

У истим новинама је објављен декрет који допуњује ранији декрет (од 1. маја 1930) о овлашћењу државе за куповање алкохола, према коме се на алкохол предан пре 27. новембра 1930. плаћа више 250 франака по хектолитру чистог алкохола у корист виноградара који су дозначили Вино из њихових винограда.

— Совјетско трговинско заступништво у Берлину склопило је са немачким конзорциумом трговаца дрвета уговор о лиферовању 50.000 метара стабала у пролеће 1931. год. Руси су се обавезали да у Немачкој неће ником другоме лиферовати дрво у стаблима. Цена дрвету је за 9 марака (око [16 дин) јефтинија него у прошлој години.

ла а

__Бр. 51

— Austrijski izvoz u 1929. god., čiji iznos do зада nije bio tačno poznat, iznosi 2219.:6 mil. šilinga (17756.8 mil. din.), a uvoz 3317.7 mil. (26541.6 mil. din.). Pasiva dakle iznosi 1098.1 mil. šilinga (8784.8 mil. din.).

— Немачко-пољски уговор о дрвету истиче, како је познато, крајем овог месеца, а нема наде да ће бити обневљен. То је узрок да је пољски извоз дрвета горивог и грађевног — веома порасао. Извозници искоришћавају још кратко време повољне царине. Велике множине увезеног дрвета су учиниле притисак на цене у Немачкој. Цена 1 та столарске даске стоји 78 марака, док је пре кратког времена коштао 90 марака (1215 дин.). Исто тако је пала цена горивом дрвету.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

·— Према службеном извештају из Париза дозвољен је уБоз стоке из Југославије у Француску и то увоз говеда, оваца и свиња, директно упућен у кланице у Паризу, Нансију, Страсбургу и другим местима, Увоз коња, магараца и мазги је забрањен. Стока мора бити пропраћена уверењима од надлежних власти, из којих ће се видети да за последњих шест недеља, у крају, из кога се извози стока, није било никаквих заразних болести. Уверење може бити издато највише на три дана пре отпреме на пут. Поред тога стока ће се увек прегледати при улазу у Француску.

— Потписан је закон о привременом трговинском споразуму између Југославије и Египатске краљевине закљученом у Каиру 13. марта 1930. год. на бази највећег повлашћења изузев за суданске производе при увозу у Египат.

— јЈавили смо, да ће се немачко-румунски преговори водити у Бечу почетком идуће године. Румуни су у Женеви предлагали оснивање једне индустријске извозне организације у Немачкој, која би одговарала румунској аграрној извозној организацији. То су Немци одбили, али су се изјавили начелно спремним да одобре преференцијалне царине на јечам и кукуруз и то аутономне а не везане, као што Румуни траже Немачка тражи у главноме олакшицу за свој индустријски извоз. | — Česko-nemački pregovori u Pragu o liferovanju uglja, o kojima smo javili, prekinuti su i nastaviće se doskora u Berlinu. — У Паризу је основана национална комора за трговину аутомобила.

— Завод за унапређење спољне трговине почеће да води евиденцију страних инсолвентних фирми увозника, изБозника и посредника код купопродаје.

— Између Румуније и Албаније је склопљен нови трговински уговор, на темељу клаузуле највећег повлашћења.

— Талијанска влада је ратификовала Женевску трговинску конвенцију. .

— Ми смо већ јавили да је Чиле повисио царину на цемент за 35% почев од 20. децембра т. г., међутим је влада предложила успостављање индустријских заштитних царина, специјално за шамотну, порцеланску и вунену индустрију. На све артикле, које н домаћа индустрија производи повисила би се царина, за најмање 35%.

— Генерална дирекција држ. жељезница обавештава да су аустријске, чехословачке, немачке, мађарске, талијанске и швајцарске царинске управе прописале да пошиљалац мора од 1. јануара 1931. год. приложити уз товарни Лист пошиљке, намењене за увоз односно транзит кроз једну од поменутих земаља, специјални образац „Међународна пријава за царинарницу“.

— југословенско-мађарска трговачка комора, о којој смо ми јављали, отпочеће свој рад крајем овог месеца. Она

ће служити као веза између административних власти и тр-

говачких и индустријских предузећа. Установиће сталну из-