Народно благостање

Страна 20

стелт

= паж mame ===>= | Ima mesec dana kako „kroz ev-

Međunarodni hipotekarni za-

jam za juagoistočno-evropske zemlje

zira vest kako će finansiski komitet Društva naroda u svom

godine imati da reši pitanje O jednome međunarodnom hipote-

karnom zajmu za južnoistočne evropske zemlje, radi olakšanja |

položaja njihove poljoprivrede. Ima ljudi koji su poverovali toj vesti. Kako od toga neće ništa da bude, to je potrebno da objasnimo genezu i prirodu te vesti.

Na svetskoj privrednoj konferenciji, koju je sazvalo Društvo narođa u Ženevu 1927. godine, i koja pretstavlja najveći fijasko te međunarodne ustanove od kako ona postoji, poljski delegat, a niemu je odmah priskočio u indat jugoslovenski pokrenuo je pitanje o snabdevanju poljoprivrede jeltinim Кге-

ditom posrefstvom Društva naroda. Odmah je obrazovana jedna |

sekcija, koja se isključivo bavila tim pitanjem. Razgovaralo se, menjale se misli i najzad je cela stvar zakopana u arhivu Društva naroda, koja zaslužuje ime groblja za vrlo veliki broj, vrlo aktueMnih i vrlo važnih međunarodnih pitanja. Priznalo se da je

zbilja vrlo potrebno da se učini nešto za poljoprivredu Poljske,

Rumunije, Bugarske i t. d. i u kojima kamatna stopa za seljake ide do 80%. U tome su se svi složili, primili dnevnice u 5уајсатskim francima i razišli se. Ove godine ima da se reši pitanje Panevrope. To je u neku ruku i pitanje sudbine Društva naroda, jer ako i taj predlog propadne kao što je propalo i pitanje O razoružanju, onda će morati i oni, koji imaju neposrednog ličnog interesa za održanjem Društva naroda, da osete izvestan stid u podržavanju te ustanove. Pored toga glavni sekretar Društva naroda našao je za potrebno, da pozove šelove sviju odelenja

— a {to je ogromna birokraiska ustanova — i da im kaže da je

po njihovim arhivama zakopano vrlo mnogo interesantnih pitanja, i da bi bilo u interesu Društva naroda — ako ne za pateće čovečanstvo, da se ta pitanja izvuku iz arhive i da se ponova stave pred odnosne komitete. I tako čeprkanjem po arhivama iznašlo se da u jednom kufu leži bogati dosije pitanja hipoteКатић kredita jugoistočnih evropskih država posredstvom Društva naroda. To će se pitanje izneti pred finansiski komitet u drugoj polovini januara. Referat je po njemu već gotov, on ie vrlo opširan. Ali i vrlo razočaravajući za one koji misle da će Društvo naroda moći ma štogod da uradi. Referenti su sakupili bogato zakonodavstvo o hipotekarnom kreditu u svima zemljama, izradili su jednu komparafivnu studiju, istakli su sve ne-

dostatke zakonođavstva u pojedinim jugoistočnim evropskim | SH АНИ

zemljama, a njih ima u svima zemljama, pošto je pitanje katastra još prilično neuređeno, i preporučuju se mere, da bi se uopšte moglo da razgovara o Hčestvovanju međunarodnog kapitala u kreditiranju poljoprivrede odnosnih zemalja. Dakle reč je o tome kako treba da se izradi zakonodavstvo o gruntovnim, hipotekarnim knjigama i t. d. Mi znamo i sami za nedostatke našeg zakonodavstva i čak je naša vlada za poslednje dve godine činila nemogućne napore radi poboljšanja njegovog.

