Народно благостање

· 27. децембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

траве 821

ПРАВНИ

Право акционара на дебату на збору.

Наука о акционарском праву стоји на гледишту да акционар има право озбиљне дебате пре но што се донесе одлука од стране збора о једном питању. Истина збор акционара има право да дискусију у неколико ограничи. Али ни у ком случају на начин који би учинио немогућном „стварну“ дискусију. Ево шта о томе каже немачки касациони суд: „Незаконита је одлука којом се искључује могућност да се стварно дискутује о питањима која су на дневном реду. Доношење одлука претпоставља могућност дискусије, у којој имају доћи до речи већина и мањина. Право гласа акционара на збору, које је једно од његових најбитвијих акционарских права, садржи у себи право на дискусију. У другој једној одлуци каже се: „Дужност је претседавајућег да се стара да сваки акционар по жељи дође до речи, у противном рад збора мора бити поништен“.

Збор акционара има право да одлучи да се пређе на решавање, али само под претпоставком да у најмању руку о сваком питању говори један говорник за, други против. Поступи ли се противно, акционар има могућности да обара рад збора. Питање да ли је већина одлуком својом о закључењу дискусије повредила право мањине за стварну дискусију је фактичко, које има да реши надлежна власт. Питање

ПРЕГЛЕД

о томе где престаје употреба а где злоупотреба права већине према говорнику мањине очигледно је једно питање поверења и морала, по коме у случају неслагања, има да

еши надзорна власт. Одузимање речи допуштено је само, ако су изцрпена сва средства противу једнога говорника, који очигледно злоупотребљава своје право говора. О одузимању речи једном говорнику не може да решава претседавајући, већ само збор. У извесном случају може и претседавајући да реши, н. пр. ако говорник ваправи толику ларму, да се уопште не може више да ради, да нико никога не чује и да је немогуће издејствовати одлуку збора акционара по питању одузимања речи. Не треба заборавити да претседник нема никакве диспиплинске власти према појединим акционарима, и да је неповредимо њихово право слободне дискусије и слободног гласања. Нормално није допуштено одузимање речи или искључење са збора због неупутног понашања. Такву одлуку може акционар врло лако да обори. У начелу и уопште може се узети да се говорнику може одузети реч онда, кад је очигледна и несумњива злоупотреба тог његовог права, кад се реши да сатима говори, да би спречио да се дође до одлуке, кад говори страним језиком и ако може да говори националним, кад развлачи очигледно y Ррђавој намери и т. Д.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

EEEE FAA IE AES ara rama TREPERI Нов закон о акционарским друштвима

Данас су код нас на снази четири разна закона о акционарским "друштвима: аустријски у Далмацији и Словенији; чл. ХХХУП: 1875 (мађарски) у Хрватској, Славовији, Међумурју, Прекомурју, Бачкој, Банату и Барањи ; трговачки закон од 7. јуна 1883 године (немачки трговачки закон обрађен по аустријском калупу) у Босни и Херцеговини; и српски закон о а. д. од 10. децембра 1896. у пређашњој Краљевини Србији и Црној Гори. Сви су они преживели и више не одговарају потребама данашњег живота. Међу њима је још понајбољи хрватски, а најгори српски, и ако је међу свима најмлађи. Па и тај најмлађи превалио је тридесету. С тога је разумљиво, да и практичари и научници одавно захтевају нов закон о а. д., који ће дати оно, у чему садашњи оскудева, а то је: акционарским друштвима слободу за организовање и функционисање ; акционарима и повериоцима ефикасне гаранције за сигурност уложеног капитала.

У Министарству правде још од 1920 године једна комисија ради трговачки закон и никако да та заврши. Министарство трговине, један пример само, није стигло за десет година да измени у српском закону о а. д. бесмислену одредбу, да ниједан акционар не може имати више од десет гласова без обзира на број акција које има, и ако је она отерала из Србије и Београда највећа капиталистичка друштва, нарочито страна, која нису, кад већ имају већину ак ција, хтела да буду принуђена да изигравањем ове одредбе удешавају себи већину. Сва су та друштва отишла да се етаблирају у другим областима и местима, где законодавство не познаје овакве рестрикције противне капиталистичкој природи а. д. Многа су предузећа с тога напустила идеју

де раде код нас, кад немају могућности да у престоници имају седиште. Тек је г. Деметровић као Министар трговине пре годину дана укинуо ову одредбу. Од свега овога трпио је и трпи наш привредни живот, који се ломи под различним законодавствима и остаје без замаха, које би му једно доОро законодавство могло дати. Ни крахови банака ни губитци акционара и поверилаца нису нагнали владе на убрзање доношења новог и савременог закона о а. д., који би капиталу уложеном у а. д. пружио потребну сигурност, ону коју разумне законске мере могу да даду. И у овој периоди живљег доношења нових закона последњих двеју година, трговачко законодавство је остало пасторче. Закони најпотребнији привредном животу још увек недостају. На њихову унификацију и модернизирање још се увек чека.

Трговачки закон још није готов. Кажу да је потребно да се заврши грађански закон, да би се могао завршити трговачки. Грађански закон се пак не завршује, јер није постигаут споразум односно одредаба о брачном праву. Веза између ова два закона постоји само у колико се тиче оног дела грађанског закона, који говори о облигацијама. Међутим, она партија је израђена у пројекту грађанског закона, базирајући се на облигацијама таквим, како их је обрадио пројекат грађанског закона. Ако би пак уређење брачног права претило да задоцни сакционисање ова два закона, сида није тешко објавити закон о облигацијама посебно, као што је учинила Швајцарска, те затим одмах и трговачки закон увести у живот.

Сазнали смо, да је пројекат новог закона о акционарским друштвима израђен и предан г. Министру правде. Израдио га је г. Милан Шкерља, универзитетски професор у Љубљани. Унапред верујемо, да је пројекат урађен научно, солидно и савесно, јер познајемо и ценимо компетенцију г. Шкерља у овој материји. Ми се надамо, да ће овај пројекат