Народно благостање
20. децембар 1939.
" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 809
ложбу узорака југословенских и мађарских продуката, да· ваће бесплатно обавештења у свим питањима царина и транспорта. У случају да су већи кредити у питању, Комора ће испитивати имовинско стање жељених лица. Комора ће издавати билтен на оба језика, који ће имати за задатак да олакша и ојача трговачке односе.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Потписане су измене ин допуне о опнитинским поштама, по којима таксе за пошиљке, које се шаљу из општинских пошта као и за пошиљке које се отправљају општинским поштама, морају бити унапред плаћене. Изузетно могу се предавати обична писма и дописнице неплаћене или недовољно плаћене. За тисковине и робне огледе такса мора бити барем делимично плаћена. Остали услови за пријем пошиљака код општинских пошта исти су као и код државних. Ове ће наплаћивати исте поштанске таксе као и државне поште.
— Загребачка општина установиће ове цене за електричну струју : за индустријску струју од дин. 1.30 до 0.80, према потрошњи ; за занатство од 2 дин. до 1.50 и за при- | ватне станове 4 динара.
— Управа градске штедионице у Загребу снизила је | пене трамвајским картама. (ово је већ трећи пут за послед- | ње две године.) Двомрежне, прелазне и карте за пртљаг од. дин. 2 снизиле су се на дин. 1,50. Пружне карте за 30 вожњи снижене су од дин. 40 на. дин. 36. Месечне претплатне карте! од дин. 320— снижене су на дин, 240—
— Управе електричних предузећа у Сплиту снизиле. су пене електричне струје, и то за радње и локале од 5 нај 4,25 дин. Цена за приватне је 3,50 дин. по киловат сату. |
— Буџет града Париза за годину 1931. uaHocH 3051,2 милиона франака односно 6712,6 милиона динара. Према. прошлој години он се смањио за 158 милиона динара.
— Општина града Скопља, повела је преговоре са: претставницима скопских банака у циљу закључења једног | иввестиционог зајма у износу од 35—40 милиона динара. |
— Општинска комисија одређена да изврши преглед хлебарница у Београду обишла је 359 хлебарница и 308 продаваоница хлеба и нашла: 11 у задовољавајућем и хигијен-
ском стању, 181 у апсолутно рђавом стању, а 167 би се! преправкама могле довести у задовољавајуће стање. Од уку-' пног броја прегледаних продаваоница хлеба само 30 нађено! ј- у задовољавајућем стању а све остале у рђавом.
Комисија је предложила суду да се забрани рад у 50,4 од сто хлебарница, да се нареде преправке код 46,0 од сто, а да остану остале.
Комисија је констатовала да је дневни производни капацитет прегледаних хлебарница 410.300 кг. хлеба, а садашња производња 80.507 кг. односно 19,5 од сто њихова капацитета. При укупном броју становника од 210.000 значи да.
на једног пада 390 грама дневно. Очигледно или Београд једе мало хлеба или има мало становника у Београду.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Прајска се због огромне незапослености решила на. један одлучан корак. Наредбом владе сви малолетни од 1. јануара 1931. год. посећиваће стручне школе за младеж, која је обавезна на посећивање стручних школа. Настава ће износити 12 до 18 часова недељно, док ће за необавезне износити 18 до 24 часа.
— Бразилија намерава ускоро забранити усељавање ради заштите домаћег тржишта радне снаге.
— Čehoslovačko Ministarstvo rada izradilo je program rada za 1931.—1933. godinu. Svi državni putevi, koji imaju imalo značaj za domaći i međunarodni saobraćaj, biće u tom međuvre- | menu popravljeni. Predviđen je popravak 976 km. puteva, što će
koštati 600 mil. kruna (972 mil. din.).
— Američki senat je odobrio kredit od 110 mil. dolara (oko 6.160 mil. dinara) za suzbijanje nezaposlenosti.
— У Бечу се воде преговори између наших и аустријских претставника о међусобном радничком осигурању, о болничким трошковима и т. д.
— У згради Сарајевске берзе рада основаће се нарочити раднички азил, који ће служити за преноћиште радника, који долазе да нађу посла. Сарајевска општина ће из својих средстава отворити у истој згради кухињу, где ће ови радници добијати јефтинију храну. Приликом свечаног отварања ових установа одржаће се конференција свих берза рада у нашој држави. — Прво да се наједу сити из сиротињске кујне.
ЈАВНИ РАДОВИ
— О набавци каблова нам јављају да су немачка друш-
тва А. Е. Г., Сименс и Халске, Фелтен и Гијом и енглеско тандард телефон енд кеблс лимитед из Лондона, која припада Моргановој групи Интернешјенел телефон и телеграф компанија заједнички поднели понуду нашој влади за набав-
1ху каблова и све што је уз то нотребно. Укупна цена износи
12 милиона долара а делимично се одобрава дугорочан кредит. Радови се имају извести у току од 7 година. Каблови се имају положити од Суботице до Ниша према Бугарској н
1 Грчкој и од Београда на Загреб, Марибор и Ракек. ТРГОВИНА
— На конференцији берзе, одржаној у Новом Саду, 15. т. м., усвојен је тип брашна новосадске берзе, који ће
| служити као база за састав типова на свим нашим берзама.
ИНДУСТРИЈА — Г. Светозар Ранитовић досадашњи претседник уп-
равног одбора шумског предузећа „Добрљин-Дрвар“ постав-
љен је за генералног директора „Шипада“, а на место претседника дошао је г. Светислав Маринковић, пуковник у пен“ вији. У управни одбор изабран је и г. М. Савић, начелник Мин. трговине у пензији.
— U Parizu je osnovana firma Union Financičre d'Huilerie et de Savonnerie sa glavnicom od 25 mil. franaka, čiji interesi leže u industriji sapuna i ulja. U osnivanju sudeluje Banque·
de PUnion Parisienne, Union Industrielle de Crćdit, Union Indu-
|| strielle, Marseli i Union Industrielle iz Severne Francuske.
— У Загребу је основано „Југословенско акционарско друштво угљена“, иницијативом Славонског трговачког друштва угљеном Кауфман и другови, Српског акционарског друштва угљена у Београду и Друштва за промет дрва у Панчеву. Циљ је друштва да нашу рударску индустрију снабдева јевтиним кредитом, да реорганизира трговину угља и да тако доведе у склад интересе домаћих рудника са интересима потрошача. Основни капитал друштва износи динара
5.000.000.
— Потписан је Закон о измени и допуни закона о искоришћавању и обради минералних уља и земљаних смола, пс коме су држави придржана сва права на заштитним и рудним пољима : истраживање нафте и других уља на теренима на којима већ има права истраживања и повластицама.
| ПОЉОПРИВРЕДА
— Пољопривредни одсек банске управе у Сарајеву проширује своју живинарску станицу у Високом. Изградиће нове три станице, и тако ће ова бити једна од највећих у држави.
— Пољопривредна оделења Зетске бановине отвориће на неколико места рибарске станице. Особита ће се пажња
"посветити гајењу пастрмки и њених младица.