Народно благостање

Страна 12

штво развија се добро ; ове године је повећало производњу | од 51,16 на 57,39 мил. киловата. У интересну сферу овог. холдинга спада друштво Крафт унд Лихт а. г. Базел, које, како је познато, има концесију за лиферовање струје Београду и гради за то нову електричну централу.

= Вршачка фабрика штирка Браћа Георгијевић престала је са радом од Нове Године. Тиме је око 100 људи остало без посла.

— Дирекција шума у Загребу издаће у закуп на двадесет година лицитацијом 10. фебруара 1931. државно лековито минерално врело звано Апатовачка киселица, која са налази на подручју шумске управе у Соколовцу код Апатовца, срез Крижевци.

_— Потписан је Закон према коме фабриком шећера управља Министарство финансија преко Управног одбора од 5—8 чланова, које поставља и смењује Мивистар финансија у споразуму са претседником Министарског савета.

=— Објављен је Закон о Геслошком институту Краљевене Југославије, чији је задатак да по утврђеном плану врши проучавање тла (површинског земљишта) и дубљих делова земље, минералног блага и подземних вода. Седиште Управе Института ће бити у Београду, а у седиштима појединих бановина отвориће се његови одељци. При њему постојаће, као саветодавно тело, Геолошки комитет, који ће давати генералне директиве за рад. Чланови су комитета: по један претставник Министарства војске и морнарице, финансија, саобраћаја, пољопривреде, шума и рудника, трговине и индустрије, социјалне политике и народног здравља и граз ђевина, које одређују ресорни министри, затим управник Геолошког завода Универзитета у Београду, претставник Министарства просвете, управник Геолошког института у Загребу и Љубљани и директор Института. Претседник комитета поставља се Краљевим указом.

— Фабрике Општег мађарског угљеног а. д. за производњу бензина и машинског уља из угља (дестилацијом) започеће на пролеће са радом. Производња ће износити 5 вагона дневно, али се по потреби може повећати на 50. Мисли се да ће маџарски увоз бензина, који износи 4000 вагона годишње, због тога ускоро знатно пасти.

— Француска производња шећера износила је досада просечно 76.000 вагона, поред тога увожено је из коловија око 10.000 вагона и нешто мало из иностранства, да би се покрила потрошња од 90.000 вагона. Према томе Франнуска није долазила у обзир ни као озбиљан увозник ни као извозник. На међународник шећерним конференцијама ова је обично неутрални посматрач. Сад се ситуација знатно мења, јер овогодишња француска производња износи 100.000 вагона, а око 11,500 вагона ако се узму у обзир и колоније. Према томе Француска ће имати да извезе око 25.000 вагона, а пошто није везана никаквим међународним споразумима, нити се мисли везивати, то ће се она појавити као конкурент на светском тржишту.

— Маџарска фабрика лифтова Ф. Вертхајм и Комп. Нфг. у Будимпешти намерава с обзиром на све већу потражњу њених фабриката подићи у Београду фабрику и пентралу за послове на Балкану. Најпре ће основати радиовицу за монтажу, у којој ће запослити наше монтере. Ови ће бити школовани у Будимпешти. Надзор ће водити инжињер-специјалиста из Будимпеште. Делове ће испочетка фабрицирати у нашим фабрикама, иза извесног времена ће преузети фабрикацију у своје руке, Да би се посао одмах исплатио фирма мисли са кућевластицима, који имају лифтове, склопити уговоре, по којему би јој ови плаћали одређен годишњи паушал, а она би зато сваког месеца прегледала и мазала лифтове. Евентуалне оправке би чинила бесплатно.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

be, 1

— У Босанском Новом је подигнута и пуштена у рад нова електрична централа, која је способна да снабдева и околна села електричном струјом. Општина села Двор из околине већ је ступила у преговоре са градском општином,

— Обрт железа на светском тржишту пао је за 9,8 милијарди динара, а кад се узме у обзир и обрт железа појединих држава у оквиру царинских граница, пад је десетострук. Највећи је код Америке (— 2231 мил. дин. односно — 26 од сто) и Енглеске (— 2641 мил, дин. односно — 35 од сто), а најмањи код Чехословачке (<= 199.3 мил. дин. — 31 од сто), која је извозила као и Немачка уз губитак.

САОБРАЂАЈ

— Енглеско ваздухопловно друштво Империал АерВеј отвара !. јануара нову ваздушну линију из Јужне Африке за Египат, која ће ићи од Капштата до Каира. ПоБодом тога у лондонској Сити живо се расправља питање транспорта злата, које би могло ваздушним путем за 9 дана преносити у Лондон наместо за 19 до 20 дана, колико је потребно за транспорт воденим путем. И ако би трошкови подвоза и осигурања били већи, провела би се на овај начин уштеда на каматама.

— Од Нове Године ће брзи возови у Француској, Италији, Холандији, Белгији, Чехословачкој, Великој Британији

и југославији имати властите телеграфске станице. Тако се:

путницима пружа прилика да за време вожње предају и примају телеграме. Тарифа је троструко скупља од обичне. (Осим тога плаћаће се такса од око 3.5 дин. при предаји односно пријему телеграма.

— У Немачкој је почетком депембра било 3,168.000 телефонских станица. Иако је број телефона за 2,9% порастао, број телефонских разговора пао је за 2%. Просечан број телефонских разговора дневно износи 7 милиона, од

тога 90% локалних и 10% међуградских и са иностранством (око 75.000).

ТРГОВИНА

— На последњој међународној изложби и сајму у Новом Саду било је преко 40.000 посетилаца. Излагача је било демаћих и страних око 300, од чега трговаца 160, занатлија 79 и индустријалаца 32.

— Новосадска трговачка комора поднела је претставку Министарству финансија у којој моли да се снизе таксе на аутомобиле. Иста је комора поднела претставку Дунавској бановини у којој мели да се забрани рад агената који дајући зајмове пољопривредницима урачунавају камате, се својим трошковима, око 30 од сто.

КОЊУНКТУРА

— На пленарној седници Љубљанске Коморе за трговину, занатство и индустрију, која се одржала 30. децембра 1930. говорено је о нашој привредној кризи и између осталог констатовано, да се индустријска потрошња угља у Словенији смањила према ранијој години за 46.000 тона или преко 15 од сто, а у осталим бановинама, које се снабдевају угљеном из словеначких угљенокопа, за 111.000 тона.

= Погоршање коњунитуре у Француској и Белгији. Француски извоз 1930. године мањи је за 20 од сто а увоз за 7 од сто него у 1929. Целокупна производња од јуна до октобра 1930. године, према службеном индексу производње, пала је од 144 на 136. Машинска индустрија од 162 на 152, текстилна од 87 на 83, папирна од 142 на 114, аутомобилска од 668 на 582; просечан број стечајева износи месечно за првих 9 месеци 1930. године 730 према 712 у 1929. години.

У Белгији је производња гвожђа и челика пала за једну трећину. 20 од сто високих пећи престало је са радом. Производња угља се додуше још држи на пређашњој ви-