Народно благостање

3. јануар 1931.

сини, али су резерве силно порасле. Број незапослених утростручио се, али постоји бојазан да се даље повећа, јер је Француска због све веће кризе почела отпуштати иностране раднике, запослене у француској индустрији. Међу овима је велики број Белгијанаца, затим Пољака.

— Пре кратког времена јавили смо да су оба енглеска концерна вештачке свиле снизила цене. Да не изостану иза њих француске фабрике вештачке свиле објавиле су снижење цена за 5 до 10 фр. (15,1 до 22,1 дин. а швајцарске за 1 фр. (11 дин.) по килограму. У обавештеним круговима се овај корак сматра почетком оштре конкуренције.

— У Немачкој је од јуна до октобра опала производња каменог угља за 11%, а мрког за 15%, сировог гвожђа 25% а сировог челика за 27%.

— Аргентински конзулати у Београду и Загребу објавили су да се усељавање у Аргентину дозвољава отсада само сељацима, који за то морају имати одобрење од Генералне Дирекције за усељавање у Буенос Ајресу. За одобрење је потребно поднети молбу са приложеним уверењем о здрављу, полицијским уверењем и уверењем од надлежне општине, да дотични није никад био просјак. Такса за легализацију ова три документа повишена је на 1.800 дин. ; виза стоји 180 дин. Конзулати опомињу исељенике да у Аргентини има врло мало рада.

МЕЂУНАРОДВОСТ

— Евронска конференција Друштва Народа састаје се 16. јануара. Стигло је већ неколико предлога, од којих је најзначајнији белгијски, који претпоставља развој паневропске електричне привреде. Треба омогућити европској привреди, да се слободно користи електричном струјом, која јој буде јефтинија не држећи се при томе државних граница вити у опште политичке поделе Европе. То би се могло провести на тај начин, што би се укинули закони, који стављају запреке посредном и непосредном лиферовању струје из једне државе у другу. И данас су неке важније индустријске државе везане електричним водовима високог напона. Ове се електро-привредне везе све више умножавају. То омогућава рационално искоришћавање електричних извера. Белгија је припремила статут, који обавезује европске државе, које га потпишу, да ће плански радити на развоју властите електричне привреде и да неће правити сметње увођењу струје из иностранства нити провођењу њеном даље преко граница.

— Заступници Белгије, Луксембурга, Холандије и Снандинавских држава потписали су пројект уговора о привредном зближењу и протокол, у којему изјављују да ће иступати заједно против свих сметњи слободној, међународној измени добара.

— Сумрак Друштва Марода. Генерални секретар Друштва Народа сер Ерик Драмонд пошао је пре кратког времена на пут по јужној Америци ради „ВБ рбовања“ нових чланова. Мисија је међутим доживела фијаско. Он је веома хладно примљен „Истина сви државници су се веома ласкаво изражавали о Друштву Народа. Биће да је то била романска

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 13

учтивост, јер нико не изрази жељу да постане чланом. Приликом посете Бразилији сва бразилиска штампа опоменула је владу да се ве упушта у преговоре, јер је искуство показало, да је Друштво Народа потпуно безвредна и веома скупа организација. Претседник Варгас изјавио је да нема ништа против Друштва народа као идеје, али да радије посматра рад женевске организације него да суделује у њему. — Бата је основао у Аустрији друштво за продају ципела са главницом од 100..000 шилинга (око 800.000 дин.), а ускоро намерава подићи и фабрику да би избегао повишење дарине у Аустрији, које ускоро ступају на снагу. ЗАДРУГАРСТВО — Конзумно груштво (као задруга) за Словенију у Љубљани, које је једно од најјачих радничких конзумних задруга има око 17.000 задругара, док удели изнашају око

5 мил. динара а улози на штедњу преко 10 мил. динара.

из пословног СВЕТА

Из трговачког регистра

Југославија — филм а. д., продужење рока за упис акција, закључно до 10. фебруара 1931. год. — Прометно друштво „Село“, д. д. у Београду, продужење рока за упис акција, закључно до 15. јуна 1931. год. — Ковачичка ратарска банка д. д. у Ковачици, повећање главнице од дин. 450.000 на дин. 675.000. — Упис новооснованог „Акпионарског друштва за промет кина“ у Београду са главницом од 1.500.000 динара. Опште југословенско банкарско друштво, а. д., Београд, објављује да је престао бити директор друштва Никола Борђевић. — Упис преноса концесије пивабе од Хајнриха Вајса и Сина из Сремске Митровице на Српско акционарско друштво за индустрију нива, слада и сличних производа из Београда. — „Вимпасинг-каучук, Д. Д. у Загребу“, упис новоизабраног члана управе Хуга Фукса из Беча. — Битољска текстилна индустрија а. д. у Битољу позив на упис акција од 12. јан. до 12. марта 1931. г. — Прва хрватска штедионица — престанак прокуре јанку Хацину, који је иступио из штедионице и Фрањи Јаковчићу, који је умро. — Прва хрв. штедионица, упис поделе права супотписивања г. Николи Марку за фирму „Пионир -прве 6еоградске индустрије цигле и црепа (власник Прва хрв. штед. у Загребу).

Скупштине и зборови

Ивањичка кредитна банка у Ивањици, 1. фебруара 1931. (редован збор). — Нишка есконтна банка, 1. фебруара 1631. год. (редован збору. — Чачанска обласна банка у Чачку |. фебруара 1931. год. (редован збор). — Банка Славија, а. д., Београд, 7. фебруара 1931. год. (редован збор). — Српско-швајцарска банка, Београд, 7. фебруара 1931. (редован збору. — Ужичка грађанска штедионица 15. фебруара 1931. (редовна) — Реклама „Врачар“ а. д. — Београд, 1. фебруара 1931. (редован збор). — Механско-кафанска задруга Београд, 8. фебруара 1931. (редовна). — Неготинска штедионица, Неготин, 8. фебруара 1931. (редовна). — Варошко јодно лековито купатило и минерална вода д. д., Нови Сад,

миру РИМ тај Есекса зитива свати Фани >

388

ez ant = a Casa ana n a aas:

O Oc cc

ДАЉЕ, ЗАЈМОВ

Мо Пана аса ai

на обвезнипе Ратне штете то 550'— дин. од комада [] са 79, гедишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЛРСКОНЕ ЈУ,

менице новчаних завода са 597; камете место.

веран вео ха варварин

la naranai:

E JR GOO 35.