U ostalom ni finansisko-tehnički ne bi bila izvodljiva ideja | iednoga zajedničkoga zajma za pet država: Poljsku, Jugosla- |

viju, Rumuniju, Madžarsku i Bugarsku. Jedan zajam za fih pet država može da ima samo jednu formu a to je solidatne obaveze dužnika. Znači da Jugoslavija treba da garantuje za Madžarsku, Rumuniju i ostale, i Poljska za Madžarsku, Bugarsku

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

МГ АЂАЈИ И ПР

ropsku štampu, pa i našu, kur-

zasedanju od 15. januara ove |

|

ОБЛЕМИ

it. d. Po sebi se razume da ni jedna od dotičnih država ne bi smela da naiđe na tu frulu dasku, da garantuje za ona četiri

dela zajma koje ona ne prima, već zemlje na čije zakonodavstvo

ona nema nikakvog uticaja Nijedna od tih pet država, pa čak i Bugarska, da ne bi pristala na to da garantuje više no što je njezin deo. A kad bi se zajam штпао да сера na delove, onda ne bi mogao biti jedan zajam nego pet, pošto ima pet država. Istog gledišta jie i sam g. Gaston Žez, koji u svom poznatom

časopisu „Journal de finances” veli: „Ako su Rumunija, Madžar-

. ska i Poliska našle već grupe koje bi im dale kapitale ili su na putu da ih nađu, kakav interes imaju one da prime odgovornost

za rizik za insolveninost ma koga od saučesnika u tom poslu?

Ako bi se to pitanje odista prezentiralo finansiskom komitetu Društva naroda, ono ne bi moglo ništa drugo da uradi nego da

ga odloži”.

Uostalom mi smatramo da nije nikakva šteta što od ovog projekta nema ništa. Pre svega takav hipotekarni zajam ne bi mogao biti jeftiniji od 9%, a za seljake i više.

На економској конференцији у Женеви преференцијалу за житарице постављеном од стране југоисточних европских држава нарочито су.се противиле шест северозападних европских држава које прак-

Међународна дефанзива против префевечшцала

| тикују мање више слободну трговину. То су Енглеска, оел-

гија, Шведска, Норвешка, Холандија и Скандинавија. Оне су успеле да омету преференцијал. Али сматрајући да 0 ''тање још није свршено то су оне одлучиле да се јувон nu преференцијал у будуће спречи.

Ту скоро је у Ослу одржана конференција од шест др= жава (сем Енглеске) — уз присуство Луксенбурга —- на којој су закључене две конвенције. Прва је о међусабним

царинским олакшицама (што је један доказ више да су до-

тичне државе одлучиле да иду даље у неговању слолодне. трговине). Друга садржи обавезе за државе потписнице да се заједнички боре против свију мера, које ометају трговину и које су наперене против клаузуле највећег повлашћења. У извештајима се нарочито каже, да уговорнице намеравају да бојкотују државу која буде путем преференцијала дала царинске олакшице ма и групи држава. То је завера против „аграрног блока“.

Mi smo u svoje vreme javili da rezultat licitacije raspisane za 15. oktobar pr. god. za građenie novih sedam železničkih pruga na dugoročan kredit, „nije bio najpovoliniji. Kad su oferti otvoreni i kad je procenjena njihova povoljnost, konstatovalo se, da se од зић ргеданћ ојегаја този uzeti u obzir samo dve, ponuda „Societe Europeene” za iz= gradnju pruge Veles—Bitolj, i ponuda pariskog inženjera Edmonda Boajea za izgradnju {ri pruge: Bihać-—-Zrman;ja, Kuršumlija—- Triština i Priština Peć. Pošto se konstatovalo da ponude ostalih preduzeća kako za izgradnju pomenutih pruga tako i za izgradnju drugih projektovanih pruga nisu ni malo povoljne, jer nisu odgovarale propisanim ni tehničkim ni finansij-

pruga

skim uslovima, „Socičte Europeenne” i Boaje očekivali su da

Љубљана

Телефони: 29-36 п 27-37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛ

в в i 5 a Рачкога бр. 2 Пена ВН бр. 7. : Sacrynmmmrrno Beorpaji, Kes Mrxanos Beman 13-14 : O ШКОДОВКА, Љубљана : ТЕЛЕФОН 5:78 Телетрани; ШЕКОДА Београд • ПЕСОДА. — Загреб

марађује све пројокте п шаље ва звлтев своје стручне вмжињере

љагреб

ЗЕНУ

Телефон 41-